- Poruka
- 92.931
Čitam neki članak gde kažu da je sve povezano sa nivoom CO2. Pre 400 miliona godina je nivo bio 3000 ppm, planeta je bila desetak stepeni toplija a leda nigde ni za lek (ni na polovima).
Kada je CO2 bio veoma nizak, planeta je bila zaleđena; čak su i okeani imali led na ekvatoru. Ova duga istorija jasno pokazuje da je atmosferski ugljen-dioksid igrao važnu ulogu u određivanju klime tokom 400 miliona godina.
Tokom poslednjih 400 miliona godina, Zemlja je češće bila u režimu staklenika nego u režimu zamrzivača.
Zemlja je počela da se trajno hladi kada se Indija sudarila sa Azijom pre 40-50 miliona godina. Ovaj sudar je formirao Himalaje i pokrenuo monsunski ciklus. Kiše u planinama su rastvorile ugljen-dioksid, a planinske stene su apsorbovale ugljen-dioksid, spuštajući sadržaj CO2 postepeno tokom miliona godina sa preko 1.000 ppm do 180-300 ppm. Mi ljudi smo živeli 300.000 godina postojanja sa nivoom ugljen-dioksida između 180-300 ppm — do početka industrijske ere.
Kako se Zemlja hladila, prolazila je kroz period sa atmosferskim CO2 oko 400-420 ppm. Ovo je bio srednji pliocen, pre 3 miliona godina. Srednje godišnje površinske temperature bile su približno 2-4 stepena Celzijusa toplije od predindustrijskih temperatura. Nije bilo leda na Severnom polu (led je počeo da se formira na Antarktiku pre oko 32 miliona godina) i povećanje nivoa mora od 50 stopa. Porast nivoa mora bio je veliki jer su temperatura i led bili u ravnoteži.
Danas je govor o ograničavanju zagrevanja na 2 stepena Celzijusa uglavnom ograničen na lobiste naftnih i komunalnih preduzeća koji žele da kažu da smo dobro i da ne treba da delujemo. Većina naučnika zaključuje da je povećanje od 2,5 do 4,6 stepeni Celzijusa vrlo verovatno do 2100. Tako ćemo imati temperature i klimu blizu srednjeg pliocena. Porast nivoa mora nije pratio temperaturu jer može proći vek ili tri da se led otopi. Ako pratimo srednji pliocen, sav arktički led, većina leda Grenlanda i neki deo antarktičkog leda će se otopiti.
Dakle, nema više smederevca, nema furune i po mogućstvu, smanjite disanje.
Kada je CO2 bio veoma nizak, planeta je bila zaleđena; čak su i okeani imali led na ekvatoru. Ova duga istorija jasno pokazuje da je atmosferski ugljen-dioksid igrao važnu ulogu u određivanju klime tokom 400 miliona godina.
Tokom poslednjih 400 miliona godina, Zemlja je češće bila u režimu staklenika nego u režimu zamrzivača.
Zemlja je počela da se trajno hladi kada se Indija sudarila sa Azijom pre 40-50 miliona godina. Ovaj sudar je formirao Himalaje i pokrenuo monsunski ciklus. Kiše u planinama su rastvorile ugljen-dioksid, a planinske stene su apsorbovale ugljen-dioksid, spuštajući sadržaj CO2 postepeno tokom miliona godina sa preko 1.000 ppm do 180-300 ppm. Mi ljudi smo živeli 300.000 godina postojanja sa nivoom ugljen-dioksida između 180-300 ppm — do početka industrijske ere.
Kako se Zemlja hladila, prolazila je kroz period sa atmosferskim CO2 oko 400-420 ppm. Ovo je bio srednji pliocen, pre 3 miliona godina. Srednje godišnje površinske temperature bile su približno 2-4 stepena Celzijusa toplije od predindustrijskih temperatura. Nije bilo leda na Severnom polu (led je počeo da se formira na Antarktiku pre oko 32 miliona godina) i povećanje nivoa mora od 50 stopa. Porast nivoa mora bio je veliki jer su temperatura i led bili u ravnoteži.
Danas je govor o ograničavanju zagrevanja na 2 stepena Celzijusa uglavnom ograničen na lobiste naftnih i komunalnih preduzeća koji žele da kažu da smo dobro i da ne treba da delujemo. Većina naučnika zaključuje da je povećanje od 2,5 do 4,6 stepeni Celzijusa vrlo verovatno do 2100. Tako ćemo imati temperature i klimu blizu srednjeg pliocena. Porast nivoa mora nije pratio temperaturu jer može proći vek ili tri da se led otopi. Ako pratimo srednji pliocen, sav arktički led, većina leda Grenlanda i neki deo antarktičkog leda će se otopiti.
Dakle, nema više smederevca, nema furune i po mogućstvu, smanjite disanje.
