Софија
Legenda
- Poruka
- 54.597
Klinicka slika nije kljucna za dijagnozu, i jeste kljucna za sumnju na postojanje GBS. GBS ne moze se sa sigurnoscu dijagnostikovati PRE petog dana od razvijanja simptoma, rade se ispitivanja kako antitela tako i virusa, proteini u likvoru jesu neophodni da potvrde dijagnozu i javljaju se u jasno odredjenim referentnim vrednostima kod GBS u vrlo skorom roku od pocetka (u okviru 5 dana od pocetka ascendentne paralize), odsustvo reflexa je apsolutno neophodno za potvrdu dijagnoze (odredjenih reflexa) te se moze reci da je jedino ono kljucno, a EMNG daje citavu paletu informacija koje mogu potvrditi ili iskljuciti GBS. Ascendetna paraliza udova javlja se kod jos bar 5 neuroloskih stanja, po klinickoj slici koju je navela postavljacica teme apsolutno se ne moze zakljuciti da se nesumnjivo radi o GBS (posebno sto su sismptomi, kolko ja razumem uvodni post poceli od ruku), i s toga ne razumem tvrdoglavo insistiranje na tome da klinicka slika kljucno dokazuje GBS, jer mi ne debatujemo filosofski na temu GBSa, vec debatujemo o specificnom slucaju i konkretnoj zeni u pitanju. Njena klinicka slika nije konklusivna na GBS, niti kljucna u dokazivanju da zena ima GBS - kao sto rekoh klinicka slika sa sasvim istim ili veoma slicnim tokom i simptomima prati i druga neuroiloska stanja, a tretman ce svakako biti isti za ovo stanje u kome je zena sad kao i za polimijelitis, polineuropatiju ili slicne klinicke slike koje nisu GBS - imunoglobulini i plazmafereza (bar u zemljama gde se to radi). Jedino sto je kljucno u dokazivanju da je nesto GBS jeste kombinacija klinicke slike, testova krvi, EMNGja, rezultata proteina u likvoru, gubitka reflexa, i rezolucija simptoma u okviru 4 nedelje od pocetka. A kod ove pomenute zene nista od toga ne znamo, bar ja ne znam.
Ја уопште нисам причала о конкретној жени, већ о конкретној болести.Не желим да се претерујем.P.s. U odgovoru na ispravljen post odozgo: Na citomegalovirus, na primer.
Оно што сам написала, стојим иза тога.
Сва стања која си навела имају своје специфичности, финесе.
Конкретно, разлика између ГБС и моторне полинеуропатија биће то што је код моторне полинеуропатије присутна наглашена слабост дисталне мускулатуре...разлика у односу на псеудомијопатску биће наглашена слабост проксималне мускулатуте ( као код ГБС), али карличног и раменог појаса, не иде асцедентно...дакле , постоје финесе које нас усмеравају на ГБС плус оно што претходи, да ли креће из чиста мира или је била нека прехлада, каква...као што рекох, не причам напамет.Може да личи и на Мијастенију, па ће ту дилему решити ЕМНГ, може личити и на ботулизам, али нема пролива...суштински, дд чине само мијастенија, борелиоза, једна врста порфирије и ботулизам, а не стања која си навела.
Шта је сад ово? С једне стране се пишу постови типа ''кад би се сваком анализирало ово, кад би се сваком анализирало оно...одакле средства за све'', а ти би да радиш анализу на цитомегаловирус? Имаш ли уопште представу коју би палету тестова морали да урадимо да бисмо лабараторјским путем издиференцирали болести које си навела? Радна дијагноза се поставља на бази клиничке слике, пацијент се смешта у болницу под том дијагнозом, почиње да се лечи под том дијагнозом и у првих пар дана се одраде тестови- ликвор пре свега ( албуминоцитолошка дисоцијација) и ЕМНГ- сви остали тестови се могу и не морају радити- зависи од јасноће кл. слике.
Ако пацијенту не укључиш одмах имуноглобулине, може да умре за дан-два јер постоје и брзопрогредирајуће форме. ( а вирусолошке анализе се чекају и по неколико дана).
Постоје чак облици ГБС-а код којих све време болести буде ликвор уреду. Како би таквом пацијенту поставила дијагнозу? Радила би му тестове на све могуће вирусе и стања? Ретки су баш толико нејасни случајеви ГБС-а. Као што рекох, не раде се те анализе тек тако.
У неурологији, у већини болести, клиничка слика је закон.
Poslednja izmena: