Selkhet
Elita
- Poruka
- 19.768
Марија Склодовска-Кири је била француска физичарка и хемичарка пољског порекла.Већи део живота је провела у Француској, а тамо је и започела научну каријеру. Вршила је истраживања из хемије и физике. Жена је Пјера Кирија, а мајка Еве Кири и Ирене Жолио Кири. У њена највећа достигнућа спадају: рад на теорији радиоактивности, техникама раздвајања радиоактивних изотопа као и откриће два нова хемијска елемента - радијума и полонијума. Под њеним личним надзором вршена су, прва у свету, истраживања о могућности излечења рака помоћу радиоактивности. Један је од оснивача радиохемије.
Флоренс Најтингејл је била енглеска медицинска сестра. За време Кримског рата, са 38 нудиља је отишла на Крим, где је организовала болнице и увела значајне реформе у санитетску службу и nегу рањеника и болесника. Отворила је прву службу за медицинске сестре, a њене ученице су отвориле школе таквог типа у многим земљама.
Викторија је владала од 20. јуна 1837. до своје смрти. Њена шездесеттрогодишња владавина је најдужа владавина једног британског монарха. Владавина краљице Викторије је обележена великом експанзијом Британског царства. Викторијанско доба, на врхунцу индустријске револуције, било је период великих социјалних, економских и технолошких промена у Великој Британији.
Катарина II Алексејевна је била царица Русије од 28. јуна 1762. до своје смрти 6. новембра 1796. године. Била је пример просвећеног владара свога времена.
Елизабета I Тјудор била је краљица Енглеске и краљица Ирске, од 17. новембра 1558. до своје смрти. Била је пети, и последњи, владар из династије Тјудора, наследивши своју полусестру, краљицу Марију I. Владала је у периоду великих верских превирања. њено 44-годишње краљевање доводи до пораста енглеске моћи и утицаја у свету. Она је једном заувек вратила Енглеску протестантизму. За време њене владавине је порасла економска моћ Енглеске, цветала наука, филозофија и култура, започела је колонизација Северне Америке и оснива се Британска источноиндијска компанија.
Елизабета је била плаховит и понекад неодлучан владар. Ова друга особина, која је њене саветнике чинила нервозним, често је спашавала од лоших политичких и брачних одлука. Као и њен отац, Хенри VIII, била је писац и песник. Доделила је краљевске привилегије неколиким организацијама, укључујући Тринити колеџ у Даблину и Британској источноиндијској компанији.
Будика је била краљица Ицена и других бритских племена. Предводила је побуну против римских завојевача у Британији 60. и 61. године у доба владавине цара Нерона, у којој је убијено 70.000 Римљана. Од тада па до данас, Будика је постала важан културни симбол Уједињеног Краљевства и његовог каснијег одолевања освајачима са европског континента.
Роза Паркс је била афроамеричка активисткиња за људска права и кројачица коју је амерички Конгрес прогласио „мајком модерног Покрета за људска права“. Роза Паркс је постала позната када је 1. децембра 1955. године одбила да на захтев возача аутобуса уступи своје место белом путнику. Њено хапшење и након тога суђење због грађанске непослушности имало је за последицу бојкот аутобуског саобраћаја у Монтгомерију, тј. један од највећих и најуспјешнијих масовних покрета против расне сегрегације у историји, који је Мартина Лутера Кинга Јуниора, једног од организатора бојкота, промовисао у вођу Покрета за људска права. Улога Розе Паркс у америчкој историји придонела јој је статус иконе у америчкој култури, а њени поступци дали су легалитет покрету за људска права широм света.
Роза Луксембург је била марксистичка политичарка, револуционарка и социјални филозоф. Била је теоретичар Социјалдемократске партије Немачке, а касније Независне социјал-демократске партије Немачке. Основала је новине Црвена застава, и била суоснивач спартакистичке лиге, марксистичке револуционарне групе од које је настала Комунистичка партија Немачке и суделовала у неуспешној револуцији у Берлину, јануара, 1919. Устанак је започет упркос наредбама Розе Луксембург, а угушили су га остаци монархистичке армије и десничарске паравојне формације, фрајкора, које је послала влада. Роза Луксембург, Карл Либкнехт, и стотине других су ухваћени, мучени и убијени. По њој је назван луксембургизам, посебна револуционарна теорија марксизма и комунизма.
Габријела Бонур „Коко“ Шанел је била француска модна креаторка чије модернистичке мисли, мода инспирисана мушком одећом и трагање за скупом једноставношћу су је учинили важном личношћу у XX веку моде. Била је оснивач једног од најпознатијих модних брендова, Шанел и готово шест деценија суверено владалала париском високом модом. Њен изузетан утицај на моду био је такав да је она једина особа у пољу шивења именована на Тајм 100: Најважнијих људи века (енгл. Time 100: The Most Important People of the Century).
Bogorodica Djeva Blagodatna Marija
