Zbirka pesama - Belobrđanin Nenad

IZMAGLICA SREĆE
vojvodina_deponija_hdr.jpg


Potražite jedno srce pred vratima iluzija
gde ispija čašu bola zbog gluposti svoje,
apsurdno je savršenstvo kada sumnje zmija
srce puni stvarima koje na postoje.

Na asfaltu vrelom izmaglicu sreće
hteo sam da lovim, a to teško biva,
misliš da je blizu pa prema njoj krećeš,
a ona se izmiče i vešto sakriva.

Vreo vetar odnosi nade u izgnanstvo,
na otpadu osećanja milost ne postoji,
pred očima samo neko čađavo prostranstvo
sa čuvarem subine što prognane broji.

Odbačene duše, same u svom bolu
besciljno se kreću bez nade u spas,
nasute u čaše suze su na stolu
da svi tužni kucnu se u poslednji čas.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Mala pesma jednog pesnika

Zadržavam dah u sebi,
sav rastrzan, nespokojan
samo malo mira tražim,
i da krenem ne znam gde bi
jer sam svuda prekobrojan
u ogromnom svetu laži.

Nadvio se oblak sivi
iznad srca tužnog moga
pa ispušta kiše teške.
" Kom smo ja i srce krivi. "
pitam sebe, a i Boga:
" Da tu nema neke greške ?"

Svetac nisam, niti mogu
to da budem jer sam grešan,
od toga se neću kriti,
pesmom ovom ja ću Bogu
baš ovakav kakav jesam
srce svoje ponuditi.

Žao mi je Bože dragi
što ja snage nemam više,
što prečesto duhom padam,
što ti nisam bolji sluga.
Samo ti si svetlo moje
kom se grešan ipak nadam.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Dok mi je još mozga mog

Ispiranje mozga super disciplina
jer isprani mozak probleme ne pravi,
idealno zvuči mentalna tišina,
znak razuma se ubija odmah kad se javi.

Sve teži i teži dani nama stižu,
grobovi za mozgove spreni su odavno,
dok se ruke miju i dupeta ližu
čovek će sve manje hodati uspravno.

Dok nemoćno gledam propast i strahotu
uzaludno stežem u pesnice šake,
silnici su pretnja normalnom životu,
a trovači hrane kopaju na rake.

Hteo bih u borbu, al' skim da se borim,
čak i Murtin Murta svoga Murtu ima,
ostaje mi samo kroz pesme da zborim,
strelice su otrovne svaka moja rima,

al' se nešto plašim da ih dosta nemam,
previše je onih koje bih da gađam,
svejedno ću da se za boj ljuti spremam
i sa samim sobom oko meta svađam.
 
Baš odavno nisam napisao neku pesmu ovog tipa, a malopre mi je došla muza i šapnula mi tiho na uvce prvu rečenicu ove pesme.
Ona je odjek naše ljdske potrebe da se bar za trenutak dočepamo znanja o događajima koji nam stižu.
Ma koliko da pesma izgleda naivno siguran sam da će se mnogi od vas koji ste zašli bar u četvrtu deceniju pronaći u njoj.
Želim vam prijatno čitanje.


---------------------------------------
Poštovanje draga Sudbino ...

... počinjem ti ovo pismo
s nadom da ćeš razumeti
zašto želim da otkrijem
to što sakrivaš,
jer mislima uzburkanim
baš je teško odoleti
pa bih hteo barem nešto
unapred da znaš.

Večeras kad čvrsto zaspim
prišunjaj se u moj san
pokaži mi gde je sreća,
život bezbrižan,
pa kad novo jutro svane
i donese novi dan
da uz osmeh tamo pođem
srećan, nasmejan.

Ako li mi nećeš doći
ti lukava mudra damo,
ljutiću se ja na tebe
dokle god sam živ,
posle toga ćemo sudbo
lično da se upoznamo,
ja malecak, a ti strašna
kao neki div.
 
Eto tako

Kada jednog dana dođem
na kraj puta
i postanem oblak beli
što nad svetom
ovim luta,
šta ostaje iza mene
sem stihova
sa dna duše izvučenih
zatim Vama
predstavljenih.

Ti stihovi možda samo
meni znače
i nikom na svetu više,
al' šta mogu kad je jače
to od mene
pa uporno sve iznova
pesme pišem.


Sa obzirom na svet ovaj
u haosu što se gicka,
kom je jošte do pesnika
koji rime doteruje
pa ih licka
da bi se pred vama sjale
k'o na nebu zvezde male.

Kakav kraj da pesmi dadem
da ne bude patetičan
i nijednom drugom sličan ?
Znam. Setih se ...
Neka svako od Vas sada
zamisli svoj kraj.
Svi će biti zadovoljni.
Ponajviše ja.

- - - - - - - - - -

Baš odavno nisam napisao neku pesmu ovog tipa, a malopre mi je došla muza i šapnula mi tiho na uvce prvu rečenicu ove pesme.
Ona je odjek naše ljdske potrebe da se bar za trenutak dočepamo znanja o događajima koji nam stižu.
Ma koliko da pesma izgleda naivno siguran sam da će se mnogi od vas koji ste zašli bar u četvrtu deceniju pronaći u njoj.
Želim vam prijatno čitanje.


---------------------------------------
Poštovanje draga Sudbino ...

... počinjem ti ovo pismo
s nadom da ćeš razumeti
zašto želim da otkrijem
to što sakrivaš,
jer mislima uzburkanim
baš je teško odoleti
pa bih hteo barem nešto
unapred da znaš.

Večeras kad čvrsto zaspim
prišunjaj se u moj san
pokaži mi gde je sreća,
život bezbrižan,
pa kad novo jutro svane
i donese novi dan
da uz osmeh tamo pođem
srećan, nasmejan.

Ako li mi nećeš doći
ti lukava mudra damo,
ljutiću se ja na tebe
dokle god sam živ,
posle toga ćemo sudbo
lično da se upoznamo,
ja malecak, a ti strašna
kao neki div.
 
HIPOKRATE GUBITNIČE !!!

Iza tmurno belih vrata
jutarnja se kafa pije
dok onome ko tu čeka
ni do svog života nije.

Težak vazduh s brigom dišu
dok smeh iza vrata zvoni,
bolesni su zdravlja žedni
dok čekaju u koloni.

Kad su kafe ispijene
započinje prozivanje
i ne zna se ko strpljena
s te dve strane ima manje.

Dok čekaju svi moraju
dokumente da pripreme
ako samo jedan fali
za povratak nek se spreme.

Džaba buna, džaba vika,
to nikoga ne zanima,
pred šalterom nisu ljudi
već predmeti s imenima.

Kad se strašni šalter prođe
stolica se traži prazna
i svako bi što ranije
red ulaska tad da sazna.

Tu golgota tek počinje,
padobranci sa svih strana
bez kucanja upadaju
sa kesama u rukama.

Nerviranje slabo vredi
protiv kesa se ne može,
ali može iskakanje
iz sopstvene tesne kože.

Prozivanje najzad kreće,
doktor gleda prazne ruke,
a pacijent da propadne
od sramote i od bruke.

"Pričaj brzo šta te boli,
satanak me neki čeka."
Priča doktor po navici
i ne gleda tog čoveka.

Duša se u kesu slila
pa vremena nema više,
jedva čeka pa od oka
neki lek će da prepiše.

" Ajd sledeći. Požurite. "
na bezkesne doktor viče,
a ja mislim samo jedno.
Hipokrate gubitniče !!!!!!!​
 
Da nije tužno bilo bi smešno

Ne veruj mi kad ti kažem
da je sve u redu,
ja samo ne želim
s tobom da podelim
to što osećam.

Zato se samo nasmeši
to ti od ruke ide,
a ja ću sakriti srce
iza kamenog lica
i tek kad odeš
plakaću,
a ti ćeš daleko biti.

Savesti mirne
pričaćeš drugarici
kako si me srela
i da sam te izgleda preboleo
jer te nisam ni voleo.​
 
Poslednja izmena od moderatora:
Sedativi moji mili

Konfuzija kad se sprema
u šašavoj mojoj glavi
ja progutam bez problema
Lorozepam jedan plavi.

Kad me snađu beznadice,
i preteške brige brimu,
za pomoć se ja obratim
malom rozom bensendinu.

Kad me gazda iznervira
i kada me žena ljuti
uz prva dva leka uzmem
i Zoloftić jedan žuti

Kad strahovi okupe me
i ništa me ne veseli
ovim malim pilulama
ja pridodam ksalol beli.

Kad njihovo dejstvo počne
može i svet da se sruši,
jer što manje ja razmišljam
to je veći mir u duši.

- - - - - - - - - -

SEDATIVI MOJI MILI 2. DEO

Neću da znam ništa ružno,
zašto glava da me boli,
Da se menjam nije nužno,
moj život baš takav volim.

Neću da se ničeg sećam,
brišem stara zla vremena,
bolji su i sedativi
neg' život od uspomena.

Neću da se ničeg plašim,
ni šefova, ni masona,
čak ni onih kemtrejlova
iz famtomskih aviona.

Neću ni stres ni nervozu,
zbogom stvarno ludi svete
kad izgubim koju kozu
neće biti neke štete.

Dobrodošle u moj život
pilulice raznih boja,
teralice teških muka
i svih drugih nespokoja.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top