slazem se sa tobom da je veoma vazno u kojoj se zivotnoj dobi donose odluke o takvim "trajnim" promenama na telu.
ovde rizikujem da budem prva koja ce se ispovediti kao nosilac tet-ke
sa sesnaest godina sam tetovitrala malu slicicu(nebitno koju) na levoj strani..ne dupeta bre, nego ledja: ))..na ramenu...to je bilo pre stotinu godina, u vreme kad su se u tadasnjoj jugi tetovirali samo vojnici, krimosi i cigani
ja sam svoju donela sa letnjeg raspusta provedenog kod rodjaka u inostranstvu
da ne pricam kako su me se roditelji hteli odreci, brat pretio egzekucijom... no tada je to bio impuls obicnog detinjeg bunta, zelja da se po svaku cenu bude drugaciji, osoben, bla bla, na jedan tada smeo i ekstravagantan nacin.
posto je to bilo jako davno, godinama se tet prilicno "razlio" i izbledeo, i danas uprkos zastarelosti kako mojoj, tako i tet-a ne izgleda lose na meni iako mu hronicno fali ozivljavanje novim bojama, linijama....sto vidis, meni vise ne pada na pamet da uradim, jer nisam vise u tom fazonu bez obzira sto bih se mogla ufurati u neku fantasticnu metaforu, simboliku, bla bla.. ali jednostavno..ne ide to vise uz mene.
dakle, moj glas je: za, ali samo pri cistoj svesti, zdravoj pameti i zreloj odluci : )))
))))
