Житије краља Душана, 3 наставка
Стефан краљ, син Трећега Уроша
После овога, Владика наш најмилосрднији Христос, волећи род хришћански, и не желећи ожалостити отаџбину овога благочастивога краља, и сву земљу српску, коју је венчао благовољењем милости своје, и својом неизреченом милошћу и благовољењем, прими престо краљевства вазљубљени његов син, благочастиви и христољубиви и Богом подигнути, моћни и самодржавни свију српских и приморских земаља Стефан краљ. Овај, удостојен велике и неисказане милости Господње, стече велико и преславно име, изнад древних царева и родитеља и прародитеља својих. Будући красан изгледом лика и дивном лепотом тела свога изнад многих људских синова, и страшан својим непријатељима и диван свима околним царевима, само од слушања његова имена. Јер сви околни цареви, који слушаше о њему и о његову имену, како има такву савршену милост и љубав од Христа даваоца добара, сви су се трудили, како би им било могуће да у љубави живе са овим благочастивим краљем. Јер овај превисоки краљ Стефан, прво још од младости своје био је вредан за богоугодна дела љубави Христове, и достојно се бринуо за поуку и упућивање у божаственим речима, јер ово је прави пут који води и упућује Духом светим ка неизреченој слави и почасти живота вечнога, и они који иду по њему, неће скренути на стрмените и развраћене путеве. Овим путем достојно идоше достојноименити људи начелници и чувари отаџбине овога благочастивога краља, прво почетак преподобни и богоносни отац Симеон Немања и доброплодни и многокрасни изданак, син његов, господин Сава, који су показали добру слику богољубља деци своје отаџбине, који ће после ових живети. Јер ови, Немања и Сава, беше одликовани таквим даром, који долази с висине од Оца небескога, да предржаше престо царства земаљскога и богатство и неисказану славу у држави, отаџбини својој, и ово добро управљајући, уграбише и небеско царство. Њима ревнујући овај христољубиви краљ, и поучавајући се њихову житију и више љубави ка Господу, и уздајући се у Њега, и само Њему јединоме
вапио је: " Хвалим Те, добри и незлобиви Владико, " јер ниси хтео смрти грешника, но да се обрати и да жив буде", ево и ја, грешни, привржен сам к Теби од утробе, из утробе матере моје, и Ти си мој покровитељ. Но " пошаљи светлост Твоју и истину Твоју" и оне нека ме воде у врлини, што је Теби угодно." И послуша речи Богооца и говораше: " Блажен је човек који се боји Господа, у заповестима његовим хтеће веома": И " узнећу Те, Господе, јер си ме прихватио". И ево " ја познах да си велики Господ"; јер " Ти си Бог који једини "чиниш милост у тисућима", као што пише у Причи, рече: "Мноме цареви царују, и силни пишу правду"; јер Тобом се владико мој, Христе, све ово збива на мени; шта ћу Ти дати, или шта ћу Ти принети, јер немам достојна дара према свима Твојим добрима, која си ми учинио од моје младости до сада"?
Када је овај благочастиви краљ примио престо оца свога, сви отаџбине његове веселише се због њега, узашиљући достојне хвале и молбе за његову крепост, видеђи га где цвета благодаћу Божјом, и Његовом силом и помоћу утврђена, крепка и непоколебива, и победе непријатељске расуше се свима који су зло мислили против његове отаџбине, и ишчезоше као и снови онога који устаје, пошто је Бог славио његово име, као што рече пророк Исаија: " Ево дете моје, које изабрах, и вазљубљени мој на кога се узда душа моја". И овога, као својом руком, Господ даде као вођу и заступника српске земље, као што рече о Богооцу Давиду: " И даћу вам преподобнога Давида, верна човека по срцу моме, који испуњује све моје жеље". Јер ово све уистину беше о овом христољубивом младићу.
И виде овај превисоки краљ, да је од Христа удостојен великога дара и заручен престолу краљевства, и рече у своме уму: " Ево достојно је да урадим по закону, као и сви цареви хришћанске вере, који су прво примили благослов из руке патријархове, и од њега по достојању венчавани, примају царски престо, па и ја треба такође да чиним, као што учинише и моји родитељи и прародитељи". И у тај час написа писмо и посла ка преосвећеном архиепископу господину Данилу говорећи: " Господине мој и оче, ево чуо си благодат Божју која се збива на нама, вашим молитвама ка Христу. Но пожуривши се, дођи к нама, да чувши речи и поуке богоугодних речи твојих, и ми чеда твоја, научимо се страху Господњем, и опет да учиниш са нама што је по достојању, и да благословом руке твоје примимо овај престо Богом даровани ми". И тако заповеди да буде сабор Богом сабрани отаџбине његове. И када је овај преосвећени дошао са Богом дарованом му паством, епископима и игуманима, и са целим клиром црквеним, и када је био сабран цео сабор српске земље у његовом царском двору Сврчину, и када је био славни празник Рођење пресвете Богородице , и на навечерје учинише хвалбена славословља, како је на похвалу славном празнику, и опет ноћно стојање такође, и ујутро, дан недеље, учинише на овом благочастивом све по законском уставу у цркви светога Претече, и преосвећени архиепископ господин Данило учини молитву, и узевши царски венац, у своје руке, и положи на свечасну главу његову, говорећи: " Положио си на главу његову венац од драгог камења, и умоли од тебе живота и дао си му дужину дана на векове векова". И узвевши га на престо царски, прославише га велегласно. Када је била довршена божаствена служба и све остало, изложи му господин мој, преосвећени господин Данило, божаствене и целомудрене речи са целим сабором епископа и игумана и часних монаха, што му је од користи за душу и тело. Пошто је благочастиви краљ са страхом и са љубављу у сласт примио речи и савете овога преосвећенога, рече му: " Шта ћу ја успети, господине мој и оче, према твојим истинитим поукама? Но моли Господа за мене, да ме утврди у вољи свога разума, да не преступим твојих божаствених заповести нити да умањим тобом светоположене ми добре вере Христове, но да још испуним и окончам већим законима и савршенијим уставима утврђења и записе родитеља мојих и прародитеља о светим и божаственим црквама". И велики празник учини у тај дан, духовно и телесно утешивши се са овим преосвећеним и провеселивши се са целим сабором отаџбине своје и ту многе и драгоцене дарове даде,, што приличи овоме преосвећеноме и целом сабору отаџбине своје, и тако се растаде с њима.
Стефан краљ, син Трећега Уроша
После овога, Владика наш најмилосрднији Христос, волећи род хришћански, и не желећи ожалостити отаџбину овога благочастивога краља, и сву земљу српску, коју је венчао благовољењем милости своје, и својом неизреченом милошћу и благовољењем, прими престо краљевства вазљубљени његов син, благочастиви и христољубиви и Богом подигнути, моћни и самодржавни свију српских и приморских земаља Стефан краљ. Овај, удостојен велике и неисказане милости Господње, стече велико и преславно име, изнад древних царева и родитеља и прародитеља својих. Будући красан изгледом лика и дивном лепотом тела свога изнад многих људских синова, и страшан својим непријатељима и диван свима околним царевима, само од слушања његова имена. Јер сви околни цареви, који слушаше о њему и о његову имену, како има такву савршену милост и љубав од Христа даваоца добара, сви су се трудили, како би им било могуће да у љубави живе са овим благочастивим краљем. Јер овај превисоки краљ Стефан, прво још од младости своје био је вредан за богоугодна дела љубави Христове, и достојно се бринуо за поуку и упућивање у божаственим речима, јер ово је прави пут који води и упућује Духом светим ка неизреченој слави и почасти живота вечнога, и они који иду по њему, неће скренути на стрмените и развраћене путеве. Овим путем достојно идоше достојноименити људи начелници и чувари отаџбине овога благочастивога краља, прво почетак преподобни и богоносни отац Симеон Немања и доброплодни и многокрасни изданак, син његов, господин Сава, који су показали добру слику богољубља деци своје отаџбине, који ће после ових живети. Јер ови, Немања и Сава, беше одликовани таквим даром, који долази с висине од Оца небескога, да предржаше престо царства земаљскога и богатство и неисказану славу у држави, отаџбини својој, и ово добро управљајући, уграбише и небеско царство. Њима ревнујући овај христољубиви краљ, и поучавајући се њихову житију и више љубави ка Господу, и уздајући се у Њега, и само Њему јединоме
вапио је: " Хвалим Те, добри и незлобиви Владико, " јер ниси хтео смрти грешника, но да се обрати и да жив буде", ево и ја, грешни, привржен сам к Теби од утробе, из утробе матере моје, и Ти си мој покровитељ. Но " пошаљи светлост Твоју и истину Твоју" и оне нека ме воде у врлини, што је Теби угодно." И послуша речи Богооца и говораше: " Блажен је човек који се боји Господа, у заповестима његовим хтеће веома": И " узнећу Те, Господе, јер си ме прихватио". И ево " ја познах да си велики Господ"; јер " Ти си Бог који једини "чиниш милост у тисућима", као што пише у Причи, рече: "Мноме цареви царују, и силни пишу правду"; јер Тобом се владико мој, Христе, све ово збива на мени; шта ћу Ти дати, или шта ћу Ти принети, јер немам достојна дара према свима Твојим добрима, која си ми учинио од моје младости до сада"?
Када је овај благочастиви краљ примио престо оца свога, сви отаџбине његове веселише се због њега, узашиљући достојне хвале и молбе за његову крепост, видеђи га где цвета благодаћу Божјом, и Његовом силом и помоћу утврђена, крепка и непоколебива, и победе непријатељске расуше се свима који су зло мислили против његове отаџбине, и ишчезоше као и снови онога који устаје, пошто је Бог славио његово име, као што рече пророк Исаија: " Ево дете моје, које изабрах, и вазљубљени мој на кога се узда душа моја". И овога, као својом руком, Господ даде као вођу и заступника српске земље, као што рече о Богооцу Давиду: " И даћу вам преподобнога Давида, верна човека по срцу моме, који испуњује све моје жеље". Јер ово све уистину беше о овом христољубивом младићу.
И виде овај превисоки краљ, да је од Христа удостојен великога дара и заручен престолу краљевства, и рече у своме уму: " Ево достојно је да урадим по закону, као и сви цареви хришћанске вере, који су прво примили благослов из руке патријархове, и од њега по достојању венчавани, примају царски престо, па и ја треба такође да чиним, као што учинише и моји родитељи и прародитељи". И у тај час написа писмо и посла ка преосвећеном архиепископу господину Данилу говорећи: " Господине мој и оче, ево чуо си благодат Божју која се збива на нама, вашим молитвама ка Христу. Но пожуривши се, дођи к нама, да чувши речи и поуке богоугодних речи твојих, и ми чеда твоја, научимо се страху Господњем, и опет да учиниш са нама што је по достојању, и да благословом руке твоје примимо овај престо Богом даровани ми". И тако заповеди да буде сабор Богом сабрани отаџбине његове. И када је овај преосвећени дошао са Богом дарованом му паством, епископима и игуманима, и са целим клиром црквеним, и када је био сабран цео сабор српске земље у његовом царском двору Сврчину, и када је био славни празник Рођење пресвете Богородице , и на навечерје учинише хвалбена славословља, како је на похвалу славном празнику, и опет ноћно стојање такође, и ујутро, дан недеље, учинише на овом благочастивом све по законском уставу у цркви светога Претече, и преосвећени архиепископ господин Данило учини молитву, и узевши царски венац, у своје руке, и положи на свечасну главу његову, говорећи: " Положио си на главу његову венац од драгог камења, и умоли од тебе живота и дао си му дужину дана на векове векова". И узвевши га на престо царски, прославише га велегласно. Када је била довршена божаствена служба и све остало, изложи му господин мој, преосвећени господин Данило, божаствене и целомудрене речи са целим сабором епископа и игумана и часних монаха, што му је од користи за душу и тело. Пошто је благочастиви краљ са страхом и са љубављу у сласт примио речи и савете овога преосвећенога, рече му: " Шта ћу ја успети, господине мој и оче, према твојим истинитим поукама? Но моли Господа за мене, да ме утврди у вољи свога разума, да не преступим твојих божаствених заповести нити да умањим тобом светоположене ми добре вере Христове, но да још испуним и окончам већим законима и савршенијим уставима утврђења и записе родитеља мојих и прародитеља о светим и божаственим црквама". И велики празник учини у тај дан, духовно и телесно утешивши се са овим преосвећеним и провеселивши се са целим сабором отаџбине своје и ту многе и драгоцене дарове даде,, што приличи овоме преосвећеноме и целом сабору отаџбине своје, и тако се растаде с њима.