Žene "sekačice" muških glava

[Poli46]

https://kulturkokoska.rs/ode-glava/

Ako se osvrnemo na istoriju, sasvim sigurno možemo reći da tradicija nije bila naklonjena
ženama. Patrijarhat je vladao kako u svakodnevici, tako i u religiji, politici i književnosti.
Bez obzira na način na koji odsecaju glavu i razlog zbog kojeg to čine, sam čin je šokantan
i istovremeno zanimljv.

Tomiris: jednostavno opaka​

Tomiris, vladarka Istočnog Iranskog carstva u VI veku p.n.e, savršeno je demonstrirala kako
odbiti neprijatelja u dva koraka. Nakon smrti svoga muža preuzela je vladavinu nad narodom Masageta, koji su naseljavali područje oko današnjeg Kazahstana. Tomiris i njen narod su
500 godina pre Hrista uživali u svom mirnom i pomalo bizarnom životu. Naime, jedan od
njihovih običaja nalaže im da moraju da pojedu svoje starije sunarodnike ukoliko bi dostigli
duboku starost; u obzir su dolazili samo vitalni matorci – ko bi hteo da proždire meso starca
obolelog od artritisa? Međutim, njihovo blaženstvo prekinuo je Kir Veliki, vladar Ahemenidskog carstva. Iako je vladao velikom državom, Kir nije bio zadovoljan, pa je želeo da osvoji Tomirisino carstvo načinom dostojnim pravog sladunjavog romana: ponudio joj je brak. Tomiris, žestoka i apsolutno zadovoljna svojim statusom udovice, nije htela uz sebe razmaženog čoveka,
što je Kira nateralo da krene u pohod i na nju.
Kada je saznala za smrt svog voljenog sina, Tomiris je krvnički krenula na Kirovu vojsku i
potpuno je uništila. I sam Herodot je taj pokolj opisao kao jedan od do tada najsurovijih
obračuna. Da bi krunisala svoj trijumf, Tomiris je odsekla Kirovu glavu, stavila je u balon
za vino i natopila krvlju uz reči: „Ispunih svoju pretnju. Utolio si svoju žeđ za krvlju.“
Kad se slavi, neka se slavi krvavo. Napomena: Tomiris ne bi bila toliko opaka da sve ovo
nije izvela dok je bila u poodmakloj trudnoći.

 

[Poli46]

Judita – teolog i ubica​

Još jedna udovica koja je bez razmišljanja kidala glave svojim protivnicima jeste starozavetna heroina Judita.

Artemisia Gentileschi-Judith and Maidservant

Bogata, prelepa, izrazito smela i razborita – morate priznati, ubitačna kombinacija,
koja joj je donela pobedu nad aisrskim vojskovođom Holofernom. Pošto su se
vođe grada Betulije uspaničile i nisu smislile nikakvo rešenje da se oslobode,
Judita je preuzela sve u svoje ruke. Ona savršeno poznaje kako funkcioniše muški
um, zna kako da ga smiri i zavede i da na taj način dođe do cilja.
Ali, čak i uz oslanjanje na intuiciju i inteligenciju, ko bi normalan odsekao glavu neprijateljskom vođi i poneo je kroz njegove trupe sve do svog grada? Srećom, kao
i mnogim biblijskim junacima, Bog je bio Juditin kec u rukavu, te je ona tako
upamćena kao nacionalna i verska heroina.
Ne smemo zaboraviti da je ona ujedno i prilično kontroverzna (što je i Klimt pokazao svojom interpretacijom Judite), odiše seksualnošću i žudnjom. Iako su ubistvo i zavođenje osobine nedostojne vere i Boga, gresi su joj oprošteni. Naravoučenije: ne verujte ljutoj, pobožnoj i lepoj ženi koja vam se udvara. Nećete proći dobro.

 

[Poli46]

Saloma – fatalnim pokretima do cilja​

Dance of Salome

Saloma je bila ćerka Irodije i poćerka Iroda, kralja Galileje u Palestini. Svojim zavodljivim plesom uspela je da izmanipuliše svog očuha i da života liši Jovana Krstitelja. Naime, Jovan Krstitelj se zamerio Salominin roditeljima: nije smatrao Irodov
i Irodijin brak važećim, budući da je Irod već imao jedan brak iza sebe. Ljutiti Irod ga
je utamničio, ali nije imao nameru da ga pogubi. Barem dok se ne nasluša njegovih propovedi, koje su mu se toliko dopadale.
Međutim, Irodijin gnev je bilo daleko teže umiriti. Žarko je želela da prolije krv Jovana Krstitelja. Nije prezala od toga da manipuliše i rođenom ćerkom. Tako joj je naredila
da iskoristi svoj seksepil i plesačko umeće i da navede oca da pogubi drskog Jovana Krsitelja. To se i dogodilo: Saloma je pametno iskoristila časove plesa na proslavi Irodovog rođendana i toliko očarala svog oca i zvanice da ga je navela da joj obeća
da će joj dati sve što poželi. Ona je iskoristila priliku i, po majčinom naređenju,
zatražila Jovanovu glavu, što je i dobila, i to na zlatnom tanjiru.

 

[Poli46]

Elizabeta I – ne tako nevina kraljica​

Tokom 45 godina vladavine, poslednji monarh iz loze Tjudorovih donela je Engleskoj razdoblje relativne stabilnosti, Elzabetansku eru. Ali, život vladara nije nimalo jednostavan, pa se tako Elizabeta od kada je prvi put položena u kraljevsku
kolevku suočavala sa problemima.

ElizabethI-England

Kao ćerka Henrija VIII i njegove druge supruge Ane Bolen, isprva nije priznata kao Henrijevo legitimno dete. Nedostatak penisa, kao i niz supruga koje je kralj sebi pruštio nakon što je pogubio njenu majku, svakako joj je otežao život, a i u kasnijem dobu Krvava Meri, njena polusestra, držala ju je zatočenu: Elizabeta je bila protestantkinja,
a Meri katolkinja – sukob je bio neizbežan.
Nakon iznenadne smrti njenog mlađeg polubrata Edvarda VI, jedinog muškog naslednika Henrija VII, bitka za presto je krenula, a borba je bila sve samo ne laka. Da bi Elizabeta mogla da se opušteno smesti na tron, trebalo je eliminisati dve suparničke kraljice: ledi Džejn Grej i Elizabetinu polusestru katolkinju, poznatiju kao Krvavu Meri. Ali, pretnje nisu bile ni približno gotove. Najveća pretnja Elizabetinoj vladavini bila je još jedna Meri – Meri od Škotske. Nakon brojnih sukoba u Škotskoj i prisilnog abdiciranja, Meri je pobegla u Englesku 1568. godine, nadajući se da će joj Elizabeta pomoći da ponovo uspostavi vlast u Škotskoj. Međutim, Elizabeta joj nije pomogla: plašeći se da bi Meri mogla da joj otme presto, Elizabeta ju je zatočila daleko od Škotske i Londona. Rezignirana Meri je zajedno sa svojim zvaničnicima tokom 20 godina komunicirala preko pisama, planirajući da svrgne Elizabetu. Zavera je otkrivena i Meri je proglašena krivom 1586.
Suđenje je trajalo do oktobra iste godine, kada je Meri dodeljena smrtna kazna.
Priča se da je Elizabeta u početku odbijala da je ubije, ali je ipak zakazala Merino pogubljenje za 7. februar 1587. Tog jutra Meri je zakoračila na gubilište specijalno sklopljeno za nju, odevena u tamnocrveno – boju katoličkih mučenika. Kleknula je
pred gomilom željnom krvi i sačekala udarac. Međutim, dželat je prvo nespretno pogodio njen potiljak otkinuvši joj pozamašno parče kože. Drugi pokušaj takođe je prošao bezuspešno.
Čitavo pogubljenje ličilo je na klanje, a ne pogubljenje dostojno kraljice.

 

[Poli46]

Čing Ši – od ku*ve do gospodarice mora​

Mislili ste da je nemoguće da jedna žena predvodi 70 000 muškaraca? Pa, Čing Ši
je pokazala da je to itekako izvodljivo. Detalji njenog života pre nego što je zavladala morima nisu toliko poznati. Jedino što je zanimljivo jeste činjenica da je mlada Ši bila prostitutka. Ne zna se kako je upoznala svog muža, princa i komandanta flote Crvenih zastava, ali, „Čingova udovica“ (prevod njenog imena) je od prostitutke postala princeza. Nije dobila zamak – dobila je ceo svet. Nakon smrti muža preuzela je posao i flotu.

Zajedno sa svojom mladom desnom rukom, ljubavnikom i usvojenim sinom
Čang Poom (čudno, da, ali njen muž ga je oteo od roditelja i prisvojio kao sina)
bila je neuništiva. Iako naizgled sasvim mirna, Čing Ši imala je nekoliko jednostavnih pravila: ako se oglušiš o naređenje, ode glava; ne napuštaj svoje mesto: ako ne poslušaš, odu ti uši; ako siluješ zatočenicu, ode ti glava, a ona biva utopljena,
a ako pak toliko želiš da spavaš sa njom, oženi je i lepo se brini o njoj.
Dakle, strogo poštovanje žena i naređenja. I zaista, ova pravila su joj omogućila da održi svoju flotu disciplinovanom i odupre se bezuspešnim pokušajima kineskih vlasti
da je metnu u zatvor. Na kraju, vođa koji je komandovao jednom od ekspedicija kineske vlade protiv Ši, izvršio je samoubistvo. Pred kraj karijere, Čing je napravila dogovor sa kineskom vladom, penzionisala se i počela da sarađuje sa njima, eliminišući tako sve svoje protivnike. Potom je otvorila bordel i kockarnicu i sve do svoje 69. godine živela kao ugledna, bogata i srećna žena.

 

[Khal Drogo]

Tomiris: jednostavno opaka

Tomiris, vladarka Istočnog Iranskog carstva u VI veku p.n.e, savršeno je demonstrirala kako
odbiti neprijatelja u dva koraka. Nakon smrti svoga muža preuzela je vladavinu nad narodom Masageta, koji su naseljavali područje oko današnjeg Kazahstana. Tomiris i njen narod su
500 godina pre Hrista uživali u svom mirnom i pomalo bizarnom životu. Naime, jedan od
njihovih običaja nalaže im da moraju da pojedu svoje starije sunarodnike ukoliko bi dostigli
duboku starost; u obzir su dolazili samo vitalni matorci – ko bi hteo da proždire meso starca
obolelog od artritisa? Međutim, njihovo blaženstvo prekinuo je Kir Veliki, vladar Ahemenidskog carstva. Iako je vladao velikom državom, Kir nije bio zadovoljan, pa je želeo da osvoji Tomirisino carstvo načinom dostojnim pravog sladunjavog romana: ponudio joj je brak. Tomiris, žestoka i apsolutno zadovoljna svojim statusom udovice, nije htela uz sebe razmaženog čoveka,
što je Kira nateralo da krene u pohod i na nju.
Kada je saznala za smrt svog voljenog sina, Tomiris je krvnički krenula na Kirovu vojsku i
potpuno je uništila. I sam Herodot je taj pokolj opisao kao jedan od do tada najsurovijih
obračuna. Da bi krunisala svoj trijumf, Tomiris je odsekla Kirovu glavu, stavila je u balon
za vino i natopila krvlju uz reči: „Ispunih svoju pretnju. Utolio si svoju žeđ za krvlju.“
Kad se slavi, neka se slavi krvavo. Napomena: Tomiris ne bi bila toliko opaka da sve ovo
nije izvela dok je bila u poodmakloj trudnoći.

Томирида бјеше легендарна ратница и краљица племена Масагети, које је настањивало степска пространства између данашњег Узбекистана и Казахстана, опака је била колико је сваки владар у историји морао бити. Када је у питању приложени чланак, писан је у популистичком стилу а аутор је комотно пренио оно што је записао Херодот.
Ево шта Херодот пише о животу и обичајима племена Масагети (овдје, књига прва, одломци 215-216)

215) Масагети се облаче и живе као и Скити. Иду у рат на коњима и без коња (били су вешти и у једном и у другом), с луком и копљем, а имају обичај да носе са собом и двосеку секиру. Све им је од злата и бронзе. За копља, стреле и секире употребљавају бронзу, а све оно што носе око главе, затим појасеве и гривне украшавају златом. Исто тако стављају коњима око груди оклоп од бронзе, али узде, ђемови и оглавине су од злата. Гвожђе и сребро они не употребљавају, а и немају га код себе у земљи, док злата и бронзе имају много.
216) Овакви су им обичаји. Сваки се, додуше, жени једном женом, али су оне ипак код њих заједничка својина. Што Хелени, наиме, тврде да чине Скити, то у ствари не чине они него Масагети. Ако се неком Масагету прохте да буде санеком женом, он обеси свој тоболац о њена кола и ашикује са њом без устручавања. Нема код њих одређене границе живота, али кад неко јако остари, сакупе се сви његови рођаци и закољу га, а с њим и друге домаће животиње, па месо скувају и часте се. И то они сматрају за највећу срећу. Ако је неко умро од болести, њега не једу, него га сахрањују и жале само зато што није могао да буде заклан. Не сеју ништа, него се хране месом и рибама, које им Аракс даје у изобиљу, а пију и млеко. Сунце им је једино божанство и њему приносе коње на жртву. Ово је тумачење значења те жртве: најбржем богу приносе на жртву најбржу од свих животиња.

У одломцима 205-206 осврнуо се Херодот и на Томириду

205) Код Масагета је, после смрти свога мужа, владала једна жена, којој је било име Томирида. Кир јој поручи да хоће да је проси за жену. А Томирида, приметивши да он не проси њу него масагетско краљевство, одбије га. Кир после тога, пошто му лукавство није успело, доведе војску на Аракс и објави рат Масагетима. Он направи мостове преко реке ради пребацивањавојске, и сагради заштитне куле на лађама на којима јетребало да превози војску.
206) Док је био у послу око тога, пошаље му Томирида гласника и поручи му ово: ''Медски краљу, немој да журиш с тим послом, јер не знаш да ли ће се он свршити у твоју корист. Престани с тим и буди задовољан са владавином над својим поданицима и пусти мене да на миру владам у својој земљи. Ако пак нећеш никако да послушаш тај савет и све пре желиш него да седиш с миром, и ако ти је баш толико стало до тога да окушаш срећу са Масагетима, онда немој да се мучиш и да правиш мост преко реке, већ пређи у нашу земљу, а ми ћемо се повући три дана хода од реке. Ако пак више волиш да нас дочекаш у својој земљи, а ти учини то исто.''
Чувши то, Кир позове к себи персијске прваке и, кад их је сакупио, објаснивши им ситуацију, запита их за савет шта да учини. Али ови једногласно одлуче да приме борбу са краљицом Томиридом и њеном војском на својој земљи.

Како је сукоб и рат био неизбјежан, Кир је прибјегао лукавству, намамио је ратнике Масагетија, оставио им велике количине вина које они прије нису познавали, када су се понапијали, напао их је и искасапио, међу заробљеним бјеше и Томиридин син Спаргап, који је искористио прилику када су му руке одвезали и починио самоубиство да би спрао срамоту.
Томирида када је чула за овај пасјалук, заклела се на освету. Убрзо је дошло до одлучујуће битке која се одиграла 530.године прије нове ере на дан хода од ријеке Јаксарт (данас Сир Дарја) коју је Херодот описао најжешћом и најкрвавијом битком у животу Кира Великог и у антици уопште.
У бици су Персијанци иако бројнији доживјели пораз а Кир Велики је обезглављен, глава му је убачена у посуду пуну крви, коју је Томирида чувала до краја живота као подсјећање да је испунила завјет и осветила смрт сина.

У Казахстану су урадили филм који обрађује живот легендарне ратнице и краљице Томириде The Legend of Tomiris (2019)

У филму има подоста фикције, понешто и супротно од онога што можемо наћи у литератури о овој изузетној жени или што нам је у свом рукопису оставио Херодот, кроз филм пратимо Томиридину сталну борбу са разним непријатељима, издају, интриге, водиља јој тежња да освети најмилије пркоси моћном освајачу, у коначници успијева сачувати слободу степских племена као и начин живота којим су вијековима живјели.
У питању је апсолутно одличан филм, филмофилима који воле историјске теме препоручујем. Код оцјене на имдб-у која није мјеродавна, десило се да су пљуштале јединице и десетке, уз тек неку оцјену између, могуће да су разлози политички, писац сценарија је кћерка тадапњег казахстанског предсједника и ту се могуће гледало кроз политичку призму.

 

[Darth Vader]

Ima takvih koliko hoćeš.

 

[Khal Drogo]

Da bi krunisala svoj trijumf, Tomiris je odsekla Kirovu glavu, stavila je u balon
za vino i natopila krvlju uz reči: „Ispunih svoju pretnju. Utolio si svoju žeđ za krvlju.“

Не знам да ли је баш за птф "занимљвости" (форумашици Poli46 је то већ познато, имали смо осврт на наведено на другом птф) али да поменем да је Томиридина освета и завјет који је дала погинулом сину, чест, заправо један од најчешћих мотива и инспирација у сликарству и многи су изузетни умјетници овјековјечили Томиридину освету.

Tomyris Plunges the Head of the Dead Cyrus Into a Vessel of Blood by Peter Paul Rubens, painted 1622.

The Revenge of Tomyris by Michiel van Coxcie, c. 1620.

Queen Tomyris and the head of Cyrus, by Mattia Preti,1680s

 

[Khal Drogo]

Још неколико остварења умјетника којима инспирација бјеше Томиридин испуењен завјет.

The Head of Cyrus Brought to Queen Tomyris, Victor Wolfvoet, c.1625-52.

Tomyris, reine des Massagètes, fait tremper le chef de Cyrus dans un vase de sang, Jean-Simon Berthélemy 1776.

The Head of Cyrus being Presented to Queen Tomyris, Gerard Hoet

 

[Poli46]

Не знам да ли је баш за птф "занимљвости" (форумашици Poli46 је то већ познато, имали смо осврт на наведено на другом птф) али да поменем да је Томиридина освета и завјет који је дала погинулом сину, чест, заправо један од најчешћих мотива и инспирација у сликарству и многи су изузетни умјетници овјековјечили Томиридину освету.

Pogledajte prilog 1122022
Tomyris Plunges the Head of the Dead Cyrus Into a Vessel of Blood by Peter Paul Rubens, painted 1622.

Pogledajte prilog 1122024
The Revenge of Tomyris by Michiel van Coxcie, c. 1620.

Pogledajte prilog 1122025
Queen Tomyris and the head of Cyrus, by Mattia Preti,1680s

Dobro si primetio @Khal Drogo to jeste čest motiv u slikarstvu ali pošto više ne
odlazim na Likovnu..mislim da je dovoljno zanimljivo za Zanimljivosti i da
se @Sensei neće ljutiti.

 

[Darth Vader]

Ima takvih koliko hoćeš.

@Poli46 nemoj da se smeješ.Ne znaš ti.

 

[Poli46]

@Poli46 nemoj da se smeješ.Ne znaš ti.

Da smem i ja bi odsekla poneku..

 

[Darth Vader]

Da smem i ja bi odsekla poneku..

Da smeš..A vidi ovo.
Citiraću.
-Ja radim šta ja hoću a ti ne možeš tako da se ponašaš.
-Mogu da uradim bilo šta.Testiraj me pa ćeš da vidiš.
-Ja sam osoba sa kojom nikad ne možeš da se zajebavaš.

Jaoooo..

 

[Poli46]

Da smeš..A vidi ovo.
Citiraću.
-Ja radim šta ja hoću a ti ne možeš tako da se ponašaš.
-Mogu da uradim bilo šta.Testiraj me pa ćeš da vidiš.
-Ja sam osoba sa kojom nikad ne možeš da se zajebavaš.

Jaoooo..

Ne mogu toooo..ne umem ni da se svađam.

 

[Khal Drogo]

....ali pošto više ne odlazim na Likovnu

Разлог?

 

[Poli46]

Разлог?

Mnogo je razloga Khal
Neka ostane na tome..

 

[Ateista1]

https://kulturkokoska.rs/ode-glava/

Ako se osvrnemo na istoriju, sasvim sigurno možemo reći da tradicija nije bila naklonjena
ženama. Patrijarhat je vladao kako u svakodnevici, tako i u religiji, politici i književnosti.
Bez obzira na način na koji odsecaju glavu i razlog zbog kojeg to čine, sam čin je šokantan
i istovremeno zanimljv.

Tomiris: jednostavno opaka​

Pogledajte prilog 1121595
Tomiris, vladarka Istočnog Iranskog carstva u VI veku p.n.e, savršeno je demonstrirala kako
odbiti neprijatelja u dva koraka. Nakon smrti svoga muža preuzela je vladavinu nad narodom Masageta, koji su naseljavali područje oko današnjeg Kazahstana. Tomiris i njen narod su
500 godina pre Hrista uživali u svom mirnom i pomalo bizarnom životu. Naime, jedan od
njihovih običaja nalaže im da moraju da pojedu svoje starije sunarodnike ukoliko bi dostigli
duboku starost; u obzir su dolazili samo vitalni matorci – ko bi hteo da proždire meso starca
obolelog od artritisa? Međutim, njihovo blaženstvo prekinuo je Kir Veliki, vladar Ahemenidskog carstva. Iako je vladao velikom državom, Kir nije bio zadovoljan, pa je želeo da osvoji Tomirisino carstvo načinom dostojnim pravog sladunjavog romana: ponudio joj je brak. Tomiris, žestoka i apsolutno zadovoljna svojim statusom udovice, nije htela uz sebe razmaženog čoveka,
što je Kira nateralo da krene u pohod i na nju.
Kada je saznala za smrt svog voljenog sina, Tomiris je krvnički krenula na Kirovu vojsku i
potpuno je uništila. I sam Herodot je taj pokolj opisao kao jedan od do tada najsurovijih
obračuna. Da bi krunisala svoj trijumf, Tomiris je odsekla Kirovu glavu, stavila je u balon
za vino i natopila krvlju uz reči: „Ispunih svoju pretnju. Utolio si svoju žeđ za krvlju.“
Kad se slavi, neka se slavi krvavo. Napomena: Tomiris ne bi bila toliko opaka da sve ovo
nije izvela dok je bila u poodmakloj trudnoći.

Fantastično. Slično kao i Budika, s tim da je Tomiris bila pametnija. Nadjebala je Velikog Kira, šaha nad šahovima, gospodara Asua i Ereba! Dokaz da uvek ima jači od jačeg