- Poruka
- 388.205
Destilovanjem tečnosti kroz listove debele koke pravi se preparat kojim se leče tumori, bradavice i žuljevi, ali upotreba ove biljke u lekovite svrhe nije naučno potvrđena i treba je oprezno koristiti
Debela koka (Sedum spectabile Boreau) od davnina se koristi u narodnoj medicini. Međutim, ovu biljku treba oprezno koristiti. Njena lekovita svojstva još nisu naučno potvrđena i pod velikim su znakom pitanja. Za njene lekovite moći nema naučnih objašnjenja. Bogata je vitaminima, organskim kiselinama, taninima, mineralima i drugim korisnim materijama. Našla je svoje mesto i u homeopatskoj medicini.
Ova dekorativna biljka vekovima se upotrebljava u tibetanskoj i ruskoj narodnoj medicini. Ruski travari od nje prave „živu vodu” kojom leče zloćudne tumore, bradavice i žuljeve. Ova voda dobija se destilovanjem vode kroz listove biljke.
U narodu je poznata pod nazivima: ranjenik, hermelika, žednjak, veliki žednjak, bobovnjak, dragušac, ugas, ugaš, itd. Ova vrsta na našim prostorima gaji se kao dekorativna biljka po baštama, vrtovima, gradskim parkovima.
U narodu vlada mišljenje da debela koka nije samo ukrasna, već i lekovita biljka. Smatra se da je čudotvoran lek za čir na želucu i psorijazu. Sveži listovi preporučuju se za otklanjanje žuljeva i kurjih očiju. Veruje se da leči opekotine, rane, ekceme i mnoga druga oboljenja.
Ipak, reč je pre svega o dekorativnoj biljci koja ukrašava dvorišta i terase, lako se uzgaja na osunčanim mestima. Veoma dobro uspeva i kada se uzgaja u saksijama i raznim posudama. Njeni cvetovi privlače pčele, bumbare i leptire i predstavljaju izvor hrane za ove korisne insekte pre njihovog povlačenja u zimsko mirovanje.
Lako se uzgaja, otporna je i dobro podnosi visoke temperature, sušu, niske temperature. U našim klimatskim uslovima dobro prezimljava. Tokom zime nadzemni deo uvene, a na proleće ponovo kreće s vegetacijom. Ne odgovara joj suviše vlažno zemljište, preobilno i prečesto zalivanje jer koren može da istruli. Dovoljno je da se zalije jednom u petnaest dana. Najjednostavniji način razmnožavanja je deljenje biljke u kasnu jesen.
Narodni travari preporučuju je protiv mnogih oboljenja, kao što su psorijaza, čir na želucu, čir na dvanestopalačnom crevu, istegnuća, rane, bubuljice na licu, za snižavanje visokog holesterola. Takođe, preporučuje se i za čišćenje organizma kod sportskih povreda.
Prema pisanjima Jovana Tucakova, Beograd je bio centar odakle se unutrašnjost Srbije snabdevala rasadom ove biljke i odakle se dobijaju obaveštenja kako biljku treba gajiti i upotrebljavati. Iako se mnogo ceni kao narodni lek protiv čira u želucu, Jovan Tucakov priznaje da nema naučnog objašnjenja za ovaj lek, ali da je lično upoznao mnogo ljudi kojima je pomogao.
Debela koka poreklom je iz Kine i Japana, a lišće joj je vrlo debelo, mesnato i sočno, gotovo kao u čuvarkuće. Cvasti su velike, na vrhovima ogranaka belo-ružičaste boje. Cveta od sredine leta do prvih jesenjih mrazeva.
U lekovite svrhe upotrebljava se samo svež list.
link
Debela koka (Sedum spectabile Boreau) od davnina se koristi u narodnoj medicini. Međutim, ovu biljku treba oprezno koristiti. Njena lekovita svojstva još nisu naučno potvrđena i pod velikim su znakom pitanja. Za njene lekovite moći nema naučnih objašnjenja. Bogata je vitaminima, organskim kiselinama, taninima, mineralima i drugim korisnim materijama. Našla je svoje mesto i u homeopatskoj medicini.
Ova dekorativna biljka vekovima se upotrebljava u tibetanskoj i ruskoj narodnoj medicini. Ruski travari od nje prave „živu vodu” kojom leče zloćudne tumore, bradavice i žuljeve. Ova voda dobija se destilovanjem vode kroz listove biljke.
U narodu je poznata pod nazivima: ranjenik, hermelika, žednjak, veliki žednjak, bobovnjak, dragušac, ugas, ugaš, itd. Ova vrsta na našim prostorima gaji se kao dekorativna biljka po baštama, vrtovima, gradskim parkovima.
U narodu vlada mišljenje da debela koka nije samo ukrasna, već i lekovita biljka. Smatra se da je čudotvoran lek za čir na želucu i psorijazu. Sveži listovi preporučuju se za otklanjanje žuljeva i kurjih očiju. Veruje se da leči opekotine, rane, ekceme i mnoga druga oboljenja.
Ipak, reč je pre svega o dekorativnoj biljci koja ukrašava dvorišta i terase, lako se uzgaja na osunčanim mestima. Veoma dobro uspeva i kada se uzgaja u saksijama i raznim posudama. Njeni cvetovi privlače pčele, bumbare i leptire i predstavljaju izvor hrane za ove korisne insekte pre njihovog povlačenja u zimsko mirovanje.
Lako se uzgaja, otporna je i dobro podnosi visoke temperature, sušu, niske temperature. U našim klimatskim uslovima dobro prezimljava. Tokom zime nadzemni deo uvene, a na proleće ponovo kreće s vegetacijom. Ne odgovara joj suviše vlažno zemljište, preobilno i prečesto zalivanje jer koren može da istruli. Dovoljno je da se zalije jednom u petnaest dana. Najjednostavniji način razmnožavanja je deljenje biljke u kasnu jesen.
Narodni travari preporučuju je protiv mnogih oboljenja, kao što su psorijaza, čir na želucu, čir na dvanestopalačnom crevu, istegnuća, rane, bubuljice na licu, za snižavanje visokog holesterola. Takođe, preporučuje se i za čišćenje organizma kod sportskih povreda.
Prema pisanjima Jovana Tucakova, Beograd je bio centar odakle se unutrašnjost Srbije snabdevala rasadom ove biljke i odakle se dobijaju obaveštenja kako biljku treba gajiti i upotrebljavati. Iako se mnogo ceni kao narodni lek protiv čira u želucu, Jovan Tucakov priznaje da nema naučnog objašnjenja za ovaj lek, ali da je lično upoznao mnogo ljudi kojima je pomogao.
Debela koka poreklom je iz Kine i Japana, a lišće joj je vrlo debelo, mesnato i sočno, gotovo kao u čuvarkuće. Cvasti su velike, na vrhovima ogranaka belo-ružičaste boje. Cveta od sredine leta do prvih jesenjih mrazeva.
U lekovite svrhe upotrebljava se samo svež list.
link
Poslednja izmena:
