Železnica je vrlo specifičan sistem kod nas. Kada bi se sabrala katastarska vrednost ŽS-a, vučnih jedinica, putničkih i teretnih vagona to bi sigurno vredelo nekoliko milijardi evra, tako da privatizacija celokupne železnice se neće dogoditi nikada, eventualno da železnica dozvoli stranim operaterima da prevlače vozove kroz Srbiju ali uz nadoknadu za korišćenje pruge. Problem je u tome što se stručnjaci i inženjeri koji žele da urade nešto korisno sklanjaju po kratkom postupku, a dovode stranački poslušnici. Takođe, železnica je jako skup sistem za održavanje, samo obnova 1 km pruge košta nekoliko miliona evra, tako da ćemo se još dugo klackati 40 kmh. Poslednjih 20 godina neulaganja je učinilo to da se ni za narednih 30 godina neće dovesti na nivo iz kraja 70.-tih godina. U ovom momentu bi bilo najbitnije da se što više skrešu nepotrebni troškovi (korupcija) i umanji broj nerentabilnih linija dok ne dođu neka bolja vremena. Generalno, ima potencijala naša železnica s obzirom na velike potrebe transporta tereta iz Turske, bliskog istoka za EU i obratno, čak u ovom momentu ŽS ne može ni da isprati potrebe za transportom tereta kroz Srbiju zbog nedostatka lokomotiva.
