U belom krznenom kaputu i haljini od bele čipke gospođa zima je pokucala na moja vrata. Čvrsto me je zagrlila svojim ledenim rukama i pozdravila hladnim dahom.
Zima ni ovog puta nije stigla sama. Sa sobom je dovela svoje verne prijatelje, vetar i snežne oblake. Oblaci kao bele lađe plove nebom i prosipaju snežni prah na nas. Sve je belo i svetlucavo. Nežne bele pahuljice kao blistave zvezdice lepršaju u vazduhu. Padaju na krovove, prekrivaju ulice i pletu srebrenu čipku na prozorima dečijih soba. Umorne i promrzle grane drveća nisu više gole. Zima ih je obukla u bele haljine sa dugim čipkastim rukavima i ukrasila svetlucavim biserima. Krovovi kuća, okićeni snegom i ledom, ponosno pokazuju svoje bele šešire. Mraz je na prozorima naslikao slike od kristala, a ispod streha okačio staklene lepeze. Promrzli vrapci sede u svojim malenim gnezdima skupljenih krila i drhte na hladnom vazduhu. Ne čuje se njihovo veselo cvrkutanje. Čuje se samo fijuk vetra koji izvodi svoj zimski koncert igrajući se sa snežnim pahuljama, a one kao balerine plešu dok nežno ne padnu na rumena dečija lica. Dečaci i devojčice, obučeni u toplu odeću, sa osmehom na licu trče po snegu, a on pršti pod njihovi nogama.
Volim kada stigne zima, iako mi je tada hladno i oštar mraz me štipa po obrazima. Kada ona dođe, siva i sumorna slika pozne jesene nestane ispred mojih očiju. Sve oko mene postaje lepo i čisto i svuda vlada neki čudan mir.
Zima ni ovog puta nije stigla sama. Sa sobom je dovela svoje verne prijatelje, vetar i snežne oblake. Oblaci kao bele lađe plove nebom i prosipaju snežni prah na nas. Sve je belo i svetlucavo. Nežne bele pahuljice kao blistave zvezdice lepršaju u vazduhu. Padaju na krovove, prekrivaju ulice i pletu srebrenu čipku na prozorima dečijih soba. Umorne i promrzle grane drveća nisu više gole. Zima ih je obukla u bele haljine sa dugim čipkastim rukavima i ukrasila svetlucavim biserima. Krovovi kuća, okićeni snegom i ledom, ponosno pokazuju svoje bele šešire. Mraz je na prozorima naslikao slike od kristala, a ispod streha okačio staklene lepeze. Promrzli vrapci sede u svojim malenim gnezdima skupljenih krila i drhte na hladnom vazduhu. Ne čuje se njihovo veselo cvrkutanje. Čuje se samo fijuk vetra koji izvodi svoj zimski koncert igrajući se sa snežnim pahuljama, a one kao balerine plešu dok nežno ne padnu na rumena dečija lica. Dečaci i devojčice, obučeni u toplu odeću, sa osmehom na licu trče po snegu, a on pršti pod njihovi nogama.
Volim kada stigne zima, iako mi je tada hladno i oštar mraz me štipa po obrazima. Kada ona dođe, siva i sumorna slika pozne jesene nestane ispred mojih očiju. Sve oko mene postaje lepo i čisto i svuda vlada neki čudan mir.