- Poruka
- 42.911
Do sada je menopauza bila poznata samo kod pet vrsta: ljudi i četiri vrste kitova zubatih. Sada postoji još jedan, šimpanze. Evoluciona prednost ostaje nejasna.
Ogromna većina sisara ostaje plodna do kraja svog života. Ovo ima savršenog smisla iz evolucione perspektive. Što je više potomaka proizvedeno, veća je šansa za prenošenje sopstvenih gena. Iz tog razloga (i drugih), ljudi su ranije smatrani izuzetno čudnima. Žene u menopauzu uđu u proseku sa oko 50 godina, što znači da postaju neplodne iako mogu da nastave da žive decenijama. Ovaj fenomen je ranije bio poznat samo kod četiri druge životinjske vrste, od kojih su sve zubati kitovi: beluge (Delphinapterus leucas), narvali (Monodon monocerus), kitovi ubice (Pseudorcus crassidens) i kitovi kratkoperaji (Globicephala macrorhinch).
Sada će verovatno biti dodata još jedna životinjska vrsta. Međunarodna istraživačka grupa koju predvode Brajan Vud sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu i Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu i Kevin Langergraber sa Univerziteta Arizona State pronašla je dokaze da ženke šimpanze u Ugandi takođe pokazuju znake menopauze – i nastavljaju da žive dugo nakon što im prestane sposobnost reprodukcije. Svoje rezultate objavili su u specijalističkom časopisu „Science“.
Teško je objasniti kako i zašto je menopauza evoluirala jer evolucione koristi nisu očigledne. Popularno, ali ne i jasno dokazano objašnjenje je „hipoteza o baki“. „U društvima širom sveta, žene iznad reproduktivnog uzrasta igraju važnu ulogu, kako ekonomski tako i kao mudre savetnice i negovateljice“, rekao je Brajan Vud, vanredni profesor antropologije na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, navodi se u saopštenju Univerziteta. Očigledno, koristi od iskustava koje su starije žene prenele na svoje potomstvo su veće od resursa koje koriste.
Takođe je nejasno zašto ljudi, ali očigledno retko neki drugi dugovečni primati, prolaze kroz menopauzu. Ovo zauzvrat može biti zbog činjenice da sisari u divljini jednostavno ne odrastu dovoljno i umiru pre toga od nestašice hrane, infekcija, parazita, povreda, sukoba sa konkurentima ili od predatora.
Za svoju studiju, naučnici su ispitali stopu mortaliteta i plodnosti 185 divljih ženki šimpanzi u zajednici Ngogo u Nacionalnom parku Kibale. Sve u svemu, podaci pokrivaju period posmatranja od 21 godine. Iz ovoga su autori izračunali takozvanu postreproduktivnu reprezentaciju (PrR). Ova ključna cifra pokazuje koliki je prosečan udeo post-reproduktivne faze u životnom veku odrasle ženke šimpanze od početka plodnosti. Dok većina sisara, uključujući i druge populacije šimpanzi, ima PrR vrednost blizu nule, autori su otkrili da su Ngogo šimpanze imale PrR vrednost od 0,2. To znači da ženke žive u proseku 20 procenata svojih odraslih godina u post-reproduktivnom stanju. Ova vrednost je bliska vrednostima izračunatim za ljude (0,3 do 0,47) i gore navedene vrste kitova (0,24 do 0,4).
Pored toga, uzorci urina 66 ženki šimpanzi različite starosti pokazali su da ulazak u menopauzu karakteriše i pojačano oslobađanje hormona iz grupe gonadotropina, dok se nivoi estrogena i progestagena istovremeno smanjuju. Slične hormonske promene poznate su i iz menopauze kod ljudi.
Takmičenje između starijih i mlađih ženki
Za razliku od ljudi, međutim, ženke šimpanze u populaciji Ngogo koje više nisu bile u stanju da se razmnožavaju nisu bile uključene u podizanje dece. Ovo sugeriše da se „hipoteza o baki“ ne primenjuje u ovom slučaju. Istraživačka grupa stoga citira „hipotezu o reproduktivnom sukobu“ da bi objasnila menopauzu. Shodno tome, starije ženke se takmiče sa mlađim ženkama za ograničene reproduktivne mogućnosti. Starije mogu prestati da se razmnožavaju tako da mlađim ženkama bude dostupno više resursa. Ovo povećava evolucionu sposobnost cele grupe kako se povećava šansa da se rodi zdravo potomstvo. Za ljude, dve hipoteze se međusobno ne isključuju. Oboje će možda biti neophodno da objasne zašto sva ljudska društva imaju još veći PrR od Ngogo šimpanzi.
Istraživačka grupa navodi dva razloga zašto se menopauza može primetiti u ovoj zajednici šimpanzi, ali ne i u drugim. S jedne strane, moglo bi biti da Ngogo šimpanze žive prilično neometano - bez značajnog kontakta sa grabežljivcima ili drugim konkurentskim grupama. Shodno tome, njihov životni vek bi bio neobično dug, veoma sličan onom kod ljudi. U ovom slučaju, visoka PrR vrednost bi pokazala koliko je trajanje faze plodnog života nefleksibilno na promene ekoloških uslova. Takva nefleksibilnost primećuje se i kod ljudi: prosečna starost u kojoj žene ulaze u menopauzu ostala je stabilna više od jednog veka, uprkos značajnim poboljšanjima u ishrani, zdravstvenoj zaštiti i očekivanom životnom veku.
Alternativno, Ngogo šimpanze bi mogle da žive u uslovima koji su relativno reprezentativni za njihovu evolucionu prošlost. Ngogo stanovništvo živi donekle udaljeno i uglavnom je pošteđeno ljudskih aktivnosti. Prethodna istraživanja su možda potcenila životni vek divljih šimpanzi. „Studija takođe naglašava važnost dugoročnih terenskih studija u proširenju našeg razumevanja ljudske biologije i ponašanja“, piše evolucioni biolog Majkl Kant, koji nije bio uključen u studiju, u propratnom članku. Nažalost, oni se često moraju zadovoljiti malim budžetom i stalno su u opasnosti da budu iznenada obustavljeni. Dalje studije o postreproduktivnim ženkama Ngogo potencijalno bi mogle pomoći u odgovoru na otvorena pitanja o menopauzi kod primata.
Link
Ogromna većina sisara ostaje plodna do kraja svog života. Ovo ima savršenog smisla iz evolucione perspektive. Što je više potomaka proizvedeno, veća je šansa za prenošenje sopstvenih gena. Iz tog razloga (i drugih), ljudi su ranije smatrani izuzetno čudnima. Žene u menopauzu uđu u proseku sa oko 50 godina, što znači da postaju neplodne iako mogu da nastave da žive decenijama. Ovaj fenomen je ranije bio poznat samo kod četiri druge životinjske vrste, od kojih su sve zubati kitovi: beluge (Delphinapterus leucas), narvali (Monodon monocerus), kitovi ubice (Pseudorcus crassidens) i kitovi kratkoperaji (Globicephala macrorhinch).
Sada će verovatno biti dodata još jedna životinjska vrsta. Međunarodna istraživačka grupa koju predvode Brajan Vud sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu i Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu i Kevin Langergraber sa Univerziteta Arizona State pronašla je dokaze da ženke šimpanze u Ugandi takođe pokazuju znake menopauze – i nastavljaju da žive dugo nakon što im prestane sposobnost reprodukcije. Svoje rezultate objavili su u specijalističkom časopisu „Science“.
Teško je objasniti kako i zašto je menopauza evoluirala jer evolucione koristi nisu očigledne. Popularno, ali ne i jasno dokazano objašnjenje je „hipoteza o baki“. „U društvima širom sveta, žene iznad reproduktivnog uzrasta igraju važnu ulogu, kako ekonomski tako i kao mudre savetnice i negovateljice“, rekao je Brajan Vud, vanredni profesor antropologije na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, navodi se u saopštenju Univerziteta. Očigledno, koristi od iskustava koje su starije žene prenele na svoje potomstvo su veće od resursa koje koriste.
Takođe je nejasno zašto ljudi, ali očigledno retko neki drugi dugovečni primati, prolaze kroz menopauzu. Ovo zauzvrat može biti zbog činjenice da sisari u divljini jednostavno ne odrastu dovoljno i umiru pre toga od nestašice hrane, infekcija, parazita, povreda, sukoba sa konkurentima ili od predatora.
Za svoju studiju, naučnici su ispitali stopu mortaliteta i plodnosti 185 divljih ženki šimpanzi u zajednici Ngogo u Nacionalnom parku Kibale. Sve u svemu, podaci pokrivaju period posmatranja od 21 godine. Iz ovoga su autori izračunali takozvanu postreproduktivnu reprezentaciju (PrR). Ova ključna cifra pokazuje koliki je prosečan udeo post-reproduktivne faze u životnom veku odrasle ženke šimpanze od početka plodnosti. Dok većina sisara, uključujući i druge populacije šimpanzi, ima PrR vrednost blizu nule, autori su otkrili da su Ngogo šimpanze imale PrR vrednost od 0,2. To znači da ženke žive u proseku 20 procenata svojih odraslih godina u post-reproduktivnom stanju. Ova vrednost je bliska vrednostima izračunatim za ljude (0,3 do 0,47) i gore navedene vrste kitova (0,24 do 0,4).
Pored toga, uzorci urina 66 ženki šimpanzi različite starosti pokazali su da ulazak u menopauzu karakteriše i pojačano oslobađanje hormona iz grupe gonadotropina, dok se nivoi estrogena i progestagena istovremeno smanjuju. Slične hormonske promene poznate su i iz menopauze kod ljudi.
Takmičenje između starijih i mlađih ženki
Za razliku od ljudi, međutim, ženke šimpanze u populaciji Ngogo koje više nisu bile u stanju da se razmnožavaju nisu bile uključene u podizanje dece. Ovo sugeriše da se „hipoteza o baki“ ne primenjuje u ovom slučaju. Istraživačka grupa stoga citira „hipotezu o reproduktivnom sukobu“ da bi objasnila menopauzu. Shodno tome, starije ženke se takmiče sa mlađim ženkama za ograničene reproduktivne mogućnosti. Starije mogu prestati da se razmnožavaju tako da mlađim ženkama bude dostupno više resursa. Ovo povećava evolucionu sposobnost cele grupe kako se povećava šansa da se rodi zdravo potomstvo. Za ljude, dve hipoteze se međusobno ne isključuju. Oboje će možda biti neophodno da objasne zašto sva ljudska društva imaju još veći PrR od Ngogo šimpanzi.
Istraživačka grupa navodi dva razloga zašto se menopauza može primetiti u ovoj zajednici šimpanzi, ali ne i u drugim. S jedne strane, moglo bi biti da Ngogo šimpanze žive prilično neometano - bez značajnog kontakta sa grabežljivcima ili drugim konkurentskim grupama. Shodno tome, njihov životni vek bi bio neobično dug, veoma sličan onom kod ljudi. U ovom slučaju, visoka PrR vrednost bi pokazala koliko je trajanje faze plodnog života nefleksibilno na promene ekoloških uslova. Takva nefleksibilnost primećuje se i kod ljudi: prosečna starost u kojoj žene ulaze u menopauzu ostala je stabilna više od jednog veka, uprkos značajnim poboljšanjima u ishrani, zdravstvenoj zaštiti i očekivanom životnom veku.
Alternativno, Ngogo šimpanze bi mogle da žive u uslovima koji su relativno reprezentativni za njihovu evolucionu prošlost. Ngogo stanovništvo živi donekle udaljeno i uglavnom je pošteđeno ljudskih aktivnosti. Prethodna istraživanja su možda potcenila životni vek divljih šimpanzi. „Studija takođe naglašava važnost dugoročnih terenskih studija u proširenju našeg razumevanja ljudske biologije i ponašanja“, piše evolucioni biolog Majkl Kant, koji nije bio uključen u studiju, u propratnom članku. Nažalost, oni se često moraju zadovoljiti malim budžetom i stalno su u opasnosti da budu iznenada obustavljeni. Dalje studije o postreproduktivnim ženkama Ngogo potencijalno bi mogle pomoći u odgovoru na otvorena pitanja o menopauzi kod primata.
Link
