- Poruka
- 198.799
"Srbijanci" postoje samo za nepismene žene u crnom i sličnu decu komunizma.
-
- Popularno:
- Ko izdade Krajinu?
- Патријарх Порфирије: Пуна и...
- Kakvu je Srbiju Vučić napravio?
- Vučić je trajno nesposoban da ujedini...
- Pet istraživanja o rejtingu stranaka na...
- Koja je najveća laž za koju ste čuli?
- Da li volite da ističete svoje...
- Istina o prokreaciji
- Ženomrzci i ženogadljivci
- Zbog danonoćnog izvlačenja šljunka iz...
Zdravko Ponoš napušta Jeremića i Narodnu stranku zbog svađe oko kandidature za predsednika Srbije!
- Začetnik teme комшија
- Datum pokretanja
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Србијанци
.svg)
Република Србија у својим уставним и међународно признатим границама
Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. Именица Србијанци изводи се из именице Србија и семантички се непосредно везује за одговарајуће значење појма Србија. Током историје, основни семантички склоп појма Србијанци развијао се и обликовао према одговарајућим променама у геополитичком значењу матичног појма Србија. У оквирима српске лингвистике, сложена питања о употреби и значењу именице Србијанци и придева србијански разматрана су од стране најистакнутијих српских стручњака за језик.[1][2][3]
Основно значење појма Србијанци усталило се током 19. века, након стварања устаничке Србије (1804-1813).[4] Почевши од тог времена, појам Србијанци је ушао у ширу употребу као општи термин за означавање становника, односно држављана Кнежевине Србије (1815-1882), односно Краљевине Србије (1882-1918). У исто време, појам Старосрбијанци је употребљаван за означавање становника тада још увек неослобођене Старе Србије (Рашка, Косово, Метохија).[5] Пошто је све до 1918. године био примарно везиван за државно подручје дотадашње Србије, појам Србијанци се и данас повремено користи у суженом значењу, као назив за становнике уже, односно средишње Србије. У суседним државама, првенствено у Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори, под појмом Србијанци се по правилу подразумевају становници Србије у целини.[6]
Територијални развој геополитичког појма Србије од 1815. до 1913. године
Појам Србијанци се почео шире употребљавати током прве половине 19. века. Тако се у Летопису Матице српске из 1832. године, према тадашњем правопису, појављује у облику "Сербіянцы".[7] Матија Ненадовић наводи овај термин у својим Мемоарима (србијански официри).[8] Српски књижевник Сима Милутиновић Сарајлија је 1826. године своју чувену збирку песама објавио под насловом Сербианка.[9] Српски песник Бранко Радичевић је 1844. године испевао чувене стихове: "Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!". Вук Стефановић Караџић је у издању „Српског рјечника“ из 1852. године забележио да се појам Србијанац односи на човека из Србије, уз назнаку: нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом која је указивала на употребу тог појма у тадашњој Војводини.[10]
Једну од првих геополитичких дефиниција појма Србијанци дао је Јован Суботић, који је 1839. године указао на опште, односно демонимско значење тог појма. У склопу теоријског разматрања о концепту Велике Србије, овај српски књижевник је издигао србијанске одреднице изнад геополитичког оквира тадашње Кнежевине Србије, уз напомену да би се сви становници замишљене "Велике Србије" могли по општем имену "отачаства" називати Србијанцима, с тим што би сваки народ у оквирима те државе, почевши од самих Срба, задржао и своје народно, односно етничко име.[11] Указујући на народно јединство Срба у Угарској и Срба у Србији, Јован Суботић је према тадашњој политичкој подели прве означавао као угарске Србе, а друге као србијанске Србе, што представља један од најранијих примера за употребу тог израза.[12] Поменути пример сведочи да је израз србијански Срби већ у то време имао своје јасно значење: Срби из Србије.
Српски правник и књижевник Јевстатије Михајловић је 1843. године нагласио да Срби поред свог општенародног имена, према областима у којима живе уоптребљавају и разна пределна имена, односно регионалне називе, међу којима је поменуо и обласне појмове: Славонци, Србијанци, Бошњаци, Црногорци.[13] Wikipedia
- Poruka
- 198.799
Prvo nauči šta su demonim i etnonim, pa se javi. Te Vikipedije i jesu mesto informisanja vas žena u crnom i ostalih prokomunističkih luzera.Србијанци
Република Србија у својим уставним и међународно признатим границама
Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. Именица Србијанци изводи се из именице Србија и семантички се непосредно везује за одговарајуће значење појма Србија. Током историје, основни семантички склоп појма Србијанци развијао се и обликовао према одговарајућим променама у геополитичком значењу матичног појма Србија. У оквирима српске лингвистике, сложена питања о употреби и значењу именице Србијанци и придева србијански разматрана су од стране најистакнутијих српских стручњака за језик.[1][2][3]
Основно значење појма Србијанци усталило се током 19. века, након стварања устаничке Србије (1804-1813).[4] Почевши од тог времена, појам Србијанци је ушао у ширу употребу као општи термин за означавање становника, односно држављана Кнежевине Србије (1815-1882), односно Краљевине Србије (1882-1918). У исто време, појам Старосрбијанци је употребљаван за означавање становника тада још увек неослобођене Старе Србије (Рашка, Косово, Метохија).[5] Пошто је све до 1918. године био примарно везиван за државно подручје дотадашње Србије, појам Србијанци се и данас повремено користи у суженом значењу, као назив за становнике уже, односно средишње Србије. У суседним државама, првенствено у Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори, под појмом Србијанци се по правилу подразумевају становници Србије у целини.[6]
Територијални развој геополитичког појма Србије од 1815. до 1913. године
Појам Србијанци се почео шире употребљавати током прве половине 19. века. Тако се у Летопису Матице српске из 1832. године, према тадашњем правопису, појављује у облику "Сербіянцы".[7] Матија Ненадовић наводи овај термин у својим Мемоарима (србијански официри).[8] Српски књижевник Сима Милутиновић Сарајлија је 1826. године своју чувену збирку песама објавио под насловом Сербианка.[9] Српски песник Бранко Радичевић је 1844. године испевао чувене стихове: "Србијанче, огњу живи, ко се теби још не диви!". Вук Стефановић Караџић је у издању „Српског рјечника“ из 1852. године забележио да се појам Србијанац односи на човека из Србије, уз назнаку: нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом која је указивала на употребу тог појма у тадашњој Војводини.[10]
Једну од првих геополитичких дефиниција појма Србијанци дао је Јован Суботић, који је 1839. године указао на опште, односно демонимско значење тог појма. У склопу теоријског разматрања о концепту Велике Србије, овај српски књижевник је издигао србијанске одреднице изнад геополитичког оквира тадашње Кнежевине Србије, уз напомену да би се сви становници замишљене "Велике Србије" могли по општем имену "отачаства" називати Србијанцима, с тим што би сваки народ у оквирима те државе, почевши од самих Срба, задржао и своје народно, односно етничко име.[11] Указујући на народно јединство Срба у Угарској и Срба у Србији, Јован Суботић је према тадашњој политичкој подели прве означавао као угарске Србе, а друге као србијанске Србе, што представља један од најранијих примера за употребу тог израза.[12] Поменути пример сведочи да је израз србијански Срби већ у то време имао своје јасно значење: Срби из Србије.
Српски правник и књижевник Јевстатије Михајловић је 1843. године нагласио да Срби поред свог општенародног имена, према областима у којима живе уоптребљавају и разна пределна имена, односно регионалне називе, међу којима је поменуо и обласне појмове: Славонци, Србијанци, Бошњаци, Црногорци.[13] Wikipedia
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Izjava dana 26. nov. 2021 12:37
Ponoš i Jeremić su se razišli kao ljudi, a ne kao Srbi, Siniša Kovačević
Siniša Kovačević u Utisku nedelje
AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 36.725
На другосрбијанштину - сталеж који нама влада од 1944.г...
оти од '44те су у најмању руку 5'то Сервијанци ....
гледјући паралелу са Вранцуском револуцијама
..незнамо јестели обавештени ... али сви ти '44те су колиланке и копилад од оних 4етосрба ....
...а тренутно су у оптицају 14то Срби ...
Заглавијо ти се @Metronomy
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
VIŠE I NE KRIJU! Đilas doveo Jeremića na javno ponižavanje!
Lider SSP Dragan Đilas na konferenciji za organizovao je novinare svojih televizija Nova i N1 da tri puta pitaju Vuka Jeremića zašto je protiv kandidature Zdravka Ponoša za predsednika Srbije
26. 11. 2021.
Jeremić je dva puta uspeo da izbegne odgovor, a treći put je "pukao" i rekao da su Zdravka Ponoša samo Đilasovi mediji kandiovali za predsednika.
Da su to đilasovski mediji odradili smišljeno govori i vest koju je objavila Nova S.
Patata Caliente
Buduća legenda
- Poruka
- 33.679
Ja sam i dalje misljenja da te kadrove vojne i drzavne bezbednosti treba nasiroko izbegavati i cak sta vise izbaciti iz stranaka, a ne drzati ih na izvorima informacija
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
А шта је писац хтео да каже?
Patata Caliente
Buduća legenda
- Poruka
- 33.679
Grigorijevic te trazi po temilicama
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Jeremić: Lažna vest da ne želim da Ponoš bude kandidat, odluka konsenzusom
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić, upitan da li bi podržao doskorašnjeg člana Predsedništva njegove stranke Zdravka Ponoša, rekao je da će se savez opozicionih stranaka dogovoriti konsenzusom o predsedničkom kandidatu i da nije najkorisnije sada da se sa bilo kojim imenima izlazi u javnost.
Lideri DS, Narodne stranke i SSP objavili su da su se dogovorili o zajedničkom nastupu na izborima, a na konferenciji za novinare rekli su da su napravili savez za pravednu i stabilnu Srbiju, koji će se, uvereni su, širiti. Na konferenciju su izašle Stranka Slobode i pravde, Narodna stranke, Demokratska stranke, Pokret slobodnih građana, Pokret slobodne Srbije, Pokret za preokret, Građanska platforma, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Udruženi sindikat „Sloga“.
Na pitanje novinara, na konferenciji, zbog čega ne želi da Zdravko Ponoš bude kandidat za predsednika Srbije, Jeremić je rekao da ne bi da komentariše lažne vesti. Na pitanje, zatim, da li bi podržao Ponoša, Jeremić nije odgovorio konkretno, već je rekao da će se „dogovoriti konsenzusom oko predsedničkog kandidata“, prenosi N1.
„A samo ime kandidata – mislim da nije najkorisnije da ovoga trenutka sa bilo kojim od tih imena izlazimo u javnost. Izabraćemo najboljeg ili najbolju koja će stati na čelo ove široke kolone“, naveo je.
Kaže da ne bi opterećivao javnost stvarima koje su unutrašnja pitanja Narodne stranke, jer danas govore „o jedinstvu, a ne o stvarima koje nas dele“.
Čak i da nije ovako svečani momenat, ne bih govorio o stvarima stranke u javnosti, kaže Jeremić, dodajući da smatra da to nije među prioritetima građana.
„Na narednim izborima ključnu ulogu i najvidljiviju ulogu, na bilo kojim izborima, ispred Narodne stranke imaće Miroslav Aleksić“, rekao je na pitanje novinara.
Pred nama je period da konsenzusom dođemo do kandidata za predsednika i za gradonačelnika Beograda i očekujem da ćemo to vrlo brzo rešiti, jer razmišljamo o ljudima koji su zaista takvi da mogu da urade, rekao je, govoreći o tom pitanu, lider SSP Dragan Đilas.
„Kad procenimo koji je trenutak da to saopštimo, znajući kroz šta će ti ljudi proći, mi ćemo to da uradimo“, rekao je.
Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš je izjavio, povodom odluke da odustane od potpredsedničke kandidature na predstojećim stranačkim izborima i bude deo budućeg vodećeg tima partije, da je još ranije doneo tu odluku jer već duže vreme ima različite poglede u odnosu na neke najviše zvaničnike stranke, ali da će ostati u njoj kao običan član, jer ne želi nekoliko meseci pred izbore da cepa stranku.
„Ne moram da delim uverenja stranke, da krvarim s njom, ali hoću da ostanem tu, da se mojim primerom ne bi poveli neki drugi ljudi iz stranke“, rekao je Ponoš i dodao da je odlučio da se skloni i da ne odustaje od borbe, ali da nije spreman da pravi „trule kompromise“.
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Ponoš: Ostanak u vrhu NS mi više nije prihvatljiv
Beta danas 09:00
Potpredsednik Narodne stranke (NS) Zdravko Ponoš izjavio je da su se „desile neke stvari zbog kojih mu ostanak u vrhu NS više nije prihvatljiv“.
„Ima prostora da se čovek izrazi i pokuša da politički utiče snagom svoje reči i ugleda, a bez formalne funkcije koja zahteva neprihvatljive kompromise“, rekao je Ponoš za Nedeljnik od četvrtka.
On je, na pitanje o kandidaturi za predsednika Srbije, rekao da „nije isticao nikakvu kandidaturu“.
„Moje ime se sporadično pominjalo, prvo na Tviteru, kasnije i u novinama. Nije me iznenadilo kad se, medju ostalim imenima, ponovo pojavilo u septembru“, rekao je Ponoš.
Kako je istakao, „privatno mu tako nešto ne treba“, kao i da je to rekao kada su ga novinari pitali.
„Politikom se ne bavim ni iz karijernih ni iz lukrativnih razloga. Rekao sam da bih razmislio da, ako se opozicija ujedini, onda možda pristanem da moje ime bude jedno od onih koja se analiziraju. Nečasno je odbiti tu mogućnost. I na tome je ostalo“, rekao je Ponoš.
