.
Kada nas napusti Neko koga smo poznavali i ko je nas poznavao,nepovratno gubimo jednu verziju sebe.
Sa nečijim odlaskom nestaje i vizija nas u njegovim očima.
Prestaje u tom trenutku njegov sud o nama,nestaje slika našeg portreta koju je naslikao.
Oni koji nas poznaju,na odredjen način su,i u izvesnoj meri,kreatori našeg postojanja.
Majka,bračni partner,prijatelj,neprijatelj,ljubavnik,ljubavnica…svi oni neminovno klešu našu statuu.
Neprimetno nas preobličavaju,a da nismo ni svesni njihovog stvaralačkog uticaja.
Način na koji nas posmatraju i doživljavaju doprinosi da se bruse mnoge oštre strane naše ličnosti...ponekad taj vajarski rad bude zaista bolan.
Naši poznanici,porodica,omraženi,ljubljeni...oni su poput postojanog orudja koje služi za obradu najtvrdje supstance u prirodi,zaslepljujućeg dijamanta.
Svaki gubitak Nekog od njih,neminivno nas usmerava konačnom kraju…sa njihovim odlaskom na korak smo bliže vlastitom grobu.
U tom poslednjem konačištu,neumoljivo će se stopiti sve naše verzije u finalnu.
I završiće se njihova čudesna kompilacija,zauvek....
"Ni jedan čovek nije ostrvo,sasvim sam za sebe; svaki je čovek deo kontinenta,deo Zemlje.
Ako More odnese grudvu zemlje - Evrope je manje.
Kao da je odnelo kakav rt,posed tvog prijatelja ili tvoj vlastiti.
Smrt svakog čoveka smanjuje mene,jer sam obuhvaćen čovečanstvom.
I zato nikad ne pitaj kome zvono zvoni...ono zvoni za tobom."
Ernest Hemingvej
Ps.
Posvećeno mom prijatelju Veliboru Krsmanoviću-Krletu.
...
Kada nas napusti Neko koga smo poznavali i ko je nas poznavao,nepovratno gubimo jednu verziju sebe.
Sa nečijim odlaskom nestaje i vizija nas u njegovim očima.
Prestaje u tom trenutku njegov sud o nama,nestaje slika našeg portreta koju je naslikao.
Oni koji nas poznaju,na odredjen način su,i u izvesnoj meri,kreatori našeg postojanja.
Majka,bračni partner,prijatelj,neprijatelj,ljubavnik,ljubavnica…svi oni neminovno klešu našu statuu.
Neprimetno nas preobličavaju,a da nismo ni svesni njihovog stvaralačkog uticaja.
Način na koji nas posmatraju i doživljavaju doprinosi da se bruse mnoge oštre strane naše ličnosti...ponekad taj vajarski rad bude zaista bolan.
Naši poznanici,porodica,omraženi,ljubljeni...oni su poput postojanog orudja koje služi za obradu najtvrdje supstance u prirodi,zaslepljujućeg dijamanta.
Svaki gubitak Nekog od njih,neminivno nas usmerava konačnom kraju…sa njihovim odlaskom na korak smo bliže vlastitom grobu.
U tom poslednjem konačištu,neumoljivo će se stopiti sve naše verzije u finalnu.
I završiće se njihova čudesna kompilacija,zauvek....
"Ni jedan čovek nije ostrvo,sasvim sam za sebe; svaki je čovek deo kontinenta,deo Zemlje.
Ako More odnese grudvu zemlje - Evrope je manje.
Kao da je odnelo kakav rt,posed tvog prijatelja ili tvoj vlastiti.
Smrt svakog čoveka smanjuje mene,jer sam obuhvaćen čovečanstvom.
I zato nikad ne pitaj kome zvono zvoni...ono zvoni za tobom."
Ernest Hemingvej
Ps.
Posvećeno mom prijatelju Veliboru Krsmanoviću-Krletu.
...
