Ženski arhetipovi

fisherman1:
Pretpostavljam da bi tipizacija žena trebala da poboljša razumevanje stavova i ponašanja žena?
Ili je to potezanje starog grčkog eshatona Olimpa i to ženske populacije -podrška ženskim sujetama?
Kako saznanja o "ženskim" arhetipovima mogu biti praktično iskorištena?U psihoanalizi?
Meni je poznato da je K:G:Jung u svojoj tipizaciji odredio osam tipova i to:Osnovna dva tipa:Ekstrovertni
i introvertni i četiri podtipa:Emotivni,osetilni,racionalni i intuitivni -već prema dominaciji tih osobina...
Ima još tipizacija koje su savremenije,a služe pre svega pristupu pacijentu,a i dobrom razumevanju
"priče" koju iznosi ili aktivnosti u kojima je posmatran...
Mada je ova ,mitološka,tipizacija interesantna i egzotična-nisam baš uveren u svrhovitost,te bih
zamolio pokretačicu teme da mi malo objasni svrhu...:hvala:
Kliknite za proširenje...

Nisam pokretacica teme ali sam bila iskusena da se iskategorisem, odgovor napisem, pa to onda obrisem (jer samo jos sliku nisam stavila na ovaj forum...a sta pa koga zanima koje Boginje imam, ionako tu bolestinu ne mogu da prenesem, nije zarazno, samo je Moje), ali priznati bolest nije i resenje za njeno lecenje.
A svrha je valjda da Bogovi shvate te razne vrste Boginja i pripaze nasta bi mogli da nalete, pa premda nema opasnosti po infekciju, ipak mogu preduzeti adekvatne korake u ophodjenju sa prispelom pacijentkinjom. I da razumeju sve prednosti i mane, kontraindikacije preteranog priblizavanja, kao i komplikovanost pojedinih slucaja sa kojima se nije saliti. Niko nije rekao da su neke vrste Boginja smrtonosne iako su neprenosive. To ovde nije navedeno a ne znam zasto.

Mogla bi neka tema o Bogovima, cisto zarad ravnoteze na nebu...
 
Jungovski tipovi ženskog identiteta (1)


Iako je govorio o neophodnosti da svaki pojedinac na putu individuacije i samoostvarenja mora da pronađe i oživi svoj „lični mit“, sam K. G. Jung nije sistematski i obuhvatno razvio „arhetipsku“ tipologiju muškog i ženskog identiteta. Kao što je to bio slučaj i s nizom drugih njegovih učenja, ostavio je da se time pozabave njegovi učenici i sledbenici unutar jungovske „škole“, čiji je nastanak, razvoj i unutrašnje razlike blagonaklono pratio i samo posredno nadzirao. Na to ukazuje i sam naslov ovog odeljka (jungovski tipovi umesto Jungovi tipovi), budući da takvu tipologiju nalazimo popularno razvijenu tek u knjigama Džin Šinode Bolen – Boginje u svakoj ženi. Mitski arhetipovi u ženskoj psihi (1984) i Bogovi u svakom muškarcu. Nova psihologija muških života i ljubavi (1989).

Osnovnu shemu tipova ženskog identiteta koju je iznela ova autorka, grupa beogradskih psihologa (okupljena oko tadašnjeg BIM-a – „Beogradskog integrativnog modela“) dopunila je oko 1990. godine pojedinim elementima transakcione analize, psihoanalize, sistemskih i na telo orijentisanih modela ličnosti. Tipologija koja sledi u daljem tekstu preuzeta je uglavnom iz tog revidiranog tumačenja.* I pored svoje eklektičnosti, ono predstavlja svojevrstan korektiv jednostranosti pristupa Džin Šinode Bolen, o čemu će više reči biti u napomeni o odgovarajućim „tipovima muškog identiteta“.

a) Žena majka

Oličava je grčka boginja Demetra, odnosno rimska Ceres.
Moguće arhetipske dopune, varijacije i krajnosti: htonska Velika Majka, Majka Božja.
Moguca psihopatologija (ako je ima): depresivna, pasivno agresivna ili zavisna.
Najcešće je muče vlastita nesamostalnost, osećanje niže vrednosti, strah, bes i snažna čežnja.
Životni scenario: „Dok mi deca ne odrastu, ja ne postojim“, ili: „Posle njihovog osamostaljivanja nastupa propast.“

Demetra je boginja žita, nege i majčinstva, koja je sa Zevsom sazdala mnoge grčke junake. Ona je ključna, arhetipska predstavnica matrijarhalnog načela: između ostalog simbolizuje rađanje, stvaranje, negovanje, zaštitu i velikodušnost. Posebno je zanimljiva njena veza sa ćerkom Persefonom, jer to je najdublja veza koju je uopšte imala. To naglašava i hrišćanska ikonografija Majke Božje s Detetom u naručju. Njen muški partner se podrazumeva, ali realno ga nema u blizini, a ako i jeste tu – irelevantan je ili je izvor njenih osnovnih životnih teškoća. Tako kod nje uvek pobeduje ili dominira materinski odnos.
Ali Demetra je istovremeno i arhetip tugujuće majke kojoj su deca porasla i napustila je. Karakteriše je sindrom „praznog gnezda“ napuštene sredovečne žene koja je ceo svoj život posvetila deci. U nekim slučajevima ona im čak ne dozvoljava da odu i postaje destruktivna, dugoročno ih onesposobljavajući za separaciju.
Ovakva žena istovremeno simbolizuje plodnost, život, negu i podršku, a ako je otac suviše slab ili predugo odsutan od kuće, postaje dominantna i preplavljuje porodicu svojim majčinskim funkcijama, tako da ujedno simbolizuje trovanje, gušenje, trajno onesposobljavanje tuđeg rasta, uverena da samo ona zna šta je najbolje za druge. Autoviktimizacijom opravdava svoju potrebu za kontrolom (preko hrane i usluga) i manipulativnost (optuživanjem za tobožnju krivicu i nezahvalnost).
Obicno se vezuje za očinski nimalo nastrojenog oca, koji pod raznim izgovorima beži iz doma i prepušta joj dominaciju. I sama je često odrastala u takvoj porodici. U trudnoći vidi svoje ispunjenje i istinsko biće i oko toga organizuje ceo život. Neguje imidž debele i tople mame. Presudna su joj deca. Velika mama i za ljubavnika obično bira „sina“.
Najvažnije joj je da savršeno usluži druge i pri tome nikada ne prestaje da se trudi. Da bi se nastavio proces njenog rasta i razvoja, potrebno je da otkrije druge sposobnosti osim majčinskih i da ih integriše u svoj novi identitet. Tada prestaje da spasava, gnjavi i beskrajno kontroliše druge.

b) Žena ljubavnica

Oličava je grčka boginja Afrodita, odnosno rimska Venera.
Moguće arhetipske alternative, varijacije, dopune: staroslovenska boginja Lada, Lilit, kultivisane kurtizane, tantričke partnerke, fatalne junakinje filmova i literature…
Moguća psihopatologija (ako je ima): narcisoidna i histerična.
Neotklonjivo je muče strah, tuga i bes.
Životni scenario: „Posle mladosti, lepote i ljubavi nema više ničega.“

Afrodita u sebi sadrži čitav niz ženskih arhetipova. Ona je boginja ljubavi i lepote, preobražaja, stvaranja i magijske moći. Najlepša i najseksepilnija od svih boginja, provodila je svoj život stvarajući i uživajući u lepoti. Jedan od njenih najdubljih izvora je stvaranje dubokog mističnog ljubavnog jedinstva muškarca i žene, u kojem se stapaju ovozemaljsko i onozemaljsko, telesno i duhovno. Ona je kreativna i komunikativna, u stanju da svojom harizmom pomogne ljudima da ostvare svoje snove, pigmalionski izazivajući ono najlepše i najbolje u njima.
Bilo da je personifikovana kao vila, muza, gejša ili sveta *****, ona je alhemijska zlatna žena koja zlatnim magijskim sjajem obasjava ovaj svet i one koji se nađu pored nje. Ostalima preostaje jedino da čeznu za njom i zavide odabranima kojima se posrećilo. Međutim, nju mnogo više zanima sama ljubav od stvarnog, konkretnog čoveka pored nje – u krajnjoj liniji on je nesavršen, pokvarljiv i zamenjiv. Ovakvoj ženi nisu strane ni biseksualnost ni homoseksualnost, jer partner nije presudan, važna joj je sama ljubav i lični doživljaj zaljubljenosti. U njenom životu seks ima presudni znacaj u izgradnji partnerskih odnosa, a ako uđe u brak onda je to obicno brak otvorenog tipa, bar s njene strane. Ako se odluci da ima decu, može da bude dobra majka po tome što ume da ih voli, podržava i ne kritikuje mnogo, ali vrlo često je nedosledna, sebična, hirovita, egocentrična i nije potpuno prisutna.
S drugim ženama ne ume da bude bliska, ali može da se druži s njima sve dok postoji opšta saglasnost da je ona najbolja i najprivlačnija. Ne krije da ne trpi konkurentkinje, pri čemu je druge žene izbegavaju jer joj zavide i boje se da im ne preotme njihove muškarce.
Mladost je najbolje razdoblje njenog života, dok joj starost ponekad predstavlja nerešiv problem. Buduci da je ekstrovertna i aktivna, uglavnom živi u sadašnjosti, smatrajući život samo uzgrednom pojavom ljubavi. Ponekad impulsivno bira pogrešne partnere, zanemarujući važne ljude i zadovoljavajući pogrešne potrebe. Kada nije zaljubljena veoma je nezadovoljna, ponaša se iracionalno i destruktivno. Sam proces sazrevanja i odgovornosti koje joj život nameće (osim ljubavi) izazivaju kod nje provale iracionalnog besa i destruktivnosti. Svaka nova bora, svako umanjenje njene seksualne moći i zavodljivosti, svaka devojčica koja se pred njom pretvara u devojku – mogu da izazovu provalu mržnje.
U životu joj je najvažnije dostizanje zadovoljstva i to umeće usavršava do krajnjih granica, često zaboravljajući ostale životne vrednosti. Ima vrlo nizak prag tolerancije spram raznih oblika frustracija. Zavisno od kulture u kojoj živi i raste, ima i različitu sudbinu: može da bude ismevana, ponižavana i iskorišćavana kao obična bludnica, ili, naprotiv, idealizovana, slavljena i obožavana kao seksualni simbol čitavog naroda ili epohe. Kao metaforu za rast i integraciju ovakve žene, jungovski psihoterapeuti koriste mit o Erosu i Psihi. Psiha je bila obična žena, ali lepa kao Afrodita, koja je, nakon što je izazvala boginju, bila primorana da reši četiri zadatka. Uz tuđu pomoć i vlastita mudra rešenja, uspela je da se od žrtve pretvori u junakinju.


http://www.orderoflove.com/potrebno/seminarski/7.JUNOVSKI TIPOVI ZENSKOG I DENTITETA.pdf
 
Jungovski tipovi ženskog identiteta (2)


c) Žena supruga

Oličava je grčka boginja Hera, odnosno rimska Junona.
Moguće arhetipske varijacije, alternative i suprotnosti: Medeja, odana Penelopa, demonski ambiciozna ledi Makbet, žena osvetnica…
Moguća psihopatologija (ako je ima): depresivna, mazohistička ili fobična.
Najčešće je muči nastojanje da spase svoj obično propali brak.
Životni scenario: „To mi se uvek iznova događa“, ili: „Uvek ispadnem mučenica.“

Hera je boginja ili čuvarka svetog braka, simboliše vernost i neraskidivu vezanost za svog promiskuitetnog muža (Zevsa), kojem je potpuno predana. Budući da nije celovita sama za sebe, rano se udaje, a taj obred za nju predstavlja najvažniji dan u životu. Jedino što ne uspeva da odabere pravog partnera s kojim bi ostvarila svoj san. Teškoće koje joj stvara muž se nagomilavaju i ona je povređena, ali to je žena koja svoj bes ne iskaljuje na njemu nego na okolini. Nastoji da se očeliči da bi mogla da podnosi sve te povrede i poniženja. Takvo stanje obično potraje do njenih srednjih godina, kada muž prestaje da joj bude zanimljiv, a brak više nije svetinja. Tada uspeva da nađe neka druga životna interesovanja, ili se njen ostareli muž smiri, tako da joj umesto svakodnevnih sukoba sa suparnicama preostaje samo prebacivanje zbog nekadašnjih povređivanja.
On je u centru njenog života i sve ostalo je drugorazredno – i deca i karijera. Nema i ne ceni mnogo prijateljstva. Nesporazumi nastaju zato što joj ON ne uzvraća jednakom merom, nezainteresovan je, počinje da je doživljava kao teret, kao nesposobnu, preterano zavisnu, lepljivu i dosadnu osobu koja ga gnjavi, tako da joj sve više izmiče. Ona često postaje progonitelj, priređuje mu ljubomorne i osvetoljubive scene uz plač i kuknjavu.
Za proces rasta ovakve žene veoma je važno da se ne uda rano i da pažljivo odabere muža, možda uz pomoć drugih. Pre udaje treba dovoljno da „odraste“ da bi bila u stanju da vodi računa o sebi i osmisli svoj život. Njena ljubomora često je izraz pasivnosti i osecanja niže vrednosti, a nepoverenje u muškarce – projekcija vlastite seksualnosti. Izgledi za dalji razvoj su u transformaciji besa i bola, u reorganizovanju sistema vrednosti i stvaranju realnijih odnosa s ljudima, kada će biti u stanju da bez tragičnih posledica podnese gubitak i napuštanje. Što znači i da preuzme odgovornost za vlastiti život i napusti ulogu žrtve.

d) Žena devica – mamina kći

Oličava je grčka boginja Persefona, odnosno rimska Kopra.
Moguće arhetipske dopune, varijacije, alternative: Marija Antoaneta, brojni literarni likovi „večito“ i „varljivo“ ženskog…
Moguća psihopatologija (ako je ima): šizoidna.
Najviše je muče doživljaji besmisla, straha, bola i besa.
Životni scenario: „Nikada nećeš postići ono čemu najviše težiš – nikada nećeš otkriti pravu sebe.“

To je večito mladolika, bezbrižna žena-devojčica, oko koje se otimaju s jedne strane njena majka, a s druge muž i drugi ljudi koji iz raznih razloga vole da se s njom druže. Persefona je uslužna i prijemčiva žena, a kao mitološka kraljica podzemlja u stanju je da lako stupa u kontakt s nesvesnim i pri tome menja mnoga lica. Kao mamina mazna princeza s jedne strane simbolizuje večno proleće, rast i razvoj, a s druge – opasne avanture s nesvesnim koje povremeno završavaju burnim poniranjem u ludilo.
Zavisna je i nesposobna da se odvoji od majke i tako odraste u ženu. Obično se zavisno vezuje za nekog muškarca koji nastoji da dominira, da je kontroliše i poseduje, dok ona vešto izmiče i njemu i majci, lavirajući između njih. Cena koju plaća je rascepkanost ličnosti: istovremeno je bespomoćna i vešta, naivna i opasna, pri čemu je obično nesvesna svojih seksualnih i ostalih moći. S drugim ženama uspostavlja bliske i sestrinske odnose, a prema muškarcima se ponaša kao večita devojčica i uspavana lepotica. S jedne strane čeka da joj mama dâ dozvolu, a s druge da je princ poljubi i na sebe tako preuzme odgovornost za njen život. Konflikt između majke i muža samo pojačava njenu rastrzanost.
Mišljenje joj je često konfuzno i pretežno intuitivno, pri čemu se pre oslanja na tuđe procene nego na vlastite. Način kako pritom čudesno uspeva da se snalazi deluje nestvarno i vilinski. Ona je pomalo žena-himera, neodređena i ambivalentna, i tako postaje projektivni ekran na koji drugi smeštaju svoje želje i konflikte. Budući da je pasivna, zavodljiva i detinjasta, lako stvara simbiotske veze s drugima. Integracije koje postiže često su bizarne i lako lomljive, tako da su joj neophodni drugi ljudi kao granice za njenu ličnost. Obično ne rađa decu, a kada ih ima postavlja se kao njihova drugarica ili mlađa sestra. Zbog izrazite infantilnosti ili nedoslednosti, roditeljsku ulogu umesto nje najcešće preuzimaju njeni roditelji ili neko drugi.
Ispod svoje narcisoidne rigidnosti krije snažne strahove od sopstvenih strasti, ludila i smrti. U četrdesetim godinama obično je zadesi velika kriza, kada joj postaje teško da dalje održava ulogu male tajanstvene devojčice. Budući da je manipulativna i neiskrena, svoje mane i potrebe tako uspešno krije i od same sebe, da na kraju ni sama ne zna šta hoće od života i drugih. Mogući način odrastanja vodi prvenstveno kroz separaciju od majke, relativnu nezavisnost od muža i prerastanje u seksualno zrelu ženu. Ako uspe da uspostavi nekakav red u svom iracionalnom, umesto poniranja u ludilo omogućen joj je spiritualan i religijski rast, uz eventualno stvaralačko razvijanje izvesnih parapsiholoških osobina.

e) Žena borac – tatina kći

Oličava je grčka boginja Atina, odnosno rimska Minerva.
Moguće arhetipske varijacije, krajnosti, suprotnosti: Amazonke, moderne feministkinje...
Moguća psihopatologija (ako je ima): opsesivnost i paranoidna arogancija.
Najčešće je muče doživljaji besa, strah od neuspeha i čežnja.
Životni scenario odvija joj se tako da uvek mora da bude jaka, da je relativno uspešna, ali retko ume da uživa u životu, pogotovo u bliskosti i ljubavi.

Majka mitske Atine bila je nepoznata ili nepriznata. Boginja je rođena u zlatnom oklopu, iz očeve (Zevsove) glave i ubrzo postaje njegova desna ruka, boginja mudrosti, strategije i zanata. Ona je snažna, lepa i opasna. U isto vreme vešto ratuje, vodi domacinstvo, bavi se zanatima i praktičnim životom. I u ratu i u miru opredeljena je za oca i potpuno mu je odana. Bori se za patrijarhalna načela u koja duboko veruje i stavlja ih daleko iznad matrijarhalnih vrednosti.
To je logična, praktična, jednostavna i pouzdana žena. Glava joj je uvek jača od srca, nesebična je i nepredvidiva, dobro se snalazi u konfliktnim situacijama. Najviše voli da se druži s aktivnim i uspešnim muškarcima, a izbegava i ne ceni mnogo žene. Izrazito prezire krhke, šarmantne i ženstvene žene, grubo im se podsmeva i potcenjuje ih. Stasala je u veštu, korisnu i trezvenu ženu. Zbog svoje objektivnosti emotivno je hladna, a svojim vrednosnim sistemom idealna je za ulogu „prave žene iza glavnog muškarca“. Naučila je da čuva leđa autoritativnom, moćnom i snažnom ocu. Rigidno je odana njegovim načelima i konzervativno se opire promenama.
Budući da je zdravo ambiciozna i ekstrovertna, najbolji afrodizijak za nju je moć i zanimaju je samo junaci. Kada sebi odabere muškarca koji obećava da će pobediti, povlači se u njegovu senku i strasno se bori za njega. Nije preterano ni strasna, ni romanticna, ni ljubomorna. Prema deci se odnosi izrazito objektivno i ravnopravno. Uspešno ih uči kako da budu dobri borci, čeliči ih i bodri da što pre odrastu i više ne budu ranjivi. Ne voli razmaženu i lenju decu od koje nema nikakve koristi. Njen odnos prema materinstvu sažima formula: „Iznajmljujem svoju matericu“.
Svoj optimum dostiže u zrelom dobu, ne voli zavisnost detinjstva ni slabosti starosti. Poseduje identitet zdrave, snažne i uspešne žene. Samodovoljna je i aktivna, najbolje se oseća kada podvuče crtu i sabere svoje i muževljeve uspehe i dostignuća. Lako postaje radoholičar i ceo život može da provede u predanom radu. Blokira emocije, posebno doživljaj bola, tako da ima velikih teškoća s intimnošću i usamljenošću. Zbog preterane realističnosti ima problema sa spiritualnošću, kreativnošću i spontanošću, koje može da omrzne u drugima koji nisu kao ona („efekat Gorgone“). Posebno je razdražuju spontane, ekspresivno bogate i dramatično izražajne osobe. Njeno osnovno načelo je načelo efikasnosti.
Iako se na prvi pogled ne bi reklo, ima teškoca s ponosom i samopoštovanjem. Najvažnije joj je da bude jaka da bi izdržala silni trud potreban da bi se postiglo savršenstvo – onako kako je to zamislio njen tata. Sudbina ovakve žene biće prazna i oskudna ako se ne okrene svojoj unutrašnjosti, ne odustane od igara moći i ne pristane na poneki objektivni poraz koji će joj doneti neke subjektivne pobede. U određenom životnom trenutku treba da se seti i ponovo otkrije svoju majku, veže se uz nju i majčinska načela ovog sveta, da pristupi drugim ženama i ujedno svojim krhkim, tananim i lako povredljivim osecanjima. Ako u tome uspe, uspostaviće novu unutrašnju ravnotežu, biće u stanju da ostvari bliskost i intimnost s pojedinim ljudima i reorganizuje svoj sistem vrednosti.


http://www.orderoflove.com/potrebno/seminarski/7.JUNOVSKI TIPOVI ZENSKOG I DENTITETA.pdf
 
Jungovski tipovi ženskog identiteta (3)


f) Žena sestra

Oličava je grčka boginja Dijana, odnosno rimska Artemida.
Moguće arhetipske dopune, varijacije i alternative: Ifigenija, Atalanta…
Moguća psihopatologija (ako je ima): opsesivna ili paranoidno arogantna.
Najčešće je muče čežnja, strah i bes.
Životni scenario je „večna mladost“ i on je tera da uvek bude i ostane takva.

Dijana je Apolonova sestra, boginja lova i meseca, a pre svega je uspešna taktičarka. Takva žena često je sportski tip, mladalački vitka i dobro građena. Pokretna, nezavisna, samostalna i uspešna, žudi za raznim takmičenjima u kojima bi da pobedi sebi ravnog muškarca. Sigurna je u sebe i svoj identitet i ne treba joj muškarac da bi se osećala osmišljeno i celovito. Ona je pre svega biće akcije i uz očevu pomoć i veliku usredsređenost ovladala je mnogim veštinama. To je preadolescentna devojčica u snažnom telu odrasle žene, koja voli život shvaćen kao igru i nadmetanje. Ona je mitska sestra i drugarica, radoznala i hrabra. Odbacila je identifikaciju s majkom i klasičnim ženskim vrednostima, često je tvrdoglava i po građanskim shvatanjima neženstvena. Ceo svet doživljava kao veliki lov ili važnu utakmicu za koju je vrlo dobro pripremljena. Lepo se druži sa ženama sličnim sebi, ostale i ne primećuje.
U odnosu prema muškarcima ponekad narcisoidno bira vršnjaka koji kao da je njen odraz u ogledalu, tako da mogu da imaju kolegijalni i ortački brak. Ponekad je to mnogo stariji muškarac koji će je negovati i podržavati u njenim pustolovinama. Takva žena na osobeni način izbegava konflikt otac–kći: ispunjava očekivanja oca koji je zapravo sve vreme želeo sina, a uspešna je koliko i dečaci. S druge strane ona ne predstavlja opasnog rivala po oca jer ipak je žensko, čime je zaobišla jedan važan razvojni problem: ostala je spokojna ali i prikraćena. Ponekad bira platonskog partnera s kojim ostvaruje „idealnu ljubav“: on prezire seksualnost i uživa u njenim veštinama i promenama. Ponekad izabere Pigmaliona koji će je oblikovati i zajedno s njom dobijati aplauze publike.
Najbolje joj je dok je mlada: izbegava emocionalnu intimnost, bliskost i pripadanje. Negira svoje zavisne, meke ženske potrebe, a ako ih doživi – na njih reaguje depresivno. Zauzeta takmičenjem, može da bude hladna, oštra, gruba, lako povređuje druge i s prezirom ide dalje. Skromnost, suzdržanost, ganutost i milosrđe jednako su joj strani i opasni kao i ljubav, bliskost i poverenje. Ako ima decu, prema njima se ponaša kao „majka medvedica“. Može da bude dobra majka, ali prenaglašava nezavisnost deteta, njegovu spretnost i takmicarski duh. Teško njemu ako nije pobednik! Hladno odbacuje zavisno, pasivno i nesposobno dete, a od njega očekuje da brzo poraste, ali zauvek ostane u pubertetu, i krene u lov s njom.
Sistem vrednosti ovakve žene jednostrano je određen paternalnim načelom. Sve dok ne otkrije, ne razvije i ne integriše i neke maternalne vrednosti, ostaće prebrza, površna, jednostrana i plitka. Najvažnije joj je da u životu postane i ostane jaka i savršena, da bi pobeđivala u što više nadmetanja. Spremna je da se se oko toga trudi, tapkajući na uvek istoj razvojnoj stepenici.

g) Žena svetica

Oličava je grčka boginja Hestija, odnosno rimska Vesta.
Moguće arhetipske dopune, varijacije i alternative: predane hramske službenice i hrišćanske svetiteljke.
Moguća psihopatologija (ako je ima): senzitivno paranoidna.
Najčešće je muče osećanja krivice, besa i besmisla.
Životni scenario: „Ti nikada nećeš biti od krvi i mesa“, ili: „Ti nikada nećeš biti sa ovoga sveta.“

Hestija je rođena od neefikasne i depresivne majke i oca koji je zloupotrebljavao ljude. Razvila se u mudru ženu i tetku usedelicu, boginju srca i hrama koja se nije mnogo upuštala ni u ljubavi ni u mržnju. Simbolikom vatrenog kruga i ritualima vatre ona izražava netaknutost device i celovitost savršenstva – njen simbol najčešće je mandala. Nevinost i autonomnost često su joj omogućavale postizanje takvog stepena harmonije, opšte povezanosti i kontinuiteta u zajedničkoj svesti, da je proglašavana sveticom. Ona je introvertna, sklona meditaciji u miru i samoći, kada njena intuicija, jasnoća i snaga mogu da dođu do punog izražaja.
Takva žena je spokojna, ne žuri, okrenuta je istovremeno ka hramu i kući. Mistično je povezana s alhemijskim duhom koji joj omogućava stvaranje harmonije i rast u spokojnoj samoći. U svom razvoju prevazišla je ego i uspeva da razvije svoje žensko jastvo koje objedinjuje duh i dušu. Veoma se trudi da se očeliči da bi postala savršena.
Njen odnos prema drugim ženama često je rođački, prijateljski i topao. Događa se da se uopšte ne uda, nego postaje stara mudra usedelica. A ako se ipak uda, onda je to klasična žena, udobno smeštena u tradicionalnu ulogu domaćice, koja za sebe obično veže čoveka koji voli i ceni spokojan, topao i tih život koji im omogućava meditaciju. Ako ima decu, može da bude odlična majka, pomalo udaljena, bezlična i neizražajna, ali koja nesumnjivo voli svoju decu.
Po Jungovom tumačenju, Hestija nije imala personu. Žena koja živi takvim životom lako može da postane bezlična, anonimna i kao da nije od ovoga sveta. Ponekad je suviše odvojena od stvarnosti, a ako dugo živi u samoći i izolaciji može da sagori vodeći računa o drugima ili o idealima. Ima problema s izražavanjem osećanja, pogotovo snažnih, tako da kada nekoga voli on to može da ne zna i da ne oseti. Njena ljubav je na izvestan način impersonalna, kao i ona sama. Bez sigurnosti braka i doma takva žena ponekad biva izgubljena, potcenjena i iskorišćavana od kompetitivnih, vlastoljubivih ljudi.
Njen rast počinje time što izgrađuje čvrstu i jaku personu, uči da izražava osećanja (posebno ona rušilačka i snažna), a pogotovo tako što će izaći iz svoje kuće ili svog hrama i krenuti u šetnju svetom, upuštajući se u pustolovine življenja sa stvarnim ljudima. Potrebno joj je da stekne samopouzdanje, razvije ekstroverziju i borbenost, koje inače pomalo prezire.


http://www.orderoflove.com/potrebno/seminarski/7.JUNOVSKI TIPOVI ZENSKOG I DENTITETA.pdf
 
Cini mi se da sam nedje naso podatak da ljudsko drustvo kroz istoriju nije uvjek bilo patrijarhalno, i da je prvo bio matrijarhat.

Nesto interesantno u vezi arhetipova:
Jung je mislio da se arhetipovi prenose genetski. U knjizi iz predmeta "Psihologija licnosti" koja se koristi na mom fakultetu pise da su geneticari dokazali da je to nemoguce. A iz onoga sto sam ucio iz predmeta "Humana genetika" slijedi takodje isto to. Ne kazem da arhetipovi ne postoje, ali danasnji psiholozi i geneticari su misljenja da je nemoguce da se prenose genetski.
 
neven?:
da li bi mogao neko da napise nesto o liku "Psiha" kao analizu lika (mit o Psihi i Erosu).Hvala :)
Kliknite za proširenje...

Lepota princeze Psihe mogla se meriti samo sa Afroditinom. Ljubomorna boginja Afrodita, majka Erosova, rešila je da je kazni neutoljivom strašću. Priča je, verujem, poznata, pa ću se osvrnuti na simboliku: Psiha je arhetip strastvene žene/ljubavnice. Činjenica da se zaljubljuje u nepoznatog, praktično nevidljivog ljubavnika, Erosa (Amora) i čežnjivo iščekuje svaku noć sa njim svedoči da grčki mit nije znao za tabue (seksualni čin sa "strancem"). Zaslepljena strašću, ona nije slaba, već joj ta strast daje snagu da prebrodi teške zadatke koje joj boginja (iliti život) postavlja kao prepreke. Ujedno, Psiha ima izvesne, tipično "ženske" osobine: radoznalost i osvetoljubivost koje su je zamalo koštale glave.
Nije mala stvar biti ljubavnica boga ljubavi, i iz takvog spoja rodiće se devojčica Hedona (Sladostrašće).
Psiha je princip ženstvenosti, tj. ženskog odrastanja kroz usamljenost, telesno buđenje, strast koja prerasta u ljubav, faze besa i osvete, lutanja ... sve do sazrevanja. Takođe, Psiha oličava i povređenu žensku dušu, kao i sposobnost erotske imaginacije.


Ako te zanima kako su čuveni mit obradili pisci, evo nekih dela:
De la Barka, "Amor i Psiha"
Kornej, "Psiha"
Kits, "Oda Psihi"
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top