Zelja jedne majke...

[86bogomoljka]

Kako jednoj prosecnoj majci(forumasici) izgleda dan?
I da li ste zadovoljne time?

Podstaknuta temom o deci, vidim da vecina majki radi od 8-4,
neretko i vikendom, sto ih dovodi do toga da sa svojim detetom/decom i porodicom
provode svega par sati dnevno.

Da li je to dovoljno?
Da li nekad imate osecaj da je bebisiterka ili vaspitacica bliza sa vasim detetom od vas?
Ili smatrate da je to sasvim ok i dovoljno vremena za kvalitetno provedeno vreme?

I ono sto me najvise zanima, kako bi ste vi volela da radite?
Tj.kako bi vi osmislile svoj dan i podelile vreme posao/kuca/ja da mozete da birate?

Dan? Ono sto je nezaobilazno je spremanje stana, peglanje garderobe i opreme, tri obroka i uzina, provera domaceg ako treba,... Ali to ne dozivljavam kao obavezu, to mi se podrazumeva, kao pranje zuba.
Ono sto je za nas, sad vise moj (posto ga polako hvata pubertet i postajem mama smarac ) gust je citanje poezije, tangram, origami, ugaseno svetlo i djuskanje uz glasnu muziku, slusanje viceva (koji mi nisu smesni ), mazenje (samo kada je gospodin raspolozen ), vikendom duge setnje ili voznja rolera, bioskop i izbor po njegovoj zelji (on gleda, ja tih 1,5-2 sata se krivim na onom sedistu i spavam ),... Ono sto mi je najdraze, a sto nam je tradicija skoro od kada je progovorio je komunikacija u rimi. Jedno nesto kaze, a drugo se nadovezuje da se rimuje. To nam dodje kao nas, mali ritual Ono sto smo radili, a vise ne mozemo, jer je velik za to je zajednicko kupanje i brcaknje u kadi

Ni kada je bio mali nisam imala nikoga da ga cuva. Sa 4 god. je ostajao sam (i po 6 sati) dok sam bila na predavanjima i zaista nisam brinula. Takve dece bih mogla da imam jos desetoro. Nisam razmisljala ni o struji, ni o ostrim predmetima, ni brinula da nepoznatima ne otvori vrata. kako ga ostavim, tako ga i zateknem. Sa 5 je krenuo u vrtic, ali samo poludnevni boravak. Vaspitacicama nisam bila zadovoljna, vise su otaljavale posao, ali nije uskracen jer smo isli u pozoriste, redovno u biblioteku, citala mu,...

Od pocetka uzivam u majcinstvu. Ono me je nekako i uokvirilo, dalo mi dodatno samopouzdanje i koliko sam ja uticala na njegovo odrastanje, toliko je i on formirao mene. Nekada izgleda da mi vodimo racuna o deci, a zapravo oni brinu o nama. Odgovornost prema njima nas tera da budemo odgovorni i prema sebi.

Da mogu da biram, ponovo bih ovako, sto se naseg odnosa tice. Dovoljno sam mu se posvetila, ali ne previse da bude vezan i ne moze bez mene. Oseca ljubav i toplinu, ali je samostalan. Raspuste provodi sa bakom i dedom (sa tatine strane) sto znaci da smo odvojeni pola januara i celo leto. Nikada nije krizirao. Prvi put sam ga samog stavila na autobus isto sa 4 god., bez ikakvog problema. Znam da smo bliski, jako, ali nismo vezani pupcanom vrpcom. I ne treba. Raste... Svesna sam da ce mu sve manje biti potrebna moja blizina, ali zelim da uvek zna da sam tu.
Ne zelim da budem mama gnjavez. Zelim da budem mama ocelicenog, samostalnog i samouverenog decaka koji zna da kada zapne ima vetar u ledja.

 

[jana3]

Kako jednoj prosecnoj majci(forumasici) izgleda dan?
I da li ste zadovoljne time?

Podstaknuta temom o deci, vidim da vecina majki radi od 8-4,
neretko i vikendom, sto ih dovodi do toga da sa svojim detetom/decom i porodicom
provode svega par sati dnevno.

Da li je to dovoljno?
Da li nekad imate osecaj da je bebisiterka ili vaspitacica bliza sa vasim detetom od vas?
Ili smatrate da je to sasvim ok i dovoljno vremena za kvalitetno provedeno vreme?

I ono sto me najvise zanima, kako bi ste vi volela da radite?
Tj.kako bi vi osmislile svoj dan i podelile vreme posao/kuca/ja da mozete da birate?

Ne samo da nisam radila vec sam stopirala sve ono sto sam planirala i sto me pre braka cinilo srecnom. Potrajalo dok najmladje dete nije zavrsilo prvi razred. Kad sam videla da su stekli dobre navike i da imaju izuzetan uspeh u skoli (do toga sm drzala i drzim) polako sam se vracala u svet napolju.

Muz je zaradjivao dovoljno u to vreme a osim toga kad je zena u kuci i posvecena kuci moze da ustedi taman toliko koliko bi zaradila na nekom slabije placenom poslu a tad su svi poslovi bili slabo placeni. Trosili smo manje nego sada a nista vise sada nemamo nego smo imali tad.
I sad da osetim da sam potrebna kuci, deci ili da nemam neku veliku racunicu ici na posao istog momenta bih postala samo domacica. Ne osecam se lose u toj ulozi. Nekako sam kao vrba, priviknem se na sve samo ako znam da je to deci u korist.

 

[Mojrae]

nisam samo majka, nego i zena, sestra i cerka, prijateljica. radim, imam svoje aktivnosti i ne mogu da se definisem samo kao mama iako je to deo mog identiteta.
dan mi je onakav kakav meni prija i odgovara - uravnotezen izmedju posla koji mi je potreban zbog socijalnog kontakta i zbog osecaja da dajem svetu oko sebe nesto, paznje posvecene nekome koga vidjam, prijateljica, domacih zadataka, kuce, usavrsavanja... sin mi ima 10 godina, mama koja ne zna sta ce sa sobom mu ne treba ali mu treba primer kako se u zivotu napreduje, radi i resavaju problemi, treba mu skola, prijatelji, sportovi, aktivnosti i jos mnogo toga. sve vise i vise autonomije, sve manje i manje mog prisustva iako sam tu ako zatreba.
ono sto delim sa njim i sto je samo nase su putovanja - vodila sam ga na kanarska ostrva, u alhambru, barselonu i volela bih da ga vodim mnogo dalje. to nam je oboma dragoceno, sat dva vise dnevno provedenih zajedno u kuci nama ne bi znacili toliko. ne bih nista menjala, mi i tako imamo raspuste pa bi vise vremena provedenog zajedno sa moje tacke gledista bilo kontraproduktivno.