- Poruka
- 392.800
Zašto smo zimogrožljivi i da li zaista postoje namirnice koje mogu da nas ugreju, objašnjava dr Dušan Vujnović
Ukoliko spadate u red osoba koje ni tri kaputa ne mogu da ugreju, možda bi bilo dobro bi bilo da razmislite o promeni životnih navika. Ponekad je dovoljno samo da popijete malo više vode i budete fizički aktivniji, kako biste rešili problem zimogrožljivosti. Kod zdravih osoba, zimogrožljivost je najčešće, posledica usporene cirkulacije usled sedelačkog načina života. Ali, nekada može biti simptom bolesti kao što su anemija, poremećaj rada štitaste žlezde ili nedostatak vitamina B 12, objašnjavaju doktori.
Uzroci zimogrožljivosti :
-Loša cirkulacija
-Posle cigarete biće nam još hladnije
-Emotivna stanja utiču na zimogrožljivost
-Poremećaj hipotireoze
-Hladno nam je i kada smo anemični
Ishrana i oblačenje zimogrožljivih osoba
Savet dr Dušana Vujnovića jeste i da hrana koju jedemo bude prilagođena spoljnoj temperaturi i godišnjem dobu, pa je najbolje da unosimo nešto kaloričniju hranu u zimskom periodu godine.
– Bitno je da kalorične namirnice rasporedimo na više manjih obroka, kako ne bismo opteretili organizam niti pankreas, koji ne trpi suviše masna i začinjena jela, niti velike količine hrane – savetuje dr Vujnović. Zimogrožljive osobe moraju da paze i na način oblačenja. Dr Vujnović kaže da bi trebalo pre svega koristiti garderobu od prirodnih materijala, kao što su vuna i pamuk, ili koža, kada su u pitanju cipele.
– Oko 95 odsto naše odeće trebalo bi da bude bazirano na vuni i pamuku, a cipele da su isključivo udobne od kože, da ne budu tesne, kako ne bi remetile cirkulaciju, što je posebno bitno kod dijabetesa, kako ne bi došlo do pojave dijabetesnog stopala. Fizička aktivnost je veoma važna pa i obična šetnja, joga, na primer, ko može da je praktikuje, dokazano stimuliše krvotok, ne samo u ekstremitetima – dodaje on.
Ruzmarin i divilj kesten
Kako bi zimski dani prošli bez osećaja hladnoće, za šta će se pobrinuti dobra cirkulacija, dr Vujnović ima recept – preporučuje ruzmarin i divlji kesten.
Za upotrebu u vidu kapljica stavite jednu grančicu ruzmarina u jedan litar medicinskog alkohola od 75 procenata, ili što je mnogo češće u praksi dodajte grančicu ruzmarina u jedan litar dobre komovice. Neka sve odstoji tri nedelje. Sve procediti i piti svako jutro na prazan stomak, po jedu malu čašicu ove rakije.
Dobro sredstvo za jaču cikrulaciju i sredstvo protiv zimogrožljivosti je i divlji kesten, koji je delotvoran je i kod venske cirkulacije. Doktor Vujnović kaže da se recept iz ruske fitoterapije već dugo koristi. Potrebno je 250 grama divljeg kestena istuči čekićem, sve se stavi sa kožurom u jednu veću teglu, prelije se sa jednom litrom medicinskog alkohola od 75 stepeni. Neka sve odstoji tri nedelje na hladnom mestu. Potrebno je ovu mešavinu, s vremena na vreme, protresti i na kraju procediti kroz duplu gazu.
– Dobićemo belu masu sličnu mleku. To je tinktura koja se može koristiti u vidu obloga utrljavanjem gde ima problema s venama, bolovima, slabijom cirkulacijom. Mnogima se ovo pokazalo kao veoma efikasan lek koji može zameniti skupe preparate. Za jednu sezonu su dovoljne tri do četiri litara i vi ste snabdeveni za celu godinu. Tinktura se utrljava u vene, uveče pre spavanja, sve se obmota nekom krpom ili zavojem, jer je tinktura lepljiva, ujutru se samo istuširaju noge – objašnjava dr Vujinović.
Šta koristiti, a šta izbegavati ?
Glog, zova, lipa, dobro greju organizam, kao i crna i bela slačica, beli i žuti kokotac, gavez, kurkuma, đumbir.
– Čaj od zove ili lipe sa kašičicom meda je dobar, ljudi se ugreju i ubrzo preznoje i bude im bolje. Koriste se i bela i crna slačica, tako što se one stave u obuću kako bi grejali organizam. Ukoliko patite od zimogrožljivosti i loše cirkulacije izbegavajte gazirana pića, sve materije koje mogu da utiču na hlađenje tela, hladnu vodu, sladolede – navodi dr Vujnović.
Heljda, ovas, pasulj
Stručnjaci preporučuju da jedete i heljdu kako biste zagrejali telo, jer se smatra da heljda podstiče lučenje hormona koji popravlja raspoloženje – endorfina. Ovas je, takođe, saveznik protiv zimogrožljivosti, bogat je proteinima i mastima koji se lako pretvaraju u energiju. Savet je i da jedete crni pasulj, koji ima dosta gvožđa i bakra za jači imunitet. Ovi elementi snabdevaju mišiće kiseonikom, usled čega dolazi do sagorevanja masti i grejanja organizma.
(ekliunika/zenastil)
Ukoliko spadate u red osoba koje ni tri kaputa ne mogu da ugreju, možda bi bilo dobro bi bilo da razmislite o promeni životnih navika. Ponekad je dovoljno samo da popijete malo više vode i budete fizički aktivniji, kako biste rešili problem zimogrožljivosti. Kod zdravih osoba, zimogrožljivost je najčešće, posledica usporene cirkulacije usled sedelačkog načina života. Ali, nekada može biti simptom bolesti kao što su anemija, poremećaj rada štitaste žlezde ili nedostatak vitamina B 12, objašnjavaju doktori.
Uzroci zimogrožljivosti :
-Loša cirkulacija
-Posle cigarete biće nam još hladnije
-Emotivna stanja utiču na zimogrožljivost
-Poremećaj hipotireoze
-Hladno nam je i kada smo anemični
Ishrana i oblačenje zimogrožljivih osoba
Savet dr Dušana Vujnovića jeste i da hrana koju jedemo bude prilagođena spoljnoj temperaturi i godišnjem dobu, pa je najbolje da unosimo nešto kaloričniju hranu u zimskom periodu godine.
– Bitno je da kalorične namirnice rasporedimo na više manjih obroka, kako ne bismo opteretili organizam niti pankreas, koji ne trpi suviše masna i začinjena jela, niti velike količine hrane – savetuje dr Vujnović. Zimogrožljive osobe moraju da paze i na način oblačenja. Dr Vujnović kaže da bi trebalo pre svega koristiti garderobu od prirodnih materijala, kao što su vuna i pamuk, ili koža, kada su u pitanju cipele.
– Oko 95 odsto naše odeće trebalo bi da bude bazirano na vuni i pamuku, a cipele da su isključivo udobne od kože, da ne budu tesne, kako ne bi remetile cirkulaciju, što je posebno bitno kod dijabetesa, kako ne bi došlo do pojave dijabetesnog stopala. Fizička aktivnost je veoma važna pa i obična šetnja, joga, na primer, ko može da je praktikuje, dokazano stimuliše krvotok, ne samo u ekstremitetima – dodaje on.
Ruzmarin i divilj kesten
Kako bi zimski dani prošli bez osećaja hladnoće, za šta će se pobrinuti dobra cirkulacija, dr Vujnović ima recept – preporučuje ruzmarin i divlji kesten.
Za upotrebu u vidu kapljica stavite jednu grančicu ruzmarina u jedan litar medicinskog alkohola od 75 procenata, ili što je mnogo češće u praksi dodajte grančicu ruzmarina u jedan litar dobre komovice. Neka sve odstoji tri nedelje. Sve procediti i piti svako jutro na prazan stomak, po jedu malu čašicu ove rakije.
Dobro sredstvo za jaču cikrulaciju i sredstvo protiv zimogrožljivosti je i divlji kesten, koji je delotvoran je i kod venske cirkulacije. Doktor Vujnović kaže da se recept iz ruske fitoterapije već dugo koristi. Potrebno je 250 grama divljeg kestena istuči čekićem, sve se stavi sa kožurom u jednu veću teglu, prelije se sa jednom litrom medicinskog alkohola od 75 stepeni. Neka sve odstoji tri nedelje na hladnom mestu. Potrebno je ovu mešavinu, s vremena na vreme, protresti i na kraju procediti kroz duplu gazu.
– Dobićemo belu masu sličnu mleku. To je tinktura koja se može koristiti u vidu obloga utrljavanjem gde ima problema s venama, bolovima, slabijom cirkulacijom. Mnogima se ovo pokazalo kao veoma efikasan lek koji može zameniti skupe preparate. Za jednu sezonu su dovoljne tri do četiri litara i vi ste snabdeveni za celu godinu. Tinktura se utrljava u vene, uveče pre spavanja, sve se obmota nekom krpom ili zavojem, jer je tinktura lepljiva, ujutru se samo istuširaju noge – objašnjava dr Vujinović.
Šta koristiti, a šta izbegavati ?
Glog, zova, lipa, dobro greju organizam, kao i crna i bela slačica, beli i žuti kokotac, gavez, kurkuma, đumbir.
– Čaj od zove ili lipe sa kašičicom meda je dobar, ljudi se ugreju i ubrzo preznoje i bude im bolje. Koriste se i bela i crna slačica, tako što se one stave u obuću kako bi grejali organizam. Ukoliko patite od zimogrožljivosti i loše cirkulacije izbegavajte gazirana pića, sve materije koje mogu da utiču na hlađenje tela, hladnu vodu, sladolede – navodi dr Vujnović.
Heljda, ovas, pasulj
Stručnjaci preporučuju da jedete i heljdu kako biste zagrejali telo, jer se smatra da heljda podstiče lučenje hormona koji popravlja raspoloženje – endorfina. Ovas je, takođe, saveznik protiv zimogrožljivosti, bogat je proteinima i mastima koji se lako pretvaraju u energiju. Savet je i da jedete crni pasulj, koji ima dosta gvožđa i bakra za jači imunitet. Ovi elementi snabdevaju mišiće kiseonikom, usled čega dolazi do sagorevanja masti i grejanja organizma.
(ekliunika/zenastil)
