Iza mojih koraka dosadasnjih, hiljade rima, uglavnom tuznih,srce puno dragih uspomena. On..mojAndjeo, svetlost,smisao, nedozivljeno do tada…i od tada. Susret, taj prvi susret ocima u sekundi, svetovi koji se prelamaju, najlepse i najneznije note, nebrojeni niz boja, nesto sto se recima ne moze opisati. Nesto na sta covek nema uticaj, cini mi se da je nebo slavilo tog trenutka…i dana. Ne, ne cini mi se, sigurna sam. Sve zelje su mi bile ispunjene u sekundi, sve je dobilo smisao…i poceo je dan. Dan prepun svetlosti,titraja i neznosti, u kojima se i dan danas kupam, kao u divnom vodopadu. Od tog dana nista se ne meri zemaljskim merama. Dan koji traje,dan kada je moj zivot ponovo dobio smisao. Kraj dana…ne postoji…samo ljubav. Cista, neopisiva…uostalom sve, sto cini moj zivot sada. I dan danas sam kao hipnotisana, samo ponekada dodjem sebi, tek da bih mu izgovorila da ga volim…brzo…da ne cuje bas… i tada, tada zamolim Gospoda da i na Zemlji potraje…ovaj savrseni dan…
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...