(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ŽIV DAN
Kako je divno ovo jutro
što prethodi mu divno veče
duše što hrani osećajem pripadanja i sreće.
Spavala sam duže...do 7,30
nežno jutarnje budjenje i kafa...mmmm
osećaj spokoja se izležava u dušici mi
i u stomaku one tihe...titrajuće srećice
kad korak mi udje u sunčano dvorište
srećice posute injem kao prah šećerom.
Zatvaram kapiju i krećemo kroz sunce.
Pijačni šareniš sav osunčan
ima čak i smeha, ljubaznih ljudi,
sitnih smejalica što uvesele tren
pražnjenja novčanika
i daju onaj prelepi šmek života
osećaj da si živ medju živim ljudima
i svako od njih izgleda kao okićena jelka
smešim se i sad....puna mi je dušica...
to se svi osmesi, a najviše naši,
u meni smeše u ovo divno jutro
svetlo i bistro... što ceo svet grli
i žuri sva sunašca dušom da zagrli
PS Ajmoooo.....grljenje sunašca
....naravno, posle 
