MladenS.
Aktivan član
- Poruka
- 1.070
"U Škotskom gorju živi žena koja ne zna šta znači fizički bol. Zove se Džo Kameron, ima 77 godina i u istoriju medicine ušla je kao osoba koja lomi kosti, seče se, pa čak i opeče - a da to ne oseti. Naučnici su otkrili da Džo ima retku genetsku mutaciju zbog koje ne oseća bol, strah ni stres.
Priča o njoj počela je pre deset godina, kada je u 65. godini potražila pomoć lekara zbog problema s kukom. Ispostavilo se da ima tešku degeneraciju zglobova, ali bez ikakvog bola. Lekare je zbunila kad je, umesto u suzama, u ordinaciji sedela potpuno opuštena i nasmejana. Još više ih je iznenadilo to što se posle operacije oporavila neverovatno brzo - bez analgetika, bez bola, bez ikakvih komplikacija.
Kada je nekoliko nedelja kasnije operisala ruku zbog osteoartritisa, scenario se ponovio. Ni tada nije osetila bol. Tek tada su lekari shvatili da je u pitanju nešto mnogo dublje od neobične izdržljivosti.
- Mogu da žvaćem ljute čili papričice i da osetim samo prijatan sjaj, rekla je Džo.
Dodala je i da je jednom slučajno naslonila ruku na vruć šporet i nije osetila ništa - osim mirisa spržene kože.
- Ja sam vegan, tako da mi je odmah bilo jasno da to nije miris mesa, našalila se tada u intervjuu za The Guardian.
Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) proučavali su njen DNK i otkrili da mutacija u genu pod nazivom FAAH-OUT blokira mehanizme bola i utiče na raspoloženje, pamćenje i zarastanje rana. Džo ne oseća bol, ne zna za anksioznost, a rane joj zarastaju brže nego prosečnoj osobi.
Profesor Džejms Koks, koji vodi tim istraživača, rekao je da razumevanje ove mutacije može pomoći u razvoju lekova za ublažavanje hroničnog bola i za brže zaceljivanje rana.
- Kada shvatimo šta se tačno dešava na molekularnom nivou, otvaraju se vrata za otkrivanje novih lekova koji bi mogli promeniti živote miliona pacijenata, rekao je Koks.
Naučnici su takođe primetili povećanu aktivnost u genu WNT16, koji je povezan sa stvaranjem kostiju, kao i promene u genima koji utiču na raspoloženje i nivo straha. Upravo zato Džo nikada ne paniči, ne brine i ne zna šta znači anksioznost.
Danas, dok lekari širom sveta proučavaju njen organizam, Džo i dalje živi mirno u Škotskoj, sadeći biljke i uživajući u jednostavnom životu. Iako ne zna za bol, svesna je njegove važnosti.
- Znam da sam drugačija, ali i da bol ima svoju svrhu. On nas upozorava i čuva. Ja ga nemam, zato moram da pazim više nego drugi, rekla je.
Njena priča nije samo naučno otkriće - već dokaz da ljudsko telo još krije tajne koje medicina tek treba da razume."
https://ona.telegraf.rs/fitnes-i-zd...ca-bol-strah-ni-stres-a-telo-joj-se-samo-leci
Božiji dar ili prokletstvo? Šta vi mislite?
Priča o njoj počela je pre deset godina, kada je u 65. godini potražila pomoć lekara zbog problema s kukom. Ispostavilo se da ima tešku degeneraciju zglobova, ali bez ikakvog bola. Lekare je zbunila kad je, umesto u suzama, u ordinaciji sedela potpuno opuštena i nasmejana. Još više ih je iznenadilo to što se posle operacije oporavila neverovatno brzo - bez analgetika, bez bola, bez ikakvih komplikacija.
Kada je nekoliko nedelja kasnije operisala ruku zbog osteoartritisa, scenario se ponovio. Ni tada nije osetila bol. Tek tada su lekari shvatili da je u pitanju nešto mnogo dublje od neobične izdržljivosti.
- Mogu da žvaćem ljute čili papričice i da osetim samo prijatan sjaj, rekla je Džo.
Dodala je i da je jednom slučajno naslonila ruku na vruć šporet i nije osetila ništa - osim mirisa spržene kože.
- Ja sam vegan, tako da mi je odmah bilo jasno da to nije miris mesa, našalila se tada u intervjuu za The Guardian.
Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) proučavali su njen DNK i otkrili da mutacija u genu pod nazivom FAAH-OUT blokira mehanizme bola i utiče na raspoloženje, pamćenje i zarastanje rana. Džo ne oseća bol, ne zna za anksioznost, a rane joj zarastaju brže nego prosečnoj osobi.
Profesor Džejms Koks, koji vodi tim istraživača, rekao je da razumevanje ove mutacije može pomoći u razvoju lekova za ublažavanje hroničnog bola i za brže zaceljivanje rana.
- Kada shvatimo šta se tačno dešava na molekularnom nivou, otvaraju se vrata za otkrivanje novih lekova koji bi mogli promeniti živote miliona pacijenata, rekao je Koks.
Naučnici su takođe primetili povećanu aktivnost u genu WNT16, koji je povezan sa stvaranjem kostiju, kao i promene u genima koji utiču na raspoloženje i nivo straha. Upravo zato Džo nikada ne paniči, ne brine i ne zna šta znači anksioznost.
Danas, dok lekari širom sveta proučavaju njen organizam, Džo i dalje živi mirno u Škotskoj, sadeći biljke i uživajući u jednostavnom životu. Iako ne zna za bol, svesna je njegove važnosti.
- Znam da sam drugačija, ali i da bol ima svoju svrhu. On nas upozorava i čuva. Ja ga nemam, zato moram da pazim više nego drugi, rekla je.
Njena priča nije samo naučno otkriće - već dokaz da ljudsko telo još krije tajne koje medicina tek treba da razume."
https://ona.telegraf.rs/fitnes-i-zd...ca-bol-strah-ni-stres-a-telo-joj-se-samo-leci
Božiji dar ili prokletstvo? Šta vi mislite?
