Živac lutalac (Vagus nerv) - Ključni igrač u našem zdravlju i blagostanju

[Sensei]

Verovatno ste veoma upoznati sa smirujućim efektima nekoliko dubokih udisaja, ali da li ste ikada razmišljali zašto je duboko disanje - i njegovi rođaci meditacija i joga - toliko opuštajuće?

Kada učestvujete u ovoj aktivnosti, stimulišete svoj vagusni nerv, koji ima neverovatnu moć.

 

[Sensei]

Živac lutalac (lat. nervus vagus) je kranijalni živac koji sadrži motorna, senzitivna i parasimpatička nervna vlakna. Ima uglavnom vegetativnu ulogu, a karakteriše ga veoma široko inervaciono polje zbog čega je i dobio naziv „lutalac“

Ovaj živac se grana u više organa, uključujući srce, pluća, jetru, slezinu, želudac, creva i bubrege. To je ključna komponenta autonomnog nervnog sistema (ANS) koji reguliše nevoljne fiziološke procese poput srčanog ritma, krvnog pritiska i disanja.

ANS ima dva dela:

• Simpatički nervni sistem (SNS) koji je odgovoran za reakciju „bori se ili beži“ koja priprema telo da odgovori na opažene pretnje povećanjem srčanog ritma, preusmeravanjem protoka krvi u mišiće i oslobađanjem hormona stresa.
  
  
• Parasimpatički nervni sistem (PNS) je povezan sa reakcijom „odmori se i svari“ i pomaže vašem telu da se vrati u stanje smirenosti nakon stresnog događaja. Vagusni živac igra glavnu ulogu u promociji opuštanja, varenja i oporavka.

Lisa Keer, NBC-HWC​

 

[Sensei]

Uticaj vagusnog nerva na različite telesne funkcije bio je predmet opsežnih istraživanja, što je dovelo do boljeg razumevanja kako vagusni tonus – mera aktivnosti vagusnog nerva – može uticati na vas fizički u ovim ključnim oblastima:

• Kardiovaskularno zdravlje: Vagusni nerv pomaže u regulisanju srčane frekvencije i krvnog pritiska. Visok vagusni tonus povezan je sa nižom srčanom frekvencijom u mirovanju, smanjenim krvnim pritiskom i povećanom varijabilnošću srčane frekvencije (HRV), što je varijacija u vremenu između otkucaja srca. HRV je ključni pokazatelj ravnoteže autonomnog nervnog sistema i kardiovaskularnog zdravlja.
  
  
• Digestivno zdravlje: Vagusni nerv je neophodan za pravilnu digestivnu funkciju, jer reguliše oslobađanje digestivnih enzima, želudačne kiseline i žuči. Takođe kontroliše kontrakcije želuca i creva, koje pomeraju hranu kroz digestivni trakt. Oštećena vagusna funkcija može dovesti do raznih gastrointestinalnih problema, uključujući refluks kiseline, gastroparezu (odloženo pražnjenje želuca) i sindrom iritabilnog creva (IBS).
  
  
• Regulacija imunog sistema: Uloga vagusnog nerva u modulaciji upale je ključni aspekt njegovog uticaja na vaše fizičko zdravlje. Hronična upala je čest osnovni faktor kod mnogih bolesti, uključujući autoimune poremećaje, metabolički sindrom i neurodegenerativna stanja poput Alchajmerove bolesti. Regulacijom proizvodnje proinflamatornih citokina, vagusni nerv pomaže u sprečavanju prekomerne upale i podržava sposobnost vašeg tela da se bori protiv infekcija i zaleči od povreda.

Lisa Keer, NBC-HWC​

 

[Sensei]

Uticaj vagusnog nerva i njegova veza sa mozgom, posebno preko ose creva i mozga, igra značajnu ulogu u regulaciji raspoloženja, reakciji na stres i kognitivnim funkcijama. Vagusni tonus igra ulogu u mentalnom zdravlju, posebno oko:

• Stres i anksioznost: Visok vagusni tonus povezan je sa većom sposobnošću oporavka od stresa, jer podstiče aktivaciju PNS-a. Ovo pomaže u smanjenju fizioloških simptoma stresa, kao što su ubrzan rad srca i napetost mišića, i podstiče stanje opuštenosti.
  
  Suprotno tome, nizak vagusni tonus povezan je sa povećanom reakcijom na stres, smanjenom sposobnošću suočavanja sa stresom, kao i sa hroničnim stresom. Poboljšanje vagusnog tonusa kroz prakse kao što su duboko disanje, meditacija i joga može pomoći u poboljšanju otpornosti na stres i smanjenju anksioznosti.
  
  
• Depresija: Nizak vagusni tonus povezan je sa povećanim rizikom od depresije, jer je povezan sa smanjenom aktivnošću PNS-a i povećanom dominacijom socijalnog sistema. Ova neravnoteža može doprineti fiziološkim simptomima depresije, kao što su umor, poremećaji spavanja i gastrointestinalni problemi.
  
  
• Kognitivna funkcija: Uticaj vagusnog nerva na kognitivne funkcije je novo područje istraživanja vezano za kognitivne procese poput pažnje, pamćenja i izvršne funkcije. Visok vagusni tonus je povezan sa boljim kognitivnim performansama, posebno u zadacima koji zahtevaju samoregulaciju i donošenje odluka.

Lisa Keer, NBC-HWC​

 

[Sensei]

Možete li poboljšati tonus vagusa?

S obzirom na važnost vagusnog nerva za opšte zdravlje i blagostanje, strategije za poboljšanje tonusa vagusa su privukle pažnju, kao i potencijalne terapijske intervencije. Trenutno postoje dva puta za poboljšanje tonusa vagusa, nemedicinski i medicinski.


NEMEDICINSKI PUT UKLJUČUJE:

• Duboko disanje, posebno dijafragmalno ili stomačno disanje, koje aktivira vagusni nerv i podstiče opuštanje. Probajte disanje 4-7-8; udišite kroz nos četiri brojanja, zadržite dah sedam brojanja i izdišite kroz nos osam brojanja. Ova tehnika disanja je veoma efikasna za uspavljivanje i ne treba je raditi dok vozite ili se bavite drugom aktivnošću koja zahteva pooštrenu pažnju.
  
  
• Vežbe meditacije koje podstiču svest o sadašnjem trenutku, što može stimulisati vagusni nerv. Da biste vežbali meditaciju, probajte petominutnu sesiju gde sedite u mirnom prostoru sa zatvorenim očima. Koncentrišite se na dah dok se uzdržavate od obraćanja pažnje na druge brige.
  
  
• Redovna fizička aktivnost, posebno aerobne vežbe, povećava tonus vagusa. Vežbanje takođe promoviše kardiovaskularno zdravlje i pomaže u regulisanju reakcije na stres. Da biste vežbali, pratite preporuke CDC-a za 150 minuta umerene vežbe nedeljno, zajedno sa 2-3 sesije treninga snage. Razgovarajte o brzoj šetnji, vožnji bicikla ili plesu. Ili provedite neko vreme u teretani na sesiji treninga snage.
  
  
• Kratko izlaganje hladnoći, poput tuširanja hladnom vodom ili prskanja hladne vode po licu, može stimulisati vagusni nerv aktiviranjem PNS-a.
  
  
• Pronalaženje društvene veze kroz prakse poput izražavanja zahvalnosti, bavljenja delima ljubaznosti i negovanja značajnih društvenih veza. Sve ovo podržava funkciju vagusnog nerva.

 

[Sensei]

MEDICINSKI PUT se oslanja na stimulaciju vagusnog nerva (VNS), gde se uređaj koji isporučuje električne impulse vagusnom nervu implantira na dva mesta blizu leve strane ključne kosti.

VNS uređaj može pomoći u regulisanju raspoloženja i poboljšanju depresivnih simptoma.

VNS uređaji su odobreni za depresiju otpornu na lečenje, posebno u slučajevima kada tradicionalni antidepresivni lekovi i terapije nisu bili efikasni.

Istraživanja su u toku kako bi se utvrdilo da li se VNS uređaji mogu koristiti i za lečenje multiple skleroze, migrene i Alchajmerove bolesti.

 

[Bobib]

Zivot lutalac jednako zivot.

 

[Umri_muski]

Nisam siguran za meditaciju i za shokiranje sistema...
Posto se ti efekti mogu postici na drugi nacin, uz fizicko treniranje.
Nekako mi izgleda da je shokiranje ustvari zamena za pobudu bez fizicke aktivnosti...jer kod fizicke aktivnosti ti imas sokiranje samim tim sto se pripremas za fizicku aktivnost , menjas temepraturu svog okruzenja....
Tu je dobar onaj trik nekog bildera sa krstarice , koliko latentne toplote tvoj organizam generise....tj prestanes da imas intezivne fizicke aktivnosti i prestanes, koliko treba telu da se ohladi....tu stvarno vazi fora da sto se brze ohladi , gledano u sekundama, to ti je bolji metabolizam i odnos prema seceru...tj zdraviji si..

Nervi ko nervi se cuvaju pravilnom ishranom, genetikom i ne nanosenjem bola , psihickog ili fizickog.
Tako da mi tu takodje shokiranje ne upada u bas pravilno ponasanje...znam ja svi uzivaju kad se sokiraju hladnom vodom, pa posle toga ide blago zagrejavanje...ali to je osecaj dobre cirkulacije..
I metabolizma...

A meditacija, to je za ove nemirne, sto ne umeju sami da mirno gledaju na svet oko sebe...mozda je to do lose genetike, tj postnatalnog rasta i razvijanja...
Tako te roditelji napravili sta da se radi...ali i okruzenje ako ti nametne neke fobije i strahove..