Žene koje su promenile svet

230px-Curie-nobel-portrait-2-600.jpg


Марија Склодовска-Кири је била француска физичарка и хемичарка пољског порекла.Већи део живота је провела у Француској, а тамо је и започела научну каријеру. Вршила је истраживања из хемије и физике. Жена је Пјера Кирија, а мајка Еве Кири и Ирене Жолио Кири. У њена највећа достигнућа спадају: рад на теорији радиоактивности, техникама раздвајања радиоактивних изотопа као и откриће два нова хемијска елемента - радијума и полонијума. Под њеним личним надзором вршена су, прва у свету, истраживања о могућности излечења рака помоћу радиоактивности. Један је од оснивача радиохемије.

250px-Florence_Nightingale_CDV_by_H_Lenthall.jpg


Флоренс Најтингејл је била енглеска медицинска сестра. За време Кримског рата, са 38 нудиља је отишла на Крим, где је организовала болнице и увела значајне реформе у санитетску службу и nегу рањеника и болесника. Отворила је прву службу за медицинске сестре, a њене ученице су отвориле школе таквог типа у многим земљама.


215px-Queen_Victoria_1887.jpg


Викторија је владала од 20. јуна 1837. до своје смрти. Њена шездесеттрогодишња владавина је најдужа владавина једног британског монарха. Владавина краљице Викторије је обележена великом експанзијом Британског царства. Викторијанско доба, на врхунцу индустријске револуције, било је период великих социјалних, економских и технолошких промена у Великој Британији.

260px-Johann-Baptist_Lampi_d._%C3%84._007.jpg


Катарина II Алексејевна је била царица Русије од 28. јуна 1762. до своје смрти 6. новембра 1796. године. Била је пример просвећеног владара свога времена.

225px-Darnley_stage_3.jpg


Елизабета I Тјудор била је краљица Енглеске и краљица Ирске, од 17. новембра 1558. до своје смрти. Била је пети, и последњи, владар из династије Тјудора, наследивши своју полусестру, краљицу Марију I. Владала је у периоду великих верских превирања. њено 44-годишње краљевање доводи до пораста енглеске моћи и утицаја у свету. Она је једном заувек вратила Енглеску протестантизму. За време њене владавине је порасла економска моћ Енглеске, цветала наука, филозофија и култура, започела је колонизација Северне Америке и оснива се Британска источноиндијска компанија.
Елизабета је била плаховит и понекад неодлучан владар. Ова друга особина, која је њене саветнике чинила нервозним, често је спашавала од лоших политичких и брачних одлука. Као и њен отац, Хенри VIII, била је писац и песник. Доделила је краљевске привилегије неколиким организацијама, укључујући Тринити колеџ у Даблину и Британској источноиндијској компанији.

220px-Queen_Boudica_by_John_Opie.jpg


Будика је била краљица Ицена и других бритских племена. Предводила је побуну против римских завојевача у Британији 60. и 61. године у доба владавине цара Нерона, у којој је убијено 70.000 Римљана. Од тада па до данас, Будика је постала важан културни симбол Уједињеног Краљевства и његовог каснијег одолевања освајачима са европског континента.

250px-Rosaparks.jpg


Роза Паркс је била афроамеричка активисткиња за људска права и кројачица коју је амерички Конгрес прогласио „мајком модерног Покрета за људска права“. Роза Паркс је постала позната када је 1. децембра 1955. године одбила да на захтев возача аутобуса уступи своје место белом путнику. Њено хапшење и након тога суђење због грађанске непослушности имало је за последицу бојкот аутобуског саобраћаја у Монтгомерију, тј. један од највећих и најуспјешнијих масовних покрета против расне сегрегације у историји, који је Мартина Лутера Кинга Јуниора, једног од организатора бојкота, промовисао у вођу Покрета за људска права. Улога Розе Паркс у америчкој историји придонела јој је статус иконе у америчкој култури, а њени поступци дали су легалитет покрету за људска права широм света.

250px-Rosa_Luxemburg.jpg


Роза Луксембург је била марксистичка политичарка, револуционарка и социјални филозоф. Била је теоретичар Социјалдемократске партије Немачке, а касније Независне социјал-демократске партије Немачке. Основала је новине Црвена застава, и била суоснивач спартакистичке лиге, марксистичке револуционарне групе од које је настала Комунистичка партија Немачке и суделовала у неуспешној револуцији у Берлину, јануара, 1919. Устанак је започет упркос наредбама Розе Луксембург, а угушили су га остаци монархистичке армије и десничарске паравојне формације, фрајкора, које је послала влада. Роза Луксембург, Карл Либкнехт, и стотине других су ухваћени, мучени и убијени. По њој је назван луксембургизам, посебна револуционарна теорија марксизма и комунизма.

250px-Gabrielle_Chanel_en_marini%C3%A8re.jpg


Габријела Бонур „Коко“ Шанел је била француска модна креаторка чије модернистичке мисли, мода инспирисана мушком одећом и трагање за скупом једноставношћу су је учинили важном личношћу у XX веку моде. Била је оснивач једног од најпознатијих модних брендова, Шанел и готово шест деценија суверено владалала париском високом модом. Њен изузетан утицај на моду био је такав да је она једина особа у пољу шивења именована на Тајм 100: Најважнијих људи века (енгл. Time 100: The Most Important People of the Century).
 
http://1.***************/-cUEGGY62FKk/T81Z_jM8-AI/AAAAAAAAAtM/L0s1rOe7UHk/s400/madonna.jpg

Madona Luiza Veronika Čikone rođena 16. avgusta 1958. godine u Mičigenu, SAD je američka pop pevačica, tekstopisac, producent, glumica i pisac, poznata i po nadimku Kraljica popa. Postala je slavna po inovativnim muzičkim spotovima, nastupima i često je kontraverzna u korišćenju seksualnih i religioznih tema u nastupima. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada kroz svoju karijeru i nosilac mnogo rekorda u muzičkom svetu.Godine 2000, Ginisova knjiga rekorda dodelila je Madoni titulu za najuspešniju pevačicu svih vremena, jer je prodala oko 300 miliona albuma po svetu
 
Neverovatno da niko ovu personu nije spomenuo:

Јелисавета Начић (Београд, 31. децембар 1878 — Дубровник, 6. јун 1955) је била прва жена дипломирани архитекта у Србији и први главни архитекта града Београда.

Ima jos...
 
http://1.***************/-cUEGGY62FKk/T81Z_jM8-AI/AAAAAAAAAtM/L0s1rOe7UHk/s400/madonna.jpg

Madona Luiza Veronika Čikone rođena 16. avgusta 1958. godine u Mičigenu, SAD je američka pop pevačica, tekstopisac, producent, glumica i pisac, poznata i po nadimku Kraljica popa. Postala je slavna po inovativnim muzičkim spotovima, nastupima i često je kontraverzna u korišćenju seksualnih i religioznih tema u nastupima. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada kroz svoju karijeru i nosilac mnogo rekorda u muzičkom svetu.Godine 2000, Ginisova knjiga rekorda dodelila je Madoni titulu za najuspešniju pevačicu svih vremena, jer je prodala oko 300 miliona albuma po svetu
i šta se promenilo na svetu otkako je ona propevala ?
 
Жана Меркус – заборављени херој

zana-merkus-1.jpg


Она је „српски Бајрон“ и „српска Јованка Орлеанка“. Својом храброшћу и пожртвованошћу уносила је немир међу Турцима и изазивала дивљење српских бораца.

Тековине француске револуције обележиле су 19. век у Европи. Жеље народа за државом и слободом изнедриле су бројне храбре људе, ентузијасте и авантуристе из различитих земаља. Они су били спремни да, попут лорда Бајрона у Грчкој, ризикују своје животе за друге народе и њихове снове. Такво искуство Срби су доживели за време устанка у Херцеговини, од 1875. до 1878. године, захваљујући херојству једне жене.

Жана Меркус, пореклом Холанђанка, рођена је 1839. године у дворцу гувернера на острву Јава, тадашњој колонији Холандије. Након смрти имућног оца, заједно са породицом, враћа се у Европу. Старатељство над њом преузима њен стриц, Шарл Гијом Меркус, свештеник протестантске цркве. Под његовим утицајем, развила је љубав према религији и интересовање за блага скривена у Светој земљи.

Могућност да живи лагодним животим одбацила је заједно са сновима о удаји и породици. Попут свог узора Јованке Орлеанке, посветила се револуционарном раду и придружила Црвеном крсту. Први пут је искусила рат за време пруске опсаде Париза. Њен таленат у раду са француским рањеницима брзо је примећен, те је уживала наклоност бораца. Ипак, Француска је капитулирала, а Жана одлази у Италију и Азију, жељна мира и одмора од рата. Хришћанска нит њене личности одводи је у Јерусалим, тадашњу турску империју. Желећи да богатство искористи на прави начин, улаже новац у изградњу дворца, храма Сина Божјег и својеврсне задужбине на простору Свете земље.

Немири на Балкану и побуна Срба у Херцеговини 1875. године, познатија као „Невесињска пушка“, потресли су Жану Меркус. Према српском народу гајила је велике симпатије, те се 1876. добровољно прикључује устаницима и бори раме уз раме са мушкарцима на фронту. Турци су је ухватили, заједно са још неколико устаника, али је успела да избегне заробљеништво и дође у Београд 1876. године.

Током опоравка од ратних рана из претходне године, одсела је у хотелу „Старо здање“. Међу Србима се брзо прочуло о жени-хероју, чији је надимак међу Херцеговцима био „Јованка Маркушова“. Испред хотела дочекало ју је више од шест хиљада људи. Ређали су се говорници и песници, а Ђура Јакшић јој је посветио следеће стихове:

Добродошлица Јованци Меркусовој: …Девојко дична, Јованко наша, не орлеанска… Имена твога повести наше, Славу ће носит најсјајнији лист. А рода једног ослобођенога Благородности чућеш усклике: Слава ти! Слава! Бајроне наш!

Карактеристичан је био и њен стил облачења. Носила је мушку херцеговачку одећу са црногорском капом. Лист „Застава“ описује хероину тог доба:

У оделу црногорском, мушком, плаве чакшире и зелена долама, јахала је коња усправна и одлучна… Прикључена је добровољачкој бригади…

Након што су Србија и Црна Гора прогласиле рат Турској, жеља да помогне браћи преко Дрине опет је одводи на ратиште. Пре одласка, оставља поруку:

Уколико у борбама погинем, сав остатак свог иметка завештавам српском народу.

Поред показаног пожртвовања, Жана Меркус је, у то време, била највећи донатор Србије, надмашивши чувену браћу Крсмановић и руског генерала Черњајева. Наручила је топове и оружје како би српски устаници парирали турским снагама, али су испоруку спречиле тајне службе. Наводне дојаве дипломатских представника из Цариграда да је аустријски шпијун, приморале су је да се врати у Београд. Несебична љубав према српском народу, херојство које је показала на фронту, новац који је дала за борбе устаника, нису били довољни да оповргну гласине. Српске власти је протерују и, од тог тренутка, губи јој се сваки траг.

Након завршетка рата, свете јој се и Турци. Због учествовања на балканском ратишту, нису јој дозволили да настави са градњом дворца у Источном Јерусалиму. Разочарана и осиромашена, враћа се у Париз. Кажу да је неко време живела као клошар на улицама, а недуго затим, умрла у сиротишту почетком фебруара 1897. године.

По неком неписаном правилу у Србији, ова неустрашива жена, доживела је судбину низа хероја који су заборављени са завршетком рата. Ни о њеном гробу дуго нико није бринуо. Генерални конзул Краљевине Југославије у Ротердаму, Сиба Миличић, једва је тридесетих година прошлог века издејствовао да се њен гроб обнови и редовно одржава.

Сећање на ову хероину само је још један покушај да се скромно одужимо онима који су у тешким временима несебично помагали српском народу. У годинама његове борбе за опстанак, прикључили су му се ратни добровољаци, лекари и медицинске сестаре из Шкотске, Холандије Швајцарске и Русије. Сваки заборав, који би прекрио њихова херојства и њихову несебичну жртву, допринео би само једном – губитку нашег индетитета, заувек.
 

Back
Top