Žene koje su obeležile Svetsku istoriju

[Lada]

Danas je prava prilika da se setimo kako su one obelezile Svetsku istoriju!
18. avgusta 1920. godine, startovao je 19. Amadman u Sjedinjenim Američkim Državama koji daje ženama pravo glasa. Mnoge uticajne žene na fotografijama, koje su promenile istoriju zauvek jer su hrabre i jake bez obzira na uticaj društva oko njih, ostavile su pečat u Svetskoj istoriji.

 

[Lada]

Jeanne Manford maršira sa sinom tokom gej Parade Ponosa. [1972]

Jeanne je bila u grupi, odnosno u organizaciji „Roditelji, Porodica i Prijatelji lezbejki i homoseksualaca“

 

[Lada]

Žena, aktivistkinja, protestuju nakon „Noći terora“ [1917]
Trideset troje aktivistkinja koje su imale pravo glasa uhapšene su zbog „ometanja saobraćaja“, i da su zatvorskom stražaru naneli teške telesne povrede.

 

[Lada]

Margaret Hamilton, vodeći softer inženjer Apolo projekta stoji pored koda koji je ispisala, a koji je korišćen kako bi ljudi otišli na Mesec. [1969]

 

[Lada]

Holađanka koja odbija da napusti muža, Nemačkog vojnika, nakon što su ga protivničke snage zarobile, a kasnije saveznički vojnici oslobodili. Ona ga je pratila u ropstvo. [1944]

 

[Lada]

Slika samuraj žene. [c. late 1800s]

 

[Lada]

Anna Fisher, je Američka astronautkinja, i prva „žena-majka u svemiru“ [1984]

 

[Lada]

Neke od prvih žena koje su položila zakletvu u Marinskom Korpusu Sjedinjenih Država. [August, 1918]



Žene piloti izlaze iz aviona B-17, „Pistol Packin’ Mama. [c. 1941 – 1945]

 

[Lada]

Dve žene pokazuju svoje noge u javnosti po prvi put u Torontu. [1937]

 

[Lada]

Muslimanka pokriva žutu zvezdu svog jevrejskog suseda da je zaštiti od krivičnog gonjenja. Sarajevo, Jugoslavija [1941]

 

[Lada]

Maud Wagner, prva tattoo žena u Sjedinjenim Američkim Državama. [1907]

Simone Segouin, 18 godina stara, član pokreta otpora prilikom oslobađanja Pariza. [August 19, 1944]

 

[Sensei]

Роза Паркс (енгл. Rosa Parks; Таскиги, 4. фебруар 1913 — Детроит, 24. октобар 2005), је била афроамеричка активисткиња за људска права и кројачица коју је амерички Конгрес прогласио „мајком модерног Покрета за људска права“.

Роза Паркс је постала позната када је 1. децембра 1955. године одбила да на захтев возача аутобуса уступи своје место белом путнику. Њено хапшење и након тога суђење због грађанске непослушности имало је за последицу бојкот аутобуског саобраћаја у Монтгомерију, тј. један од највећих и најуспјешнијих масовних покрета против расне сегрегације у историји, који је Мартина Лутера Кинга Јуниора, једног од организатора бојкота, промовисао у вођу Покрета за људска права. Улога Розе Паркс у америчкој историји допринела је статусу иконе у америчкој култури, а њени поступци дали су легалитет покрету за људска права широм света.

 

[Sensei]

Amelija Meri Erhart (engl. Amelia Mary Earhart) je bila američka pilotkinja, prva žena koja je avionom preletela Atlantski okean.

Prvi put je to učinila od 17. do 18. juna 1928. godine sa pilotom Vilmerom Šulcom, kao putnik, a drugi put od 20. do 21. maja 1932. godine kao pilot. Jula 1935. godine preletela je sama razdaljinu od Havaja do Kalifornije za 18 sati i 16 minuta, pri čemu je preletela 3.860 km. Poginula je u oblasti Pacifika prilikom leta oko sveta.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A Milunka Savić?

 

[Sensei]

A Milunka Savić?

Koja je to? Napiši

 

[Лекизан]

Најодликованија жена у војној историји.

 

[Lada]

A Milunka Savić?

Svakako naša Milunka,koja i ovde na Forumu obogaćuje naša saznanja

 

[Lada]

Kathrine Switzer postala je prva žena koja vodi na Bostonskom maratonu, uprkos pokušajima organizatora maratona da je uhvati. [1967]

 

[Lada]

Annette Kellerman pozira u kupaćem kostimu koji je dobila. Uhapšena je zbog nepristojnosti. [c. 1907]

 

[Lada]

Prvi ženski košarkaški tim iz Smith koledža. [1902]​

 

[Lada]

Da su žene oduvek bile uspešni i aktivni stvaraoci ili pratioci u istoriji, u svim sferama civilizacije, od prirodnih i društvenih nauka do umetnosti, već je odavno poznato i priznato. Mnoge od njih prevazišle su svojom kreativnošću, uticajem i delom muškarce koji su dugo, po patrijarhalnoj tradiciji, smatrani jedino sposobnim za velike podvige. Pa ipak, knjige o takvim ženama mnogo su ređe nego što su one o stvaraocima „jačeg“ pola.

 

[Lada]

Jedna, sasvim posebna, pojavila se nedavno u izdanju beogradske izdavačke kuće NNK Internacional, u prevodu Vidosave Vučinić sa nemačkog jezika. Reč je o dragocenom delu Velike žene svetske istorije, u kojem se nalazi hiljadu biografija u reči i slici poznatih pripadnica ženskog pola, i koje dokazuje da je žena bez razloga predugo bila u anonimnosti. U ovoj enciklopediji na više od pet stotina stranica, kroz sudbine žena koje su obeležile našu civilizaciju, pred očima nam se odvija neverovatna slika istorijskih i društvenih promena u kojima su one imale ponekada i odlučujuće uloge. Među brojnim imenima nalaze se i velikani poput Hane Arent, Marije Baškirceve, Simon de Bovoar, Rut Benedikt, kraljice od Sabe, Agate Kristi, kraljice Hatšepsut, carice Katarine, Gertrude Štajn, Virdžinije Vulf…

Prevoditeljka Vidosava Vučinić (1913, Beč – 2002, Beograd), kako je toplo i sa velikim poštovanjem u belešci napisao Milenko Ratković, bila je dugogodišnja profesorka gimnazije u Baru (Crna Gora). Baveći se ne samo profesurom (osnovni predmet joj je bio nemački jezik) već i svim paralelnim podučavanjima u drugim jezicima i oblastima kulture i umetnosti, nesebično se trudeći, đacima je prenosila svoje široko znanje i obrazovanje. Pored nemačkog, govorila je i engleski, italijanski i francuski, za koje je bila i sudski tumač u Baru. Na knjizi Velike žene svetske istorije radila je predano, godinama. Nažalost, nije dočekala njen izlazak. Ipak, ovo delo je još jedan dar ne samo njenim učenicima koji je se i danas sa ljubavlju sećaju, nego i čitaocima koji će u njemu uživati.

 

[Nikita Kulganov]

VALENTINA TERESKOVA​

Prva žena u svemiru bila je tekstilna radnica – 1963.​

Sovjeti su je odabrali između više od 400 kandidatkinja, za koje su postavljeni uslovi da budu mlađe od 30 godina, lakše od 70 kilograma i niže od 170 centimetara. Nakon povratka Valentina je postala slavna u SSSR-u i čitavom svijetu.

Dana 16. juna 1963. godine lansirana je u svemir prva žena u povijesti – Valentina Tereškova, Ruskinja po nacionalnosti. Sovjeti su je odabrali između više od 400 kandidatkinja, za koje su postavljeni uvjeti da budu mlađe od 30 godina, lakše od 70 kilograma i niže od 170 centimetara. Jedna od Valentininih prednosti pri izabiru bila je činjenica da joj je otac bio ratni heroj koji je poginuo u Drugom svjetskom ratu i da je bila proleterskog porekla,

Valentina je pre nego je postala astronautkinja bila radnica u tekstilnoj fabrici. Bavila se amaterskim padobranstvom, što joj je također bila prednost pri izboru. Ona je ujedno prva civilna osoba koja je poslana u svemir, jer su svi astronauti pre nje bili profesionalni vojnici. Valentina je kao astronautkinja počasno primljena u Sovjetsko ratno avijaciju u kojem je kasnije došla do čina general-majora. Misija na koju je poslana zvala se Vostok 6 i lansirana je iz Bajkonura (današnji Kazahstan). Valentinina je letjlica čak 48 puta obišla Zemlju i sletjela 2 dana, 22 sata i 50 minuta kasnije. Nakon povratka postala je slavna u SSSR-u i čitavom svijetu.

Proglašena je herojem Sovjetskog Saveza, a dospela je i do visokih partijskih pozicija. Dugo vremena bila je u Centralnom komitetu KP Sovjetskog saveza. Udala se za astronauta Andrijana Nikolajeva. Sovjetski lider Nikita Hruščov licno je bio na njihovoj svadbu. Sledeću ženu poslali su Sovjeti u svemir tek 19 godina kasnije, a Amerikanci su svoju prvu astronautkinju lansirali tek 20 godina nakon Valentininog leta. Valentina Tereškova je i danas jedna od najcjenjenijih žena u Rusiji.

VALENTINA TERESKOVA​

 

[Карлос Шакал]

Сем Валентине Терјешкове и Милунке Савић ниједна од горе наведених жена није битна за светску историју, можда за неку локалну америчко-канадску историју, али за светску свакако не.

А неки примери су потпуно бизарни као што је жена нацистичког војника, мајка хомосескуалца као и ова истетовирана која се сва нашарала као пиротски ћилим.

Мислим извин'те али се види да се аутор/ка теме уопште није потрудио/ла, него да је цео садржај покупљен са неког америчког сајта и чак јако бедно преведен на српски језик ("18 година стара"), где су све неке амриканке и уопште западњакиње предстаљене као јунакиње или шта год, ваљда су само оне жене и хероине, нико више на свету.

Још један пример наметања митоманије о америчкој и уопштено западној изузетности. Лоше, да не кажем недостојно овог форума.

 

[Tea]