Nemam čemu da se nadam,
čemu mogu da se radujem,
u životu, moralno propadam,
dušu dajem, sreću kupujem.
Može li se sreća kupiti,
može li se tako živeti,
mogu li tako srećan biti,
osećaje kriti, bitke gubiti?
Hoću da ćutim – ali ne mogu,
što više ćutim – više me boli,
ne radim ništa, a padam s’ nogu,
mnogo se boli, po meni proli.
Što više sebe, drugima dajem,
sve mi se gore vrati,
u živo blato, nogama stajem,
loša me karta, prati.
Kad život postane, blato živo,
a reči, postanu sečivo,
sve oko mene je bolno – sivo,
košulja bela, vezana,
duševno stanje,
ni više, ni manje…nepromenljivo.
čemu mogu da se radujem,
u životu, moralno propadam,
dušu dajem, sreću kupujem.
Može li se sreća kupiti,
može li se tako živeti,
mogu li tako srećan biti,
osećaje kriti, bitke gubiti?
Hoću da ćutim – ali ne mogu,
što više ćutim – više me boli,
ne radim ništa, a padam s’ nogu,
mnogo se boli, po meni proli.
Što više sebe, drugima dajem,
sve mi se gore vrati,
u živo blato, nogama stajem,
loša me karta, prati.
Kad život postane, blato živo,
a reči, postanu sečivo,
sve oko mene je bolno – sivo,
košulja bela, vezana,
duševno stanje,
ni više, ni manje…nepromenljivo.
.
