ZDRAVLJE MAJKE I DETETA I KINESKA TRADICIONALNA MEDICINA
O suštini dečje fiziologije kineski lekari kažu: „njihova unutrašnjost i creva su nežni i krhki, a njihova forma (tj. telo) i njihov Či još nedovoljno popunjeni. Njihova koža i kosa, mišići, tetive i kosti, veliki mozak i kičmena moždina, njihovih pet gustih i šest šupljih organa, njihova gradivna sredstva organizma i njegova zaštita, njihov Či i krv su u celini nedovoljni i slabi“.Ova slabost dečjeg organizma i nestabilnost njegovih funkcija su uzrok što su „deci svojstvene pre svega takve bolesti koje karakterišu brzo ozdravljenje, nastanak i promene“.
U kineskoj pedijatriji poseban značaj se pridaje bolestima koje su povezane sa tri glavna gusta organa: plućima, slezinom i jetrom, zato što kod dece često dolazi do oboljenja gornjih disajnih puteva.
Kod male dece često dolazi do kolitisa, povraćanja, proliva, zatvora i bolova u želucu. U kineskoj medicini se govori da postoji veoma bliska veza između slezine ili varenja i pluća. Mnoge bolesti gornjih disajnih puteva nastaju ili se intenziviraju pod uticajem nepravilnog varenja izazvanog nepravilnom ishranom.
Što se tiče jetre, ona se u kineskoj medicini vezuje pre svega za spazam, emocionalna rastrojstva i osećanje kao što je ljutnja.
S druge strane, prilikom razmatranja prirodnih mogućnosti dece, kineska medicina tvrdi da je „njihov unutrašnji Či očigledan i efikasan: zato oni lako i brzo ozdravljaju“. Deca će utoliko pre ozdraviti, ukoliko odrasli ranije shvate uticaj ishrane i slezine na procese bolesti i ozdravljenja.
Kod dece u uzrastu do pet-šest godina, varenje je „nezrelo“ i slabo. Time se može objasniti česta pojava takvih rasprostranjenih dečjih bolesti kao što su kolitisi, otitis, kašalj, tonzilitis, alergije kao i astma i ekcemi.
U kineskoj medicini varenje se ne smatra samo funkcijom želuca već i slezine. Takvo shvatanje „želuca“ i „slezine“ razlikuje se od „zapadnog“ shvatanja koja ima u vidu strogo anatomski smisao. Tradicionalna kineska medicina (TKM) pod tim nazivima podrazumeva ne samo anatomski pojam već i sadržaj funkcije organa.
Kineski lekari smatraju da su slezina i želudac, kao sinonim za varenje, kod male dece po prirodi slabi i nezreli. To znači, da se prilikom odvajanja čiste i mutne supstance u njihovom organizmu javljaju problemi probavne prirode. To znači da mala deca nemaju Či energiju krvi kao odrasli i zato mnogo spavaju. Prema TKM, proces varenja je sličan destilaciji alkohola. Želudac se uporedjuje sa posudom za destilaciju. Hrana se fermentiše kada dospe u želudac. Tu posudu odozdo greje peć slezina, koja proizvodi toplotu koja iz hrane i tečnosti izlučuje željenu supstancu, isto kao što vatra ispod posude za destilaciju izbacuje alkohol iz džibre. Toplota slezine uslovljava kretanje hranljive mase.
Sluz, kao zgusnuta vlažnost nastaje zbog nepotpunog varenja hranljive mase. S obzirom da je slezina odgovorna za za varenje, onda se obično smatra da je slezina izvor koji proizvodi sluz. Sluz teži da iz svog izvora pređe u pluća. Nagomilavajući se u plućima, usporava protok Či energije u plućima, što dovodi do nastanka takvih stanja kao što su začepljen nos ili „curenje“ iz nosa, kijanje, kašalj i čak astmatično teško disanje.
Najtipičnije dečje bolesti odnose se ili na disajni trakt: kašalj, prehlada, astma, alergija, ili na probavni trakt: kolitisi, bolovi u želucu, proliv, povraćanje. Čitava prva grupa bolesti nastaje zbog nagomilane sluzi u plućima, a druga – zbog lošeg varenja.
Prema kineskoj medicinskoj teoriji, sluz je produkt lošeg varenja, onda koren osnovnih dečjih bolesti leži u „nezreloj“, nepravilnoj probavnoj funkciji. Nije slučajno što u kineskoj medicini postoji izreka: „Sve dečje bolesti imaju jedan izvor – loše varenje“.
U kineskoj medicini smatra se da je Či energije topla, da ona pokreće i transformiše hranljive mase. Ako Či energija ne može da transportuje i transformiše hranljive mase dolazi do poremećaja normalnog i slobodnog protoka Či energije. Pošto je Či energija tople prirode, prilikom njenog nepravilnog transportovanja u gornjem delu tela dolazi do nagomilavanja toplote, što dovedi do upale.
Loše varenje kod dece u uzrastu do pet-šest godina može u organizmu da izazove preteranu vlažnost i sluz, ali i nepravilan tok Či energije i upale.
Energija Či štiti organizam od različitih patogenih faktora iz spoljne sredine. U kineskoj medicini, razne štetne bakterije izvan našeg tela, virusi i gljivice se obično nazivaju „spoljnim zlom“ ili „spoljnim patogenim faktorima“. Ako slezina i želudac obezbeđuju dobro varenje, onda Či energija u dovoljnoj količini može da zaštiti telo od prodiranja spoljnih patogenih (štetnih) faktora. Ako Či energije nema dovoljno, organizam deteta ostaje bez potrebne zaštite i podložniji su uticaju spoljnih patogenih faktora.
Postoje bar tri uzročne zavisnosti dečjih bolesti od stanja sistema organa za varenje.
Prvo, ako varenje ima tako važnu ulogu za zdravlje i subjektivno osećanje deteta, onda je sasvim očigledna i značajna uloga ishrane, kako za preventivu tako i za lečenje bolesti.
Drugo, lečenje većine dečjih bolesti je direktno povezano sa regulisanjem varenj hrane.
Treće, slezina i želudac „automatski“ sazrevaju oko šeste godine, kada većina dečjih bolesti ima svojstva samoograničenja. To znači da je dečji organizam podešen za „prerastanje“ svojih bolesti. Postoje brojni recepti za opšte jačanje zdravlja male dece, koje kineski lekari koriste dve hiljade godina: te formule sadrže biološke preparati koji jačaju slezinu, harmonizuju želudac, otklanjaju vlažnost, transformišu sluz i isteruju patološku toplotu iz želuca i creva.
Oprezno sa antibioticima Ako se antibiotici uzimaju kada je to zaista potrebno, u tom slučaju su oni zaista izuzetni lekovi. Nažalost, antibiotici se ponekad prepisuju i kada se bez njih može, a i kod takvih bolesti koje se uopšte ne leče antibioticima (na primer, virusne infekcije). To dovodi do nastanka brojnih novih kultura bakterija koje su otporne na antibiotike. Čak ako i ne dođe do toga, antibiotike treba uzimati u izuzetnim slučajevima, onda kada se bez njih ne može. Treba imati u vidu da su antibiotici – veoma jaka sredstva. Oni uništavaju ne samo patološke, već i bakterije čije je prisustvo u našem organizmu krajnje neophodno.
Naše telo je prebivalište mnogih bakterija koje deluju u našu korist i održavaju nas u zdravom stanju, pomažu varenje i apsorbovanje hranljivih materija. Druge bakterije održavaju populaciju korisnih kvasnih gljivica u potrebnom količinskom odnosu i pružaju nam različite značajne usluge. Ako antibiotici i patogeni mikroorganizmi unište i one bakterije koje deluju u našu korist, doći će do disbalansa u našem organizmu, naročito u crevima. To povlaći za sobom čitav niz promena koje imaju veliki uticaj na naše zdravlje i naše subjektivno osećanje. Ako se bakterijama, koje drže pod kontrolom kvasne gljivice u našem organizmu, nanese šteta, onda se gljivica preterano razmnožava. Kada se to dogodi, desiće se još tri važne stvari:
1. preseliće se u unutrašnji deo našeg tela, kada izađu iz creva. Kad se tu nasele, imuni sistem ih napada - jer su tu stranci. Štiteći se od imunog sistema, ti kvasci i gljivice proizvode hormonske materije koje:
√ slabe imuni sisem,
√ uništavaju hormonsku koji pomažu da se telo održi u normalnom zdravom stanju.
2. Kada kvasci i gljivice uginu, transformišu se u strane molekule, što izazva imunu reakciju i tako podriva i slabi imuni sistem, jer ga primorava da neprekidno reaguje na prisustvo produkata njihovog razlaganja.
Kada kvasci i gljivice prođu kroz zidove creva, oni učine te zidove propustljivim i za druge supstance čije je prisustvo u našem telu nepoželjno. Nastaje to što se naziva sindromom povećane propustljivosti zidova creva. „Druge materije“ su krupne čestice nesvarene hrane, posebno – ostaci belančevina. Ako ove čestice dospeju unutar tela, imuni sistem ih identifikuje kao tuđe i tako dolazi do imune reakcije. Tako se manifestuju alergijske reakcije, koje ne predstavljaju ništo drugo nego imunu reakciju na materije koje kod zdravih ljudi obično ne izazivaju takvu reakciju.
Uništavanje korisnih bakterija u crevima dovodi do:
√ oštećenja zidova creva;
√ hormonskog poremećaja imunog sistema;
√ hronične alergije
Stalne alergijske reakcije slabe imuni sistem i čine ga osetljivijim na mikroorganizme, na koje on obično ne reaguje ako nema simptoma bolesti. Kao rezultat toga, imuni sistem postaje do te mere neuravnotežen da prestaje da pravi razliku između svog i tuđeg, i može da počne da se bori protiv samog sebe, pa zato mogu da se pojave takve autoimune bolesti kao što su: reumatoidni artritis, multipli skleroza i crveni (eritematozni) lupus.
Ovaj scenario postoji kod većine bolesti sa kojima se sve češće susrećemo: alergija, nedostatak imuniteta, „autoimune“ bolesti kao i mnoge bolesti virusne prirode.
Takav scenario postoji kod razvoja endometrioze, imunološkog steriliteta i čak predmenstrualnog sindroma (PMS) i sindroma menopauze koji je izazvan „autoimunim“ tireoditisom i ovaritisom, mnogih oblika raka.
Može se smatrati ključnim za razumevanje i uspešno lečenje brojnih dečjih bolesti, kao što su hronični otitis i tonzilitis, raznih oblika alergija, uključujući ekcem i alergijsku astmu.
Logika ove karakteristike se potkrepljuje drugim zaključcima. S obzirom da se varenje razmatra kao proces transformisanja toplote, onda izuzetno hladni lekovi mogu da ometaju taj proces. U kineskoj medicini se to opisuje kao „oštećenje slezine“. Ako se slezina ošteti zbog pogrešne ili preterane upotrebe hladnih protivupalnih lekova, onda su razni simptomi koji tada nastaju povezani sa poremećajem varenja: retka stolica, gasovi i nadutost stomaka posle jela. To su uzgredni efekti koje izazivaju antibiotici.
O suštini dečje fiziologije kineski lekari kažu: „njihova unutrašnjost i creva su nežni i krhki, a njihova forma (tj. telo) i njihov Či još nedovoljno popunjeni. Njihova koža i kosa, mišići, tetive i kosti, veliki mozak i kičmena moždina, njihovih pet gustih i šest šupljih organa, njihova gradivna sredstva organizma i njegova zaštita, njihov Či i krv su u celini nedovoljni i slabi“.Ova slabost dečjeg organizma i nestabilnost njegovih funkcija su uzrok što su „deci svojstvene pre svega takve bolesti koje karakterišu brzo ozdravljenje, nastanak i promene“.
U kineskoj pedijatriji poseban značaj se pridaje bolestima koje su povezane sa tri glavna gusta organa: plućima, slezinom i jetrom, zato što kod dece često dolazi do oboljenja gornjih disajnih puteva.
Kod male dece često dolazi do kolitisa, povraćanja, proliva, zatvora i bolova u želucu. U kineskoj medicini se govori da postoji veoma bliska veza između slezine ili varenja i pluća. Mnoge bolesti gornjih disajnih puteva nastaju ili se intenziviraju pod uticajem nepravilnog varenja izazvanog nepravilnom ishranom.
Što se tiče jetre, ona se u kineskoj medicini vezuje pre svega za spazam, emocionalna rastrojstva i osećanje kao što je ljutnja.
S druge strane, prilikom razmatranja prirodnih mogućnosti dece, kineska medicina tvrdi da je „njihov unutrašnji Či očigledan i efikasan: zato oni lako i brzo ozdravljaju“. Deca će utoliko pre ozdraviti, ukoliko odrasli ranije shvate uticaj ishrane i slezine na procese bolesti i ozdravljenja.
Kod dece u uzrastu do pet-šest godina, varenje je „nezrelo“ i slabo. Time se može objasniti česta pojava takvih rasprostranjenih dečjih bolesti kao što su kolitisi, otitis, kašalj, tonzilitis, alergije kao i astma i ekcemi.
U kineskoj medicini varenje se ne smatra samo funkcijom želuca već i slezine. Takvo shvatanje „želuca“ i „slezine“ razlikuje se od „zapadnog“ shvatanja koja ima u vidu strogo anatomski smisao. Tradicionalna kineska medicina (TKM) pod tim nazivima podrazumeva ne samo anatomski pojam već i sadržaj funkcije organa.
Kineski lekari smatraju da su slezina i želudac, kao sinonim za varenje, kod male dece po prirodi slabi i nezreli. To znači, da se prilikom odvajanja čiste i mutne supstance u njihovom organizmu javljaju problemi probavne prirode. To znači da mala deca nemaju Či energiju krvi kao odrasli i zato mnogo spavaju. Prema TKM, proces varenja je sličan destilaciji alkohola. Želudac se uporedjuje sa posudom za destilaciju. Hrana se fermentiše kada dospe u želudac. Tu posudu odozdo greje peć slezina, koja proizvodi toplotu koja iz hrane i tečnosti izlučuje željenu supstancu, isto kao što vatra ispod posude za destilaciju izbacuje alkohol iz džibre. Toplota slezine uslovljava kretanje hranljive mase.
Sluz, kao zgusnuta vlažnost nastaje zbog nepotpunog varenja hranljive mase. S obzirom da je slezina odgovorna za za varenje, onda se obično smatra da je slezina izvor koji proizvodi sluz. Sluz teži da iz svog izvora pređe u pluća. Nagomilavajući se u plućima, usporava protok Či energije u plućima, što dovodi do nastanka takvih stanja kao što su začepljen nos ili „curenje“ iz nosa, kijanje, kašalj i čak astmatično teško disanje.
Najtipičnije dečje bolesti odnose se ili na disajni trakt: kašalj, prehlada, astma, alergija, ili na probavni trakt: kolitisi, bolovi u želucu, proliv, povraćanje. Čitava prva grupa bolesti nastaje zbog nagomilane sluzi u plućima, a druga – zbog lošeg varenja.
Prema kineskoj medicinskoj teoriji, sluz je produkt lošeg varenja, onda koren osnovnih dečjih bolesti leži u „nezreloj“, nepravilnoj probavnoj funkciji. Nije slučajno što u kineskoj medicini postoji izreka: „Sve dečje bolesti imaju jedan izvor – loše varenje“.
U kineskoj medicini smatra se da je Či energije topla, da ona pokreće i transformiše hranljive mase. Ako Či energija ne može da transportuje i transformiše hranljive mase dolazi do poremećaja normalnog i slobodnog protoka Či energije. Pošto je Či energija tople prirode, prilikom njenog nepravilnog transportovanja u gornjem delu tela dolazi do nagomilavanja toplote, što dovedi do upale.
Loše varenje kod dece u uzrastu do pet-šest godina može u organizmu da izazove preteranu vlažnost i sluz, ali i nepravilan tok Či energije i upale.
Energija Či štiti organizam od različitih patogenih faktora iz spoljne sredine. U kineskoj medicini, razne štetne bakterije izvan našeg tela, virusi i gljivice se obično nazivaju „spoljnim zlom“ ili „spoljnim patogenim faktorima“. Ako slezina i želudac obezbeđuju dobro varenje, onda Či energija u dovoljnoj količini može da zaštiti telo od prodiranja spoljnih patogenih (štetnih) faktora. Ako Či energije nema dovoljno, organizam deteta ostaje bez potrebne zaštite i podložniji su uticaju spoljnih patogenih faktora.
Postoje bar tri uzročne zavisnosti dečjih bolesti od stanja sistema organa za varenje.
Prvo, ako varenje ima tako važnu ulogu za zdravlje i subjektivno osećanje deteta, onda je sasvim očigledna i značajna uloga ishrane, kako za preventivu tako i za lečenje bolesti.
Drugo, lečenje većine dečjih bolesti je direktno povezano sa regulisanjem varenj hrane.
Treće, slezina i želudac „automatski“ sazrevaju oko šeste godine, kada većina dečjih bolesti ima svojstva samoograničenja. To znači da je dečji organizam podešen za „prerastanje“ svojih bolesti. Postoje brojni recepti za opšte jačanje zdravlja male dece, koje kineski lekari koriste dve hiljade godina: te formule sadrže biološke preparati koji jačaju slezinu, harmonizuju želudac, otklanjaju vlažnost, transformišu sluz i isteruju patološku toplotu iz želuca i creva.
Oprezno sa antibioticima Ako se antibiotici uzimaju kada je to zaista potrebno, u tom slučaju su oni zaista izuzetni lekovi. Nažalost, antibiotici se ponekad prepisuju i kada se bez njih može, a i kod takvih bolesti koje se uopšte ne leče antibioticima (na primer, virusne infekcije). To dovodi do nastanka brojnih novih kultura bakterija koje su otporne na antibiotike. Čak ako i ne dođe do toga, antibiotike treba uzimati u izuzetnim slučajevima, onda kada se bez njih ne može. Treba imati u vidu da su antibiotici – veoma jaka sredstva. Oni uništavaju ne samo patološke, već i bakterije čije je prisustvo u našem organizmu krajnje neophodno.
Naše telo je prebivalište mnogih bakterija koje deluju u našu korist i održavaju nas u zdravom stanju, pomažu varenje i apsorbovanje hranljivih materija. Druge bakterije održavaju populaciju korisnih kvasnih gljivica u potrebnom količinskom odnosu i pružaju nam različite značajne usluge. Ako antibiotici i patogeni mikroorganizmi unište i one bakterije koje deluju u našu korist, doći će do disbalansa u našem organizmu, naročito u crevima. To povlaći za sobom čitav niz promena koje imaju veliki uticaj na naše zdravlje i naše subjektivno osećanje. Ako se bakterijama, koje drže pod kontrolom kvasne gljivice u našem organizmu, nanese šteta, onda se gljivica preterano razmnožava. Kada se to dogodi, desiće se još tri važne stvari:
1. preseliće se u unutrašnji deo našeg tela, kada izađu iz creva. Kad se tu nasele, imuni sistem ih napada - jer su tu stranci. Štiteći se od imunog sistema, ti kvasci i gljivice proizvode hormonske materije koje:
√ slabe imuni sisem,
√ uništavaju hormonsku koji pomažu da se telo održi u normalnom zdravom stanju.
2. Kada kvasci i gljivice uginu, transformišu se u strane molekule, što izazva imunu reakciju i tako podriva i slabi imuni sistem, jer ga primorava da neprekidno reaguje na prisustvo produkata njihovog razlaganja.
Kada kvasci i gljivice prođu kroz zidove creva, oni učine te zidove propustljivim i za druge supstance čije je prisustvo u našem telu nepoželjno. Nastaje to što se naziva sindromom povećane propustljivosti zidova creva. „Druge materije“ su krupne čestice nesvarene hrane, posebno – ostaci belančevina. Ako ove čestice dospeju unutar tela, imuni sistem ih identifikuje kao tuđe i tako dolazi do imune reakcije. Tako se manifestuju alergijske reakcije, koje ne predstavljaju ništo drugo nego imunu reakciju na materije koje kod zdravih ljudi obično ne izazivaju takvu reakciju.
Uništavanje korisnih bakterija u crevima dovodi do:
√ oštećenja zidova creva;
√ hormonskog poremećaja imunog sistema;
√ hronične alergije
Stalne alergijske reakcije slabe imuni sistem i čine ga osetljivijim na mikroorganizme, na koje on obično ne reaguje ako nema simptoma bolesti. Kao rezultat toga, imuni sistem postaje do te mere neuravnotežen da prestaje da pravi razliku između svog i tuđeg, i može da počne da se bori protiv samog sebe, pa zato mogu da se pojave takve autoimune bolesti kao što su: reumatoidni artritis, multipli skleroza i crveni (eritematozni) lupus.
Ovaj scenario postoji kod većine bolesti sa kojima se sve češće susrećemo: alergija, nedostatak imuniteta, „autoimune“ bolesti kao i mnoge bolesti virusne prirode.
Takav scenario postoji kod razvoja endometrioze, imunološkog steriliteta i čak predmenstrualnog sindroma (PMS) i sindroma menopauze koji je izazvan „autoimunim“ tireoditisom i ovaritisom, mnogih oblika raka.
Može se smatrati ključnim za razumevanje i uspešno lečenje brojnih dečjih bolesti, kao što su hronični otitis i tonzilitis, raznih oblika alergija, uključujući ekcem i alergijsku astmu.
Logika ove karakteristike se potkrepljuje drugim zaključcima. S obzirom da se varenje razmatra kao proces transformisanja toplote, onda izuzetno hladni lekovi mogu da ometaju taj proces. U kineskoj medicini se to opisuje kao „oštećenje slezine“. Ako se slezina ošteti zbog pogrešne ili preterane upotrebe hladnih protivupalnih lekova, onda su razni simptomi koji tada nastaju povezani sa poremećajem varenja: retka stolica, gasovi i nadutost stomaka posle jela. To su uzgredni efekti koje izazivaju antibiotici.