Imam jetrvu koja je 10 god.starija od mene, zivimo u kuci sa dva ulaza (ona svoj, ja svoj) koju je svekar napravio a mi kasnije sredili unutra sto je moram priznati velika glupost tako praviti kucu za sinove, i imamo ogromno zajedniocko dvoriste. E pa sad do skoro smo koliko toliko imali normalan odnos, po neki put kafa, razgovor u slobodno vreme i normalno, posecivanje i pomoc u tako nekim znacajnijim prilikama. Ima udatu cerku i unuce, dok joj druga cerka studira. Prilikom udaje njene cerke a kasnije i kad je ona dobila bebu, bili smo prvi i da cestitamo i pomognemo oko priprema, svadbe i jos tako nekih pratecih sitnica. Njene cerke btw bas volim a i one mene jer su bile male kad sam se ja udala, a sobzirom da nisam tad radila a jetrva jeste, vecinu vremena su provodile kod mene i imala smo bas ono super odnos. MEDJUTIM stvari se iznenada menjaju kad sam ja ostala u drugom stanju nakon 15 god. lecenja od steriliteta, muka i lutanja od vrata do vrata ( o cemu je ona naravno bila upoznata). Kad smo se vratili iz Turske ( tamo sam radila 5-u IVF) i nakon pozitivnih rezultata svi smo bili bas ono happy, pala su cestitanja i od poznatih i od nepoznatih samo od nje NE. Kad sam se u martu porodila ista prica. Ko me sve nije zvao i ko me sve nije posetio da cestita samo ona nije rekla ni jednu rec cak ni na kafu nije dosla ( dever i cerke jesu). Meni je sve to bilo po malo cudno s obzirom da se vidjamo svaki dan ali nema veze. Sin malo porastao, pocela ja da ga izvodim u dvoriste po malo, lepo vreme i tako to, normalno sretnemo se i ja ono uobicajeno dobro jutro,dan, vece, kako si medjutim ona okrece glavu.Verovali ili ne bukvalno okrene glavu od nas kad prolazimo dvoristem ili je iznenada ugledala nesto vrlo zanimljivo na zemlji pa se saginje da to dohvati sve dok mi ne zamaknemo iz njenog vidokruga. E pa sad sam i ja donela odluku i vise joj se ni ja ne javljam. Prolazim jednostavno kao da ne postoji. Vidim da me cudno gleda valjda joj nesto kao nije jasno zasto vise nema ni onog dobro jutro ali NEMA VISE. Bez i jedne reci s moje strane, jednostavno sam ucutala i mislim da vise NIKAD ( mada je to prejaka rec) necu progovoriti s njom. Neznam za razlog takvog njenog ponasanja i necu da ulazim dublje u razmatranje, jednostavno nastavljam da zivim svoj zivot sa muzem i sinom koga smo tako dugo cekali za sada srecni i veseli i daj Boze da takvi budemo jos dugo dugo. Ko zeli da ti srecu podeli sa nama uvek je dobro dosao a ko ne zeli pa ... to je njegov izbor.
Uzivaj i cooliraj. Pozdrav
