Zivot cine trenuci

[BLAJBI]

Odavno sam zakoracio u drugo poluvreme zivota...

Vec pomalo pogledam kada ce Vrhovni Sudija odsvirati kraj ....

Redjali su se kroz zivot dani, meseci, godine...Neke godine su prosle, a da se nicega iz njih ne secam...To su uludo stracene godine..

Menjali su se razredi, prijatelji, poslovi, poznanstva, gradovi, kontinenti.....

Menjale su se i zene...

Slabo su me razumele...Dugo su spavale ujutro, izlazak Sunca ih nije zanimao...

Nekada sam bio gore, pa dole, pa opet gore.....Pa tako vise puta....

Dok sam bio mlad mislio sam da je sreca imati mnogo para.

Bog mi je dao pa sam imao u jednom momentu vrlo mnogo para za jednog obicnog smrtnika.

Tada sam shvatio da u parama ne lezi sreca iako to oni koji ih nikada nisu imali ne mogu da veruju.

Shvatio sam da je sreca u malim, kratkim trenucima....

I da se uvek mora podeliti sa nekim. Ako se ne podeli - samo je pola od srece...

Svaki nas udisaj, otkucaj srca, uzdah...I sve smo blizi kraju...Zato ih moramo sto bolje iskoristiti...Svaki jedan...

Na zalost, nikada nisam nasao toga ko bi to razumeo.

A trazio sam, nije da nisam...

Uvek je materijalno nadvladavalo nad duhovnim.

Tako da u zivotu sto jednom rukom sabiras - drugom rasipas...Razmenjujes dragocene TRENUTKE za NOVCICE kojima mislis kupiti iste takve trenutke..

Zato vise ne cuvam kristalne case samo za goste... Pijem sam iz njih...

Kad hocu da jedem, postavim sebi najlepsi carsav na sto.

Ustanem svako jutro pa jedan sat setam po plazi... sam...

Ne stedim da kupim kada nesto zelim da pojedem.

Uzivam u malim trenicima zadovoljstva. Radujem se pelikanima koji lete okolo..

Mnogi KAZU da to mogu.

Ali, to treba kroz zivot nauciti.

I RAZUMETI.


Jedna slika sa mojih obaveznih jutarnjih setnji....

 

[nalence]

Ja to skontala od ranije , nisu morale proci bas toliko godine, da zivis za trenutak a ne za krupne stvari, mada nikad nije kasno .

Inace lepo si ovo napiso, svaka cast.
Ah da , ja inace volim izlazak sunca vise od zalaska ...mene bar kao malu uvek je asociralo na neko dalje putovanje a to mi je ispunjavalo dusu ...jos uvek ...zapravo...

 

[bezibre!]

e pa mašala

ja sam to skontao s jedno 18, 19

šta da kažem

svako neka nađe svoju šoljicu čaja i super

 

[gost 114587]

skontala sve ovo kada mi je poginuo jedan od najboljih prijatelja... tada sam negde dobila i ovo pismo

"Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onom što vrede, već po onom što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da za svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo već i dušu. Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.

Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica... Bože moj, kada bih imao jedan komadić života... Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim, da ih volim.

Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...

Naučio sam da čitav svet želi da živi na na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.

Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem..."

od tada uzivam u svakoj jutarnjoj soljici kafe, uzivam u svemu sto je lepo ma kako to cudno zvucalo, sa osmehom se javljam i nadrkanoj komsinici iz ulaza pored, kad mi iskrsne neki problem znam da je resiv i da je bitno da sam ziva i zdrava i da sam TU, uzivam u svakom momentu dok sam OVDE, volim sebe najvise na svetu, odmah posle dece, uzivam u svakoj latici cveca na mojoj terasi, uzivam u svakom sekundu sa dragim mi osobama...

 

[FLORENA]

Za mene je svaki trenutak zivot.
I kad se radujem i kada tugujem.
To je moj zivot i zivim ga za sebe.
A malo je falilo da ne vidim mnogo lepih trenutaka.
Zato uzivam u svemu

 

[vd]

ono gore, milicino, je Markes... a zove se oproštajno pismo.
inače slično je razmišljao i Borhes...

Trenuci

Kada bih svoj život mogao ponovo da preživim,
Pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka.
Ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više
Bio bih gluplji nego što bejah, zaista,
Vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima
više putovao, više sutona posmatrao,
na više planina popeo,više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao..
Jeo manje boba a više sladoleda,
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživeo svaki minut svog života.
Imao sam jasno, i časka radosti!
Ali kada bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima
Jer ako ne znate, život je od toga sačinjen ,
Od trenova samo.
Nemoj propuštati sada.
Jer sam bio od onih što nikad nigde
nisu išli bez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana.
Kad bih opet mogao da živim, lakše bih putovao
Kada bih opet mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni
Više bih se na vrtešci okretao ,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao.
Kada bih život ponovo pred sobom imao.
Ali vidite imam 85 godina i znam da umirem.

Borhes

 

[BLAJBI]

Oh, Boze, nisam ni znao da razmisljam slicno kao tako veliki i slavni pisci....

A jos sam jaaako daleko do 85 godina...

(Kako cu tek onda razmisljati kad sam vec sad ovako pametan?)

 

[HappyFuneral]

Shvatio sam i ja da bi to tako trebalo da bude i da svako treba da uziva u svakom prozivenom trenutku, ali trenutno, bez obzira sto sve to znam, ne mogu da uzivam u svemu, ali sve sto radim, radim da bih jednog dana mogao da uzivam u svim ovim stvarima koje ste nabrojali...

 

[j-a-m-i]

Nešto mi poznate rečenice u uvodnom postu, a i one od Borhesa

Zgodno je to, kad nekog slušaš ili čitaš, pa pomisliš: On izgovara sve što ja mislim, ili osećam, ili još nisam stigao da uobličim kao misao, ali prepoznajem, kao svoju, i mogao bih je potpisati, toliko sam saglasan. On je nesumnjivo pametan, ili mudar, znači i ja sam, ili sam na dobrom putu.

Iza ove, može da ide i druga misao : Ako je neko već imao slične misli, osećanja, dileme, probleme, rešenja, sumnje, onda ovo što se meni dešava i nije tako specijalno, posebno, izuzetno. Nisam ni prvi ni poslednji, koji se našao u takvom stanju, znači ovo je ok.

I da - od razumevanja da je život skup trenutaka, do uživanja u trenutku, nije kratak put.

 

[BLAJBI]

Shvatio sam i ja da bi to tako trebalo da bude i da svako treba da uziva u svakom prozivenom trenutku, ali trenutno, bez obzira sto sve to znam, ne mogu da uzivam u svemu, ali sve sto radim, radim da bih jednog dana mogao da uzivam u svim ovim stvarima koje ste nabrojali...

U boldovanom ti je greska!

Uzivaj DANAS, SADA, ODMAH. (Buducnost ce se sama pobrinuti za sebe.).

Buducnost je DANAS. Zivi da dobro danas.

"DANAS JE ONO SUTRA STO ME JE BRINULO JUCE!"

I neka te nista ne brine.

Uvek ce biti nekako.

A kako ces to "nekako" dozivljavati - zavisi opet od tebe samog.

 

[BLAJBI]

I da - od razumevanja da je život skup trenutaka, do uživanja u trenutku, nije kratak put.

Ni kratak ni lak.

Vecina ga nikad ne pronadju, iako znaju da postoji.

 

[NeDoDiri]

Život čine trenuci koji prolaze pored nas,dok mi jurimo za njim..

 

[gospodarica]

ah taj zivot

 

[carobnodrvo]

Gledah sinoc Alisu u zemlji cuda, sa Dzonijem Depom. Uvrnuto do bola, a sve sa porukom "Ovo je moj san, i ja odlucujem!"
Koliko mi zaista odlucujemo?
Da li su hedonisti srecni ljudi?
Da li je srecan onaj koji ruca sam, pijuci iz kristalnih casa, sa najlepsim stolnjakom na stolu?
Sve je to stvar perspektive. I autosugestije, usudila bih se reci.
...Sta ce nam saka trenutaka u kojima smo uzivali, kada onaj teski oblak uvek visi nad nama?
Oblak spoznaje da smo omasili, da smo propustili, da smo izgubili, da smo se zalud trudili, da se nismo dovoljno trudili... Da nemamo s kim da podelimo.

Evo, i ja sam uvek vise volela izlaske Sunca.
Jednom mi je neko napisao: "Moras zrtvovati nesto od sopstvene srece, zarad srece i harmonije nas dvoje." Kako sam samo prezirala tu misao. Mladost... Mladost ne voli kompromise.
A onda prodje mnogo godina i neko mi rece:
"Zene se udaju za muskarce u nadi da ce se oni promeniti. Muskarci se zene sa nadom da ce njihove zene ostati iste". Na njegovo kukanje da zelim da ga promenim, ja rekoh:
"Ne, ja ne zelim da te promenim. Zelim da ti sebe promenis. Zelim da tezis svom usavrsavanju, kao sto ja tezim svom. Samo na taj nacin mozemo uspeti."

----------------------------------------------------------------------------


Nekad moras da biras: Ili ces u izlasku Sunca uzivati sam, ili ces pokusati da shvatis da je i zalazak Sunca nesto u cemu mozes da uzivas...
Lepo je kad mozes da kombinujes... Ako si dovoljno darezljiv, moci ces...
Samo onda kad dajes, mozes ocekivati da dobijes.

Na kraju krajeva, nije stvar samo u izboru. Stvar je u tome da napravis najbolje od onog sto imas.



P.S. Ovo ce mozda izgledati kao OT, ali postavljac teme ce, verujem, razumeti.