(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ŽENSKE NEŽNOSTI
Eh.....ženske nežnosti nikad dosta
muškoj grubosti ona parira
lepotom svojom ratnika
u jagnje pretvara.
Namrčen pogled
dodirom oka nežnim
Postaje mio…..pitomost sjaji.
Stegnuta pest stres u sebi steže
Didir ženske ruke u mir stres preže.
Ramena stegnuta
Kamenu nervozu nose
Zagrljaj nežni ženskih ruku
Svu tu nervozu negde odvuku.
Ženska nežnost poji i hrani,
Dušu i telo ratnika svog.
Doček mu pravi,
Ispraća vedro
Razgovor, osmeh….misao blaga,
Vesela priča deteta-žene,
Ponekad ljutnja samo kao začin
Žena uvek može da nadje način
Da spokoj donese u njihov dom.
Malene stvari što mir čoveku pružaju
Ljubavlju svojom žena prinosi
Kroteći nemir mir domu donosi.
Nežnošću žene vodjeno k’o vetrom
Ljubav i jeste samo jedro.
Kad ruka jagnjeta legne na njeno bedro
Tad stigne u luku ratnikov brod.
U mirnoj luci nežnosti ženske
Grubost muška predaju čini.
Ratnik il’ jagnje da li će biti
Uz ženski skut šta će se sviti
Tek žena bira….šta će to biti.
Vrlo slično važi i za muškarce…..tek, svi smo krotitelji nemira....naravno, ako to želimo jer
i za ljubav i za svadju
uvek je potrebno dvoje
i jedno i drugo mir i nemir
ljubavlju i pameću svojom kroje
PS Dobro vam jutro blogerski svete.....prošao je vikend....ajmo u još jedan dan....
...al' svaka ti je na mjestu....evo da dodam i ja svoj skromni doprinos tvojim lijepim stihovima!
lov na duše
