ZDRAVKO LjUBI TROBOJKU SA 4S: Krivokapić posetio Župu Nikšićku, srpski neprijatelji pobesneli zbog srbovanja

To je zapravo zastava SPC Krivokapić nikad nije krio da je vernik SPC ali je isto tako isticao da je CG nezavisna država i da nije ničiji satelit,nema problema ovde.
Osim što mandatar veruje u deda mraza ali nije to tema


.
Здравко Кривокапић, мандатар за премијера Црне Горе, рекао је да је, када су односи са Србијом у питању, најбољи став краља Николе, који је говорио да постоје „два краља који живе у две српске државе“.
krivokapic(1).jpg

Кривокапић је додао и како „жели добре односе са свим земљама у региону, а превасходно са Србијом“.
Он је поновио да ће позвати председника Србије Александра Вучића у званичну посету.
Највећи део Срба који живе на овим просторима су аутохтони, ако то поредимо са кошницама, онда свака кошница има своју матицу
„Највећи део Срба који живе на овим просторима су аутохтони, ако то поредимо са кошницама, онда свака кошница има своју матицу. То је нешто што ја лично доживљавам, а мислим и 80 одсто српског народа који живи на овим просторима“.
О односима Србије и Црне Горе, Кривокапић је цитирао и краља Николу.
„Најбољи став је онај који је имао краљ Никола, да су то два краља који живе у две српске државе. Постоји изузетна повезаност, и у братству, и у сестринству и у кумству, која дају наду да можемо заједнички да дођемо до много добрих решења у коме ћемо кроз природно уважавање наћи меру доброте за све“, рекао је он.
 
Е онда уместо заставе може да ме пољуби у дупе.
Nisi valjda očekivao da Krivokapić bude veća Srbenda od šizofrenog predsednika koji tera Izrael da prizna Kosovo u zamenu da prebaci ambasadu u Jerusalim? lol
 
Зашто је одлазећи Милов режим у паници због пописа

22.10.2020.

Пише Небојша Поповић

Нова власт у Црној Гори још није ни конституисана, а одлазећа већ недељама панично води кампању не би ли се редовни попис становништва који треба да се одржи током 2021. године на сваки начин одложио.
Највише полемике у јавности за сада је изазвала инцијатива невладине органозације блиске одлазећем режиму Центар за демократску транзицију (ЦДТ) која је од власти затражила да се приликом предстојећег спровођења пописа становништва не прикупљају подаци о националној и религијској припадности, као и о језику.
Ову иницијативу већ је подржала и једна парламентарна странка – СДП Ранка Кривокапића, чији је функционер Иван Вујовић изразио бојазан да би попис могао помоћи процесу „претварања Црне Горе из грађанске у некакву српску државу“, а ту је и порука државног Завода за статистику – „Монстат“ који је мишљења да одлагање пописа због короне не би било изузетак.
Ко се у Црној Гори боји грађана који се изјашњавају као Срби?
Доскорашња парламентарна већина у Црној Гори очигледно је констернирана чињеницом да следеће године први пут треба да се одржи слободно изјашњавање грађана о националној, вјерској и језичкој припадности, а главно питање је ко се заправо у ЦГ боји својих грађана који се изјашњавају као Срби?
Укратко, Црна Гора је јединствен случај гдје званичним језиком говори мање од пола нације, а убједљиво најбројнији језик - српски није званичан (већ је у службеној употреби), и гдје се маргинална псеудорелигијска организација ЦПЦ помагала свим средствима, док је власт водила отворени рат против најбројније вјерске заједнице – Српске православне цркве(СПЦ).
Сада би се читава та деценијама вјештачки грађена политика у Црној Гори могла распасти као кула од карата што представља кошмарне снове за корифеје одлазеће власти. Социолог Илија Маловић сматра да је нажалост све последица чињенице да је умјесто историјског помирења и формирања инклузивне заједнице у Црној Гори након референдума 2006. године, Црна Гора под руководством Мила Ђукановића постала простор за идентитетско и културолошко „преламање мозгова грађана“ у циљу креирања новог црногорског идентитета.
Изгубули се критеријуми шта значи бити Црногорац
Када говоримо конкретно о новом црногорском идентитету, Маловић појашњава да је он примјер за оно што се зове нација формирана одозго, а која настаје одвајањем од шире етничке заједнице вољом елите која има полуге моћи.
„На жалост, док је владајућа елита градила идентитетске елементе који би јој послужили као идеолошка обланда и заклон за политику пљачке и богаћења, негдје успут су се изгубили јасни критеријуми шта у ствари значи бити Црногорац“, каже Маловић за Спутњик.
Овај социолог указује да код залагања да се попис одложи препознајемо управо несигурност креатора тог новог идентитета у свој производ и његову могућност да издржи нову политичку реалност гдје не постоји охрабривање и финансирање културних и медијских пројеката који инсистирају на мржњи, разликама, које охрабрују историјски ревизионизам и шовинизам.

„Залагање за одлагање пописа је прије свега понижавање етничких Црногораца. Шаље се порука да они постоје само док постоје притисци, уцјене, контрола и државни терор. Да је тај идентитет продукт неоколонијализма и геополитичких каприца са Запада, а да му је почетак и крај ауторитарни политичар оптерећен оптужбама за корупцију и везе са криминалом“, децидан је Маловић.
Са друге стране, наш саговорник указује да страх од пописа није оправдан уколико се он схвати као одличан повод да Црногорци дају јасан одговор да ли њихов идентитет представљају људи блиски режиму Мила Ђукановића, и људи чије се каријере везују за шовинистичке пројекте попут Дукљанске академије наука, Матице црногорске и сличних, или постоји снага која ће јасно рећи сејачима мржње: Не у моје име!
„Аристократски расизам“ цивилног сектора
Поред поменутог, битан моменат према мишљењу Маловића, јесу и образложења која се дају за одлагање пописа а она се, како примјећује, по ко зна који пут своде на етикетирање грађана Црне Горе као необразованих, неинформисаних и неспремних да одлуче о сопственој судбини, а што је између осталог и једно од образложења НВО ЦДТ да праву сврху пописа разумију само „боље информисани грађани“.
„Слична матрица се користила и код објашњења због чега Црној Гори није потребан референдум о приступању НАТО савезу. И тада се ускраћивало право на слободан избор под изговором необавијештености. Код цивилног сектора блиског бившој власти приметан је „аристократски расизам“ који има амбицију да се према грађанима односи патерналистички и „са висине“. Умјесто охрабривања отворености и инклузивности, што би требала да буде сврха постојања НВО, овдје се заговара затворено друштво у коме се санкционише и не дозвољава отворено и јасно изјашњавање о политичким и друштвеним питањима“, закључује Маловић.
 
Inace Crna Gora je blizu ulaska EU zapeo je clan koji zabranjuje da se pece rakija i susi meso...
И љуби српска застава, са 4С! :lol:

Да је љубио, шиптарску, усташку или балијандерску све би му било опроштено. :whistling:
 
Ovako je stvarana crnogorska nacija

Проф. др Десанка Косановић-Ћетковић, која је цио свој радни вијек провела на Инфективној клиници Медицинског факултета Београдског универзитета, је објавила својевремено књигу „Присјећања и записи“. Тим поводом Миодраг Максимовић је у дневном листу „Политика“ (24.фебруара 2002. године) објавио извод из књиге, занимљиву анегдоту из живота породице Ћетковић, у којем пише следеће:
„Може се рећи да је мало грађана који нијесу мање или више оптерећени данашњим односима Србије и Црне Горе. Међутим, овај однос није од јуче, а посебно је постао актуелан 1945–1946. године послије чланака Милована Ђиласа да је у Народноослободилачкој борби истовремено коначно ријешено и национално питање, те је тако призната и црногорска нација.
То се одразило не само на многе сегменте живота земље, него и на животе и односе многих породица и појединаца. Већ 1945. године почела је замјена личних карата у Београду, а на основу раније подијељених формулара, у којима је свако, поред осталог, требало да наведе и своју националну припадност. Управо тада настају велики проблеми у мојој породици.
Старији брат и ја смо били комунисти, учесници Народноослободилачке борбе и логораши. Било нам је ‘јасно’ да ми као чланови Комунистичке партије можемо бити само Црногорци, Тако смо се и изјаснили у формуларима и без проблема брзо добили личне карте у Ознином одјељењу у Чика Љубиној улици.


Послије неколико дана на исто мјесто дошао је и наш отац Никола Ћетковић, стар 62 године и умјесто личне карте добио – 15 дана затвора!
Наиме, он се изјаснио да је Србин и надлежни официр му није дао личну карту, јер он не може бити Србин него Црногорац рођен у Подгорици. Отац није хтио да одступи од своје изјаве и тада је настало његово упорно доказивање историјских чињеница, али и страдање.
Тврдио је да је он од дјетињства знао да је Србин, да је зато децембра 1915. кренуо преко Албаније до Крфа и даље. Мој отац је 1909. године у Бечу завршно студије и могао је мирно да сачека аустријску окупацију Црне Горе и да као њихов студент и полиглота добије високо звање, као и личну сигурност, али он је, као патриота и Србин, кренуо са српском војском и њеном судбином. Говорио је официру Озне да се отац српске династије Немања родио као и он – у Подгорици, у Рибници на Зети, и да је Немањин син Свети Сава основао прву српску архиепископију…
Но, то није било довољно, па су Николу Ћетковића због његових патриотских убјеђења затворили у Ознин затвор, гдје је на голом бетону одлежао пуних 15 дана. Официр га је свакодневно изводио на саслушање и питао: ‘Јеси ли ти Никола Ћетковићу Црногорац или Србин?’. Мој отац је на то одговарао стиховима Његоша и краља Николе о српству и наводио историјске чињенице да су Срби и Црногорци један народ, али – узалуд.
Послије одлежаних нише од двије недјеље у затвору и истрајности мога оца у његовим ставовима, дата му је лична карта у којој је ипак стајало да је он, Никола Ћетковић – Србин.
Ми, његова дјеца, нијесмо одобравали његово држање у Озни, нити његово ‘србовање’, јер су нама као комунистима, одмах били ‘јасни’ Ђиласови ставови о црногорској нацији. Зато смо нашег оца сви спонтано бојкотовали када се вратио кући, иако смо га много вољели и поштовали. Он је наш бојкот прихватио достојанствено, без иједне ријечи осуде и прекора, иако смо сви и тада јели његов хљеб.
Био је хладни зимски дан нове 1946, године и сви смо сједјели у трпезарији која се једина и гријала, а ми дјеца се спремали за испите. Тада је наша мајка прекинула мртву тишину и запитала оца шта да напише у формулару – рубрика за националност. Он јој је одговорио да је она знала да је Српкиња за вријеме Балканских ратова и оба свјетска рата и зашто га то баш сада пита.


Наша мајка је знала и осјећала да је очев став веома много нашкодио нама као комунистима и хтјела је да нас заштити од даљих немилих посљедица. Зато је јасно изјавила да ће она бити уз своју дјецу, то јест као и ми Црногорка.
Отац је био изненађен, али не и поражен. Он је нагло устао и обратио се мајци хладним гласом да она од сјутра неће више бити његова жена. Мајка је заплакала и опоменула га да би такав развод брака био велика срамота за нашу породицу и да тиме преузима велику одговорност за ‘нафаку’ (судбина, удадбена срећа) своје три одрасле кћери.
На то је отац достојанствено одговорио да свако бира свој пут, а да он неће ни због кога и ни због чега издати припадност своме народу. Мајка је добро знала да отац неће промијенити свој став, па га је, измијенивши тактику, умиљато упитала: ‘Никола, ти велиш да смо ми Срби. Па како смо ми Срби могли родити ђецу Црногорце? Реци ми, Никола, како’?
А отац мирно одговара: ‘Данице, чедо моје, ми смо Срби, а родили смо слијепе послушнике. Плачимо, јаднице, плачимо’!
Наш отац Никола Ћетковић умро је 1957. године пред други послијератни попис становништва. Са прекорним сјећањем на наш бојкот оца и наше тадашње национално опредјељење, ми његова дјеца, спонтано смо се изјаснили као Срби“.
 

Back
Top