Želja i volja

Schopenhauer: “Man can do what he wills but he cannot will what he wills.”

“Čovek može da radi šta hoće, ali ne može da želi šta hoće.”

– Želje nisu pod direktnim uticajem volje kao aktivnosti. Odluka o izboru ponašanja i delovanja se donosi kroz um i misli. Medjutim, snaga volje nije odredjena samo umom, već i razumom i osećanjima. Iako se osećanja, misli i razum javljuju u vidu razlika, oni su ista svest. Tek kada se te razlike usaglase i sjedine dobije se istinska snaga volje.

Svaka od tih zona ima funkciju i uticaj u stvaranju volje. Da bi postojala volja neophodna je želja i um. Samo čovek koji misli može biti svestan onoga što oseća i želi. Želja se u umu javi kao htenje.

Šta se njime čini zavisi od sposobnosti uma da dosegne visinu razuma ili duhovnog uvida. Razum prosvetli želju, pa čovek postane svetan njenog dejstva i posledica. To mu i omogući konstruktivno delovanje.

Jer, želje mogu biti i destruktivne. Uzrokovati patnju i sebi i drugima. Bez duhovnog uvida se ostaje u vlasti sebičnih, iracionalnih strasti. Time dodje do razjedinjenosti bića. Izgubi se unutrašnja snaga i mudrost. Ponašanje postane disfunkcionalno. Čine se nepromišljenje, nezrele i štetne aktivnosti.

Kada se rukovodi razumom i plemenitim osećanjima sagledaju se više vrednosti koje osposobe da se izdigne iznad niskih nagona i oslobodi njihovog uticaja. Nerazuman, kao i sebičan čovek, ima suženu perspektivu. Radi samo ono sto želi bez obzira na posledice. Svestan postupa drugačije. On može poželeti bilo šta, ali će raditi ono što treba da bi postigao i lični i opšti sklad i napredak.

 

[dzericak]

U principu ista stvar (ili nije) ali rekao bih da je ovo što je Šopenahuer rekao sa nemačkog na naški malo preciznije nego sa nemačkog na engleski pa na naški. Sa nemačkog na naški ide "Čovek može da radi ono što mu je volja, ali ne može da želi ono što mu je volja."

Članak je OK. U principu brzopleti i naprasni ljudi treba da porade na sebi, ne bi li našli način kako da pokrenu svoje unutrašnje kočnice, razmotre posledice i smisleno deluju i izbegnu zamke koje nepromišljenost donose. Jer, jaki Um i EQ caruju.

 

[sofija06]

U principu ista stvar (ili nije) ali rekao bih da je ovo što je Šopenahuer rekao sa nemačkog na naški malo preciznije nego sa nemačkog na engleski pa na naški. Sa nemačkog na naški ide "Čovek može da radi ono što mu je volja, ali ne može da želi ono što mu je volja."

Članak je OK. U principu brzopleti i naprasni ljudi treba da porade na sebi, ne bi li našli način kako da pokrenu svoje unutrašnje kočnice, razmotre posledice i smisleno deluju i izbegnu zamke koje nepromišljenost donose. Jer, jaki Um i EQ caruju.

Hvala za objašnjenje prevoda i koristan, praktičan komentar. Volja se uvek pojavi u mislima (svesnom nivou) kao namera da se nešto učini ili ne učini. Medjutim, svesni nivo nije nezavistan. Nalazi se pod stalnim uticajem nesvesnog (različitih nagona, emocija, osećanja, želja, potreba). To i jeste razlog što je volja kompleksan pojam i što postoje nesuglasice oko njene suštine i nastanka.


U potpunosti se slažem da je neophodan rad na sebi. Pod tim se podrazumeva dublje, kontemplativno razmišljanje. Nažalost ima dosta popularnih, duhovnih učenja koji su taj proces uprostili obezvredjivanjem uma i misli ili svesnog dela ličnosti i ega. Dali su prednost nekoj vrsti pasivne meditacije i prepuštanju momentu u kojem prosvetljenje i razumevanje dodje samo od sebe.


Ego se predstavio kao uljez i osnovna prepreka duhovnog razvoja. Shodno tome treba samo eliminisati ego i sve će biti u redu. Ljudi će se automatski probuditi/osvestiti, postati plemeniti i zavladaće mir u svetu.


Zapostavila se složena struktura svesti i činjenica da u njoj postoje i konstruktivni i destruktivni porivi dokle god smo telesni. Različite situacije i okolnosti nose sobom i drugačija iskušenja i nevolje koje zahtevaju puni kapacitet svesti da bi se pronašlo rešenje i preduzela potrebna aktivnost da se izadje iz teškoće.


U tome značajnu ulogu ima volja. Njena snaga ogleda se u angažovanju i istrajnom zalaganju da se neka odluka sprovede u delo. Kada se deluje impulsivno/nerazumno/nepromišljeno ili samo iz destruktivnih nagona nema svesnog jedinstva ni integralne ličnosti.


Ličnost nije integralna čak i kada je prisutna konstruktivna želja i valjan motiv ukoliko ništa ne preduzima za njihovo ostvarenje. To pokaže da nije u potpunosti autentična i da u njoj postoje prepreke kojih nije svesna iz različitih razloga. Ponekad je bežanje od odgovornosti, strah od neuspeha, poraza, nespremnost da se odrekne nekih nedoličnih zadovoljstava, bolna iskustva itd.


Bez svesnog jedinstva nema ni integralne ličnosti ni istinske snage volje. Da bi se to postiglo potreban je stalni rad na sebi, otvoren um, odgovornost, iskreno, nepristrasno preispitivanje vlastih osećanja, želja, motiva, suočavanje zabludama, nastojanje da se bude što objektivniji kroz spremnost da se uči i proširi razumevanje tako što se ne ograniči samo vlastitim mišljenjem i prohtevima već se razmatraju i stavovi i potrebe drugih.


Naravno taj proces uključuje i pasivne momente opuštanja i mira za uspostavljanje psihičke ravnoteže i pravilan rad mozga i sabranost uma. Zato u ničem ne treba preterati. Naša svest je upravo onakva kakva treba biti. Pitanje je koliko razumemo značaj i svrhu njenih strukturalnih elemenata i način na koji funkcionišu?