Жена ...

 

[orfej sa ibra]

Ja nisam ništa mudrija od vas.
Moj put isti je kao put vodonoše
koji ne može izbjeći strminu izvora
i počinkom ne umanjuje jaram svoj.
Gledajte moja ramena.
Ožiljci na njima isti su kao i vaši.
I bore oko mojih usana
gorke su od godina strpljenja
i od pelina šutnje.

Ne zatvarajte prozore,djevojke!
Ovo je i vaš glas, ovaj glas
preplašene noći što je prezrela
svoje ropstvo, i hoće da postane orao.
Izađite na ulice, i vidjet ćete
kako klečim na svakom pragu
na kojem je klečala Žena.

Nijedna od vas nije bila
tako pokorna kao ja.
I nijedna od vas nije tako prkosno
i gnjevno uspravila svoje lice,
i pogledala nad vrhove smreka
gdje su orlovi
i gdje je Ljubav.​

luna, fantastičan izbor...ma, umetnost, bre

 

[luna-luna]

Орфеј, велико хвала...предивни стихови

 

[luna-luna]

 

[luna-luna]

 

[luna-luna]

 

[luna-luna]

 

[luna-luna]

 

[luna-luna]

 

[luna-luna]

 

[luna-luna]

 

[orfej sa ibra]

Ti si vidovita, bolje vidiš budućnost

Ja ne, ja bolje vidim prošlost

Ti samo misliš o prošlom

Ja samo maštam o budućnosti

Možda svak želi što nema

 

[luna-luna]

Ti si vidovita, bolje vidiš budućnost

Ja ne, ja bolje vidim prošlost

Ti samo misliš o prošlom

Ja samo maštam o budućnosti

Možda svak želi što nema

Mozda Orfej

 

[orfej sa ibra]

Mozda Orfej

“Možda” je tako teška reč
dok simetrično odzvanja
po obodima čežnje
i dodirima daljine.

 

[luna-luna]

Хвала

Није све онако како изгледа...
Често је истина скривена
Стоји ту пред нашим очима
Чека да буде откривена...

Босим сам ногама трње газила...
Живот, Бог ил` судбина није ме мазила
Бол и суза ме пратила
Ово мало среће скупо сам платила...

Погрешне људе сам сретала...
Завист њихова била ми за петама
Сујета и мржња око мене
Река горчине тече ми кроз вене...

Нисам се предала...
Нису ме променили...
Ни покорили...
Ни победили...
Остала сам иста...
Искрена, нежна и рањива
Грубошћу сам се бранила
Речима шибала...
Да би преживела...​

 

[luna-luna]

Хвала орфеј од

Чије то грехе окајавам
и плаћам крвљу и болом...
Зашто туга бира да седи ту
увек за мојим столом...

Од чега сам то саздана..
Одакле црпим снагу
за битке које бијем
са животом, судбином ил` Богом...

 

[luna-luna]

 

[luna-luna]

 

[orfej sa ibra]

Svi su voleli Čik Lorimer u našem gradu.
Nadaleko i naširoko
Voleli su je svi.
Jer svi mi volimo neobuzdano devojče
Zaneto svojim snovima.

Niko ne zna kud je Čik Lorimer otišla.
Niko ne zna zašsto je spakovala svoj kovčeg...
nekoliko starudija
I otišla.

Otišla sa svojom
isturenom bradicom
I svojom mekom kosom koja je
bezbrižno lepršala
Pod širokim šeširom,

Plesacica,
pevacica,
nasmejana strasna ljubavnica.

Da li je deset ljudi ili stotinu jurilo za njom?
Da li je njih pet ili pedeset ostalo
slomljena srca?

Svi su voleli Čik Lorimer.
A niko ne zna kud je otišla.

Karl Sandberg

 

[luna-luna]

Хвала Орфеј

 

[orfej sa ibra]

Хвала Орфеј

Nema na čemu, Luna...

 

[luna-luna]

 

[luna-luna]

 

[luna-luna]

 

[luna-luna]