Коса јој се тог јутра преливала
бојом сока од нара који ми је
рукама цедила моја Сунамка,
док сам ишчекивао Сунце,
по навици ставши на молитву,
отежалих веђа од синоћне игре...
Линија њених бокова као пехар је
у мојој руци који сам стезао
гризући усну од похоте,
од поточића који се сливао иза њеног уха,
све до облог рамена девојке - жене,
које се подизало да водом сапере зној од ноћи чежње,
закриљујући ми небо као некада Ева,
терајући ме да трчим као пустињски магарац омамљен,
као жрец ханански док претилину приноси Астароти...
О Господе!
зашто си допустио, зашто ме ниси ослепео, да се не нагнем над
бездан њених очију и удавим у муљу своје пожуде
заслепљен и заглухнут и занемео
пред мекоћом њених бедара
заборављајући ко сам и чија је она?
Грех мој предамном иде,
што украдох једину овчицу сиромаху, а моје су све биле,
ја, који међу завесама и јастуцима нисам правио разлику
који је дан и коју ми по реду евнуси доводе...
Убели ме изопом и бићу чист!
Нека са мене спадне ова пут са својим чиревима страсти
као крљушт, као губа - јер згреших,
јер запуших уши да не чујем тихи глас своје савести,
слаб и го и немоћан пред застрашујућом лепотом туђег,
јер свој не бејах ни Твој, Лажљивца послушах те са Храма у бездан скочих...
Ако хоћеш - учинићеш,
ради милости своје, Милостиви,
ради Љубави, ради Моћи, Превечни,
јер си Онај који јесте, јер си Ревнитељ,
јер љубиш погнуте и смерне,
јер је Реч Твоја Истина, Јахве,
јер си Елшадај, Елохим... мој Адонај.
бојом сока од нара који ми је
рукама цедила моја Сунамка,
док сам ишчекивао Сунце,
по навици ставши на молитву,
отежалих веђа од синоћне игре...
Линија њених бокова као пехар је
у мојој руци који сам стезао
гризући усну од похоте,
од поточића који се сливао иза њеног уха,
све до облог рамена девојке - жене,
које се подизало да водом сапере зној од ноћи чежње,
закриљујући ми небо као некада Ева,
терајући ме да трчим као пустињски магарац омамљен,
као жрец ханански док претилину приноси Астароти...
О Господе!
зашто си допустио, зашто ме ниси ослепео, да се не нагнем над
бездан њених очију и удавим у муљу своје пожуде
заслепљен и заглухнут и занемео
пред мекоћом њених бедара
заборављајући ко сам и чија је она?
Грех мој предамном иде,
што украдох једину овчицу сиромаху, а моје су све биле,
ја, који међу завесама и јастуцима нисам правио разлику
који је дан и коју ми по реду евнуси доводе...
Убели ме изопом и бићу чист!
Нека са мене спадне ова пут са својим чиревима страсти
као крљушт, као губа - јер згреших,
јер запуших уши да не чујем тихи глас своје савести,
слаб и го и немоћан пред застрашујућом лепотом туђег,
јер свој не бејах ни Твој, Лажљивца послушах те са Храма у бездан скочих...
Ако хоћеш - учинићеш,
ради милости своје, Милостиви,
ради Љубави, ради Моћи, Превечни,
јер си Онај који јесте, јер си Ревнитељ,
јер љубиш погнуте и смерне,
јер је Реч Твоја Истина, Јахве,
јер си Елшадај, Елохим... мој Адонај.
