Славенко Гргуревић: Због пензија Србија може да банкротира
Економија | 29. октобар 2011. | 18:18
БЕОГРАД – Славенко Гргуревић, члан Управног одбора ПИО фонда испред Уније послодаваца и председник Радне групе која је радила на предлогу реструктурирања те државне институције, каже да је у овом тренутку то најважније државно питање. „Ако се настави садашња пракса исплате пензија, где се држава стално задужује да би обезбедила 50 одсто потребних пара, Србија ће банкротирати као Грчка“, каже Гргуревић.
Да ли је ситуација тако драматична, пензије се ипак редовно исплаћују?
- Пензије се редовно исплаћују, али не зато што је системски решен проблем наплате доприноса, него држава мањак намирује из кризног буџета тако што се за те намене перманентно задужује. Пензије се не исплаћују из реалних прихода, а у којој мери то повећава задуживање државе показује податак да је ова влада пре три године затекла јавни дуг од 8,7 милијарди евра, а у међувремену је увећан за 5,7 милијарди евра или за 64 одсто. Априла 2008. године годишњи фонд за пензије био је 180 милијарди динара, а прошле 266 милијарди или скоро 50 одсто више зато што је све слабија наплата доприноса.
Ако држава и даље одлаже реструктурирање ПИО фонда, може ли брзо да доживи судбину Грчке?
- То може да се догоди ускоро јер неки догађаји имају убрзање које не може да се предвиди. Не сматрам да је то блиска будућност у Србији, но ипак, плашим се да би, ако држава ништа не почне да мења, то могло да се деси можда за годину дана. Држава је 1995. године само са 13,4 одсто учествовала у издацима за пензије, а сада је то 48 одсто.
Да ли је нормално да у тој ситуацији држава отписује дугове јавним предузећима?
- У Унији послодаваца били су затечени иницијативом Владе да се отпишу дуговања јавних предузећа према држави, а реч је о цифри од 700 милиона евра. Главни разлог што ПИО фонд није у стању да исплаћује пензије из својих прихода је што предузећа не плаћају доприносе на зараде, а то су углавном јавна предузећа и неколицина великих послодаваца, а не мала и средња предузећа. Ја сам видео ко је на том списку дужника, али не могу да их наведем јер су се сви чланови Управног одбора ПИО фонда обавезали да то неће износити јавно. Кључно је питање ко у Србији не плаћа порезе и доприносе и зашто се јавна предузећа ослобађају од те обавезе. Да ли то значи да држава на тај начин аболира лоше управљање јавним предузећима, а зна се да њима управљају владајуће партије. На крају цех тог опроста платиће привреда, пре свега мала и средња предузећа, део ће се угасити, а део прећи у сиву зону.
Зашто држава толерише неплаћање доприноса, драматично од 2000. године?
Главни проблем су била и остала јавна предузећа. Нико не сме да започне реструктурирање јавног сектора и држава чува на тај начин социјални мир док год не пукне тај балон. У Србији је зато кључна транзиција јавног сектора јер је огромна јавна потрошња неодржива у односу на приходе у буџету.
Шта је циљ реструктурирања ПИО фонда?
- Тражимо да тај фонд утиче на финансијске токове и постане финансијски, инвестициони и гарантни фонд. То значи да се докапитализује, да располаже сопственим средствима и да их увећава и тако што би му се вратила имовина јер је деценијама улагао у бање, здравствене, рехабилитационе центре, и многе друге објекте и предузећа. Постоје процене да је вредност имовине ПИО фонда неколико милијарди евра. Услов да им се врати имовина је да се реше спорови са државом, за Јошаничку бању и Бању Ковиљачу фонд је добио судски спор у другостепеном поступку.
Многи сумњају да би фонд могао том имовином да управља?
- Тај фонд има и кадровске, организационе и техничке могућности да то спроведе. Осим тога, зашто се не би увели стратешки партнери који су за таква улагања веома заинтересовани јер су већ 15 година инвестиције у бање и здравствено-рехабилитационе центре веома уносан бизнис. Услов за то је и да се ПИО фонд постави корпоративно, да има контролу над својим приходима и расходима, а на тај начин послују и пензијски фондови у земљама ЕУ.
З. Михајловић
Банке не могу да контролишу доприносе
Ко би контролисао наплату доприноса, држава хоће да уместо порезника то преузму банке?
- Нигде у свету то не раде банке, а притом би банке које су у приватном власништву на тај начин дошле и у конфликт са својим клијентима. То је посао Пореске управе где се већ пет година најављује почетак рада Централног регистра пореских обвезника. Држава зато мора да појача улогу Пореске управе и њених пореских инспектора, тако је свуда у свету, у САД и Европи једини неопростиви прекршај је неплаћање пореза. Зна се да су међу највећим клијентима банака јавна и велика предузећа која могу утицати на пословну политику банке. Шта ће се десити ако инострана банка измести пословање из Србије. ПИО фонд је државни, а не приватни фонд и држава зато мора да јача контролу уплате доприноса, а не да тај посао пребацује на банке. Ако то не могу да обављају сами порезници, нека траже помоћ ПИО фонда.