(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ZEJTINJAVE OČI
Danas.....maločas
Završih posao u banci. Iz prijatnog hlada izadjoh na sunce. Naočare ne stavljam...ne volim ih, kao što ne volim nikakve djindjuve. Ne nosim nikakav nakit, čak ni prstenje. Retko se i šminkam, samo kad idem negde, tj. imam razlog. To mi je prosto višak. Bogu hvala, ogromna većina žena nije kao ja inače bi i ovo malo privrede propalo hahahaha
Sedam na klupu da sačekam autobus. Nisam adekvatno obučena za provlačenje kroz trougao. Sandale na visoku štiklu i ravna duga suknja sa šlicem napred i pozadi po sredini (ništa napadno, čak vrlo skromno ali mi daje osećaj ženstvenosti i osećam se lepo, te lepo i izgledam) mi ne dozvoljavaju vratolomije. Na stanicu dolazi stariji gospodin donoseći, i iskrena da budem vrlo lepo noseći nekih svojih 65 godina (nešto me oće ovo godišete hahaha...juče ona gospodja danas ovaj gospodin). Sportski obučen, sav u bež boji, prav kao strela, vitak, visok, korpulentan i blago preplanuo. Okrenem glavu na drugu stranu da ne sretnem njegov pogled koji znam da će me odmeriti onako komplet, sa zadrškom na desnom kolenu što prebačeno preko levog, htela ja ili ne, viri iz šlica suknje. Seda pored mene na klupicu. Mahinalno nameštam onaj šlic al’ badava, mada nije ništa ekstra...samo pola kolena se vidi i potkolenica sa malim stopalom u elegantnoj sandali, ali ovome je i to dovoljno, kako mi reče intuicija.
„Da li čekati autobus ili preći na tramvaj, pitanje je sad“ govori glasno
Pogledah okolo....sami smo.....dakle, meni se obraća
„Večito pitanje. Danas ću čekati autobus“ odgovaram jer je seo pored mene i ćušnuo me blago po ramenu kao da kaže „ajde odgovori, tebi pričam“ hahaha
„I ja ću. Mrzi me da preskačem ogradu“
„Ja se provučem kroz trougao, ali Vi ne možete“ hahahaha
„U malim bočicama se čuva otrov...znam ja“ govori i opet me ćuška a oči mu igraju kao na zejtinu hahaha
„I parfem gospodine...i parfem“ hahahaha morala sam da kažem...eto..morala sam jer sam alergična na muško prebacivanje krivice samo na žene kome su naročito skloni muškarci ovog tipa. O iskustvu dotičnog saznah dalje...
Pogleda me....pogledah ga da vidim reakciju na moje reči....lele...lice, oči, ruke.....sve mi bi jasno hahaha
„Da znate da ste u pravu“
„Naravno da jesam, i znam to“
„A ima i ono mala žena a ljubav velika hahaha...znate za to“
„Znam, i to je tačno hahaha.....još ako to i imate, onda ste sretan čovek“
„Nemam...kumim, molim, preklinjem, klečim na kolenima, ali ni jedna dobra duša neće, zamislite“ izusti u jednom dahu opet me munuvši u rame a oči ko jaja na oko
„Stvarno teško...mada, za sve postoji razlog, pa i za to što vam dobre duše ne dolaze“
„Nema razloga...sam sam u stanu, tu u bloku, sve mi je išlo lepo u životu, ali eto...neće“
Majkumu, pomislih, bar jedna je spasena jer je ovaj....pa....teži slučaj ženskaroša, da ne upotrebim neku drugu reč....msm reči hahahaha
Ako autobus uskoro ne dodje dobiću opekotine od njegovih očiju hahahaha
„Evo busa....prijatno“
Uuuuuuuuuuuf
Pogledah na koja će vrata...ušao je na prednja a ja, u onim štiklama brzo na zadnja.
Iskreno, prijalo mi je, nasmejala sam se, mada muški pogledi nisu ništa novo. To je nekako normalno i dobro je dok je tako i za muške i za ženske.
I tako...na tom kratkom svakodnevnom putu, toliko raznog života sretnem.
Dalja razmišljanja...i ne samo tu, nego i na netu...sve je to skoro isto ako je isto, a ima i kad je različito od reale. Šta ćeš, svako svoj život ima i odlučuje kako će ga odživeti, ali ovakvih sa zejtinjavim očima vala svud ima
PS Etooo zapisa od danas ...još se smejem
Umal' da bude svašta. 
