Ана
Ана, да ли је ноћ или дан, дал додир усана мојих још увек осећаш.
Ана, да ли је тамо где си сад, сунце нашег неба само бледи сјај.
Хтео бих да се вратиш мени, да прође и овај мамурни дан.
Хтео бих да будемо као некад, заједно срећни под звездама.
Ана, једина моја љубави, сећање на нас немој да заборавиш.
Ана, напшси писмо опрости ми, не дај да крај нас живот пролази.
Гледам пун месец залуд срећу дозивам, нема тебе ту празно је све.
Око мене људи се воле живе своје сне, ја залуд пружам руке тражећите.
Хтео бих да се вратиш мени, да прође и овај мамурни дан.
Хтео бих да будемо као некад, заједно срећни под звездама.
[/RIGHT]
Ана, да ли је ноћ или дан, дал додир усана мојих још увек осећаш.
Ана, да ли је тамо где си сад, сунце нашег неба само бледи сјај.
Хтео бих да се вратиш мени, да прође и овај мамурни дан.
Хтео бих да будемо као некад, заједно срећни под звездама.
Ана, једина моја љубави, сећање на нас немој да заборавиш.
Ана, напшси писмо опрости ми, не дај да крај нас живот пролази.
Гледам пун месец залуд срећу дозивам, нема тебе ту празно је све.
Око мене људи се воле живе своје сне, ја залуд пружам руке тражећите.
Хтео бих да се вратиш мени, да прође и овај мамурни дан.
Хтео бих да будемо као некад, заједно срећни под звездама.