- Poruka
- 184.243
Zbog čega se radi vraćanje kilometraže i da li je to "srpski specijalitet"?
Prilikom kupovine polovnog automobila mogu se čuti svakakve priče kojima domišljati prodavci pokušavaju kupcima da objasne okolnost da je dotični automobil „malo prešao“. Legendarna je priča o automobilu čiji je prethodni vlasnik bio „pukovnik sa Novog Beograda koji ga je malo vozio, a nije dao ni ženi ni deci da ga voze“. Ili „vozila ga žena nekog bogataša, jako malo, samo do pijace i nazad“. Očigledno je da je podatak o pređenoj kilometraži jako važan za procenjivanje vrednosti polovnog automobila čim izaziva takve izlete maštovitosti.
Šalu na stranu, činjenica je da postoji tesna međuzavisnost između broja pređenih kilometara polovnog automobila i cene koja će za njega biti ostvarena. Zato, uostalom, svako ko se raspituje o nekom polovnjaku obavezno pita za broj pređenih kilometara.
Korekcija kilometraže od 20 evra pa naviše
Zbog čega se radi vraćanje kilometraže i da li je to Nasuprot želje kupca da za svoj novac dobije što bolji automobil stoji želja prodavca da svoj polovnjak proda što skuplje. Pošto je podatak o broju pređenih kilometara još uvek jedan od najznačajnijih kriterijuma na osnovu kojih se određuje cena polovnog automobila, neki neodgovorni prodavci smatraju da će vraćanjem kilometraže najbolje sačuvati svoj novac ne obazirući se na moralne dileme koje takav čin prevare sa sobom nosi.
Poznato je da tržište polovnjaka u Srbiji danas karakteriše veća ponuda od tražnje. Konkurencija među prodavcima polovnjaka je sve oštrija, a potencijalni kupci su osiromašili. Neki trgovci, često preprodavci, svoju robu – polovna vozila– kupuju na licitacijama polovnih i oštećenih automobila pazeći da nabavna cena automobila do kojih dolaze bude što niža. Tako u Srbiju ulaze polovnjaci sa nekoliko stotina hiljada pređenih kilometara.
S obzirom da je vraćanje kilometraže na svim modelima maksimalno pojednostavljeno nijedna marka vozila nije pošteđena ove prevare. Cena koja se plaća za uslugu „korekcije kilometraže“, u zavisnosti od automobila - „žrtve“, kreće se od 20 evra pa naviše. To nas u suštini dovodi do toga da je ova aktivnost za neke postala neizostavan korak u pripremi vozila za prodaju baš kao što je to i popravka sitnih kvarova ili registracija vozila.
Sem povećanja cene polovnjaka, skidanje kilometraže može biti i način za prevarno ostvarenje garantnih prava i pored stvarnog prekoračenja ograničenja garancije koju daje proizvođač vozila.
Velika racija u Nemačkoj obuhvatila 150 radionica
Prevara sa brojačem kilometara ni u kom slučaju nije posebnost našeg tržišta polovnjaka. Američka nacionalna agencija za sigurnost u saobraćaju NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) procenjuje da svake godine kupci polovnih automobila u SAD-u gube 4 milijarde dolara zbog ove prevare i da se u proseku kilometraža vraća na oko pola miliona polovnih automobila godišnje.
Ni u Evropskoj uniji, i pored visokih zaprećenih kazni i rigorozne kaznene politike situacija nije ni malo ružičasta. Prevara je široko rasprostranjena a procene o šteti variraju od 5 pa sve do 10 milijardi evra godišnje. Procena nemačke policije je da je na oko 30 procenata polovnih automobila vraćana kilometraža i pored toga što je manipulacija kilometražom na inicijativu nemačkog automobilskog saveza ADAC-a od 17. avgusta 2005. zabranjena dopunama tamošnjeg Zakona o drumskom saobraćaju. Za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora do jedne godine, a ista kazna preti i proizvođačima kompjuterskih programa čiji je cilj izvršenje jednog takvog dela. Od tada je u Nemačkoj zabranjeno i reklamiranje uređaja za manipulisanje pređenom kilometražom u novinama, časopisima i na internetu. Zakon zabranjuje već i samu ponudu vršenja nedozvoljene usluge. Uprkos tome, takvi oglasi i internet sajtovi su i dalje veoma rašireni u praksi.
Koliko je prevara sa brojačem kilometara zapravo raširena pojava, dovoljno govori i jedan takav slučaj koji se dogodio u Bavarskoj. Minhenska policija je u martu 2011. sprovela veliku raciju koja je obuhvatila 150 mehaničarskih radionica i privatnih stanova. Rezultat racije – 26 uhapšenih lica i 300 zaplenjenih vozila. Prilikom te racije otkriven je i BMW koji je ukupno prešao 700.000 kilometara, a zatim prošao kroz tako „uspešno“ podmlađivanje da je na brojaču pokazivao svega 150.000 kilometara. Tako je vrednost ovog automobila sa realnih 5000 evra, posle „korekcije“ kilometraže i „kozmetičkog ulepšavanja“ uvećana na 15.000 evra.
http://www.polovniautomobili.com/au...metraze-i-da-li-je-to-srpski-specijalitet.php
Ako se u jednoj Nemackoj vrati kilometraza na 30% vozila i time nanese steta od skoro 10 milijardi evra, u Srbiji je taj procenat sigurno ne manji od 70% i na taj nacin se takodje nanese potencijalnim kupcima ogromna novcana steta.
Prilikom kupovine polovnog automobila mogu se čuti svakakve priče kojima domišljati prodavci pokušavaju kupcima da objasne okolnost da je dotični automobil „malo prešao“. Legendarna je priča o automobilu čiji je prethodni vlasnik bio „pukovnik sa Novog Beograda koji ga je malo vozio, a nije dao ni ženi ni deci da ga voze“. Ili „vozila ga žena nekog bogataša, jako malo, samo do pijace i nazad“. Očigledno je da je podatak o pređenoj kilometraži jako važan za procenjivanje vrednosti polovnog automobila čim izaziva takve izlete maštovitosti.
Šalu na stranu, činjenica je da postoji tesna međuzavisnost između broja pređenih kilometara polovnog automobila i cene koja će za njega biti ostvarena. Zato, uostalom, svako ko se raspituje o nekom polovnjaku obavezno pita za broj pređenih kilometara.
Korekcija kilometraže od 20 evra pa naviše
Zbog čega se radi vraćanje kilometraže i da li je to Nasuprot želje kupca da za svoj novac dobije što bolji automobil stoji želja prodavca da svoj polovnjak proda što skuplje. Pošto je podatak o broju pređenih kilometara još uvek jedan od najznačajnijih kriterijuma na osnovu kojih se određuje cena polovnog automobila, neki neodgovorni prodavci smatraju da će vraćanjem kilometraže najbolje sačuvati svoj novac ne obazirući se na moralne dileme koje takav čin prevare sa sobom nosi.
Poznato je da tržište polovnjaka u Srbiji danas karakteriše veća ponuda od tražnje. Konkurencija među prodavcima polovnjaka je sve oštrija, a potencijalni kupci su osiromašili. Neki trgovci, često preprodavci, svoju robu – polovna vozila– kupuju na licitacijama polovnih i oštećenih automobila pazeći da nabavna cena automobila do kojih dolaze bude što niža. Tako u Srbiju ulaze polovnjaci sa nekoliko stotina hiljada pređenih kilometara.
S obzirom da je vraćanje kilometraže na svim modelima maksimalno pojednostavljeno nijedna marka vozila nije pošteđena ove prevare. Cena koja se plaća za uslugu „korekcije kilometraže“, u zavisnosti od automobila - „žrtve“, kreće se od 20 evra pa naviše. To nas u suštini dovodi do toga da je ova aktivnost za neke postala neizostavan korak u pripremi vozila za prodaju baš kao što je to i popravka sitnih kvarova ili registracija vozila.
Sem povećanja cene polovnjaka, skidanje kilometraže može biti i način za prevarno ostvarenje garantnih prava i pored stvarnog prekoračenja ograničenja garancije koju daje proizvođač vozila.
Velika racija u Nemačkoj obuhvatila 150 radionica
Prevara sa brojačem kilometara ni u kom slučaju nije posebnost našeg tržišta polovnjaka. Američka nacionalna agencija za sigurnost u saobraćaju NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) procenjuje da svake godine kupci polovnih automobila u SAD-u gube 4 milijarde dolara zbog ove prevare i da se u proseku kilometraža vraća na oko pola miliona polovnih automobila godišnje.
Ni u Evropskoj uniji, i pored visokih zaprećenih kazni i rigorozne kaznene politike situacija nije ni malo ružičasta. Prevara je široko rasprostranjena a procene o šteti variraju od 5 pa sve do 10 milijardi evra godišnje. Procena nemačke policije je da je na oko 30 procenata polovnih automobila vraćana kilometraža i pored toga što je manipulacija kilometražom na inicijativu nemačkog automobilskog saveza ADAC-a od 17. avgusta 2005. zabranjena dopunama tamošnjeg Zakona o drumskom saobraćaju. Za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora do jedne godine, a ista kazna preti i proizvođačima kompjuterskih programa čiji je cilj izvršenje jednog takvog dela. Od tada je u Nemačkoj zabranjeno i reklamiranje uređaja za manipulisanje pređenom kilometražom u novinama, časopisima i na internetu. Zakon zabranjuje već i samu ponudu vršenja nedozvoljene usluge. Uprkos tome, takvi oglasi i internet sajtovi su i dalje veoma rašireni u praksi.
Koliko je prevara sa brojačem kilometara zapravo raširena pojava, dovoljno govori i jedan takav slučaj koji se dogodio u Bavarskoj. Minhenska policija je u martu 2011. sprovela veliku raciju koja je obuhvatila 150 mehaničarskih radionica i privatnih stanova. Rezultat racije – 26 uhapšenih lica i 300 zaplenjenih vozila. Prilikom te racije otkriven je i BMW koji je ukupno prešao 700.000 kilometara, a zatim prošao kroz tako „uspešno“ podmlađivanje da je na brojaču pokazivao svega 150.000 kilometara. Tako je vrednost ovog automobila sa realnih 5000 evra, posle „korekcije“ kilometraže i „kozmetičkog ulepšavanja“ uvećana na 15.000 evra.
http://www.polovniautomobili.com/au...metraze-i-da-li-je-to-srpski-specijalitet.php
Ako se u jednoj Nemackoj vrati kilometraza na 30% vozila i time nanese steta od skoro 10 milijardi evra, u Srbiji je taj procenat sigurno ne manji od 70% i na taj nacin se takodje nanese potencijalnim kupcima ogromna novcana steta.
sampioni 
