Зависност од кредита

[крсташ]

Поред зависности од дувана, коцкања, дроге или алкохола, сматрам да постоји и зависност од кредита. Зашто?

Већ дуже време примећујем да људи иду и да узимају кредите, иако су већ задужени, односно већ имају један кредит. Стално се жале како морају да отплаћују и како су рате све веће и веће, а да су плате исте или мање, но то их не спречава да уђу у банку и да траже још једна кредит. Неки од њих су непрекидно причали како једва чекају дан када ће вратити кредит и када више неће морати да га исплаћују и да се више никада неће задуживати, да би првом приликом подигли поново кредит за нешто друго. Када дугују, исти ти људи причају о томе, као да раде нешто или да се ради о нечему што их окупира. Неки људи се баве спортом, други имају хоби, трећи породицу, а ови имају кредите.

Оправдано сматрам да постоји неки вид психичке зависности од кредита, као што постоји и од других ствари.

 

[Nemoguća Могућност]

Nije kredit u pitanju, nego su pare krace od zelja

 

[крсташ]

Они о кредиту причају као о нечему битном. Ниси у друштву ако немаш кредит. Мене људи убеђују да треба да уђем у кредите за кола, намештај, некретнине, телефоне, летовања,...

То ти је као када сви имају нешто у друштву, а ти немаш и онда те терају. Нпр. сви пуше или се дрогирају, а онда и тебе терају. Други пример су друштвене мреже: сви имају, ти немаш, онда те терају.

Онда говоре у коју банку иду, шта су им ту нуде, колика камата, чија је банка боља, ко је узео колико итд.

Тако имаш и људе који узимају паре од зеленаша, да би рекли како су узели и да дугују, јер нису занимљиви и немају чиме да се похвале.

 

[Nemoguća Могућност]

Они о кредиту причају као о нечему битном. Ниси у друштву ако немаш кредит. Мене људи убеђују да треба да уђем у кредите за кола, намештај, некретнине, телефоне, летовања,...

То ти је као када сви имају нешто у друштву, а ти немаш и онда те терају. Нпр. сви пуше или се дрогирају, а онда и тебе терају. Други пример су друштвене мреже: сви имају, ти немаш, онда те терају.

Онда говоре у коју банку иду, шта су им ту нуде, колика камата, чија је банка боља, ко је узео колико итд.

Тако имаш и људе који узимају паре од зеленаша, да би рекли како су узели и да дугују, јер нису занимљиви и немају чиме да се похвале.

Pa ono, sto vise kredita imas, poverenje poverioca je konsekventno vece. Ostali ti se dive jer imas poverenje poverioca.
Pa kad vise ne moze kes i namena, onda udaris na hipoteku, pa povecas kredit rejting, pa se zaduzis za biznis, kucu i auto, pa se osiguras, pa onda reprogramiranje i restruktuiranje dugova, pa kupis zamak, jahtu ili ostrvo. I kad dodjes do kraja mehanizma, toliko si bogat na papiru, a unuci placu li placu jer ce sve to njima da dodje na naplatu, a da to dodje zaista na naplatu, tesko da bi ostale gace na dupetu.

Kad se cela prica odgovarajuce skalira, dodje se do americkog spoljnog duga.....

 

[ambidekster65]

Kod nas neki ljudi dižu kredit da bi mogli kako žele proslaviti krsnu slavu.

 

[Araon]

Mislim da to nije navucenost na kredit, nego nedostatak mogucnosti da bez zaduzivanja zive zivot dostojan coveka.

 

[HEFESTOS 1]

Поред зависности од дувана, коцкања, дроге или алкохола, сматрам да постоји и зависност од кредита. Зашто?

Већ дуже време примећујем да људи иду и да узимају кредите, иако су већ задужени, односно већ имају један кредит. Стално се жале како морају да отплаћују и како су рате све веће и веће, а да су плате исте или мање, но то их не спречава да уђу у банку и да траже још једна кредит. Неки од њих су непрекидно причали како једва чекају дан када ће вратити кредит и када више неће морати да га исплаћују и да се више никада неће задуживати, да би првом приликом подигли поново кредит за нешто друго. Када дугују, исти ти људи причају о томе, као да раде нешто или да се ради о нечему што их окупира. Неки људи се баве спортом, други имају хоби, трећи породицу, а ови имају кредите.

Оправдано сматрам да постоји неки вид психичке зависности од кредита, као што постоји и од других ствари.

Није то зависност, него плиткоумност.
Нема ту никакве математике која би оправдала узимање кредита, јер су сви кредити, мање или више- легализовано зеленашење.
Нико није направио банку да би добро било клијентима, него да заради на туђој муци.
Нико не узима кредит да би куповао храну, већ нешто, за шта, реално- нема приход.

 

[Džudi S]

Оправдано сматрам да постоји неки вид психичке зависности од кредита, као што постоји и од других ствари.

U zvaničnoj medicini, ta zavisnost ne postoji. Vremenom će se to možda promeniti.

Они о кредиту причају као о нечему битном. Ниси у друштву ако немаш кредит. Мене људи убеђују да треба да уђем у кредите за кола, намештај, некретнине, телефоне, летовања,...

То ти је као када сви имају нешто у друштву, а ти немаш и онда те терају. Нпр. сви пуше или се дрогирају, а онда и тебе терају. Други пример су друштвене мреже: сви имају, ти немаш, онда те терају.

Онда говоре у коју банку иду, шта су им ту нуде, колика камата, чија је банка боља, ко је узео колико итд.

Тако имаш и људе који узимају паре од зеленаша, да би рекли како су узели и да дугују, јер нису занимљиви и немају чиме да се похвале.

Iskreno, nisam to primetila u društvu u kome se krećem, niti se o tome razgovara u mojoj bližoj i daljoj porodici.

Mislim da to nije navucenost na kredit, nego nedostatak mogucnosti da bez zaduzivanja zive zivot dostojan coveka.

U potpunosti se slažem.

Није то зависност, него плиткоумност.
Нема ту никакве математике која би оправдала узимање кредита, јер су сви кредити, мање или више- легализовано зеленашење.
Нико није направио банку да би добро било клијентима, него да заради на туђој муци.
Нико не узима кредит да би куповао храну, већ нешто, за шта, реално- нема приход.

Da li to znači da neko ne može da kupi frižider ili TV na kredit, a te dve stvari su pokvarene i ne može nijedan servis da ih popravi?

****

U razgovoru sa sestrom koja živi u Kanadi, dotakle smo se teme kredita i kreditnih kartica. Rekla mi je da kod njih svako može da ima više kreditnih kartica ali ne zna koliko kredita može neko da ima.

U svakoj banci može da se uzme po jedna kreditna kartica i zato ljudi finansijski propadaju, zbog velikih dugova.

Mislim da je tako i u Americi.

*****
Kod nas ne može svako da uđe u banku i da dobije kredit. Postoje uslovi za dobijanje kredita, postoji i novčani limit.

Ja imam kredit i uredno ga otplaćujem. Imam i jedan manji, potrošački kredit koji je kratkoročan i koji takođe uredno otplaćujem.

Da li sam zavisnik od kredita? Nisam. Ne pričam o njemu, i kredit uvek uzimam za neke određene stvari.

Možda zavisnost od kredita i kreditnih kartica postoji u Americi, u Kanadi, ali u Srbiji ne postoji.

U Srbiji se najviše uzimaju stambeni krediti.

Ali..otišli smo predaleko i ova diskusija je verovatno za ekonomiju..

***
Ukoliko posmatramo novac iz ugla psihologije, svako od nas će reći koja je suma potrebna za normalan, pristojan život. Ne za luksuzan, već za pristojan život.

Novac jeste važan u životima svih nas. To je nesporno. Neko ima malo novca i skroman je. Neko ima malo više i zadovoljan je.

U trećoj grupi su oni koji imaju dosta novca i žele da ga imaju još, žele da uvećaju svoje bogatstvo, kod nas je mali procenat takvih ljudi.

Neko je ovde spomenuo želje. Da, svaki čovek ima neke želje. Neke su lako ostvarive, neke nisu, pa se zbog tih teže ostvarivih želja uzima kredit, za letovanje npr.

Postoje i oni koji moraju da kupe nešto na kredit jer nemaju dovoljno novca da kupe nešto gotovinom..već sam spomenula TV i frižider. To nisu želje već potreba.

@крсташ Zanima me zašto misliš da postoji psihička zavisnost od kredita? I šta misliš o ljudima koji moraju da uzmu kredit jer moraju da ga uzmu, ne iz želje već iz potrebe?

 

[Lule]

Ne verujem da je zavisnost od kredita nego od trošenja para. Kredit je samo način realizovanja toga, da se "stvore" pare, pa deluje kao da je zavisnost od kredita.

Није то зависност, него плиткоумност.
Нема ту никакве математике која би оправдала узимање кредита, јер су сви кредити, мање или више- легализовано зеленашење.
Нико није направио банку да би добро било клијентима, него да заради на туђој муци.
Нико не узима кредит да би куповао храну, већ нешто, за шта, реално- нема приход.

Jedino gde je opravdano je uzimanje za stan. Ali ni tad nije matematički razumno samo se nema drugog izbora jer je alternativa bacanje para u podstanarstvo dok se ne skupi keš.

A negde kapiram i kredite za kola, letovanje, renoviranje, nameštaj. Svega ima, ljudi su slabi da odole i izuvuku im se pare na gluposti. Kad nemaš, onda moraš da skuvaš pasulj, dok bi te pare potrošio na restoran, brzu hranu, cipele, haljine, kafiće.

Najbolje je kad imaš dobar razlog i jaku volju da što manje bacaš pare i kljukaš zelenaše. Ali hbg...

 

[HEFESTOS 1]

Da li to znači da neko ne može da kupi frižider ili TV na kredit, a te dve stvari su pokvarene i ne može nijedan servis da ih popravi?

Значи да су нам приходи јадни, ако не можемо од редовних прихода да купимо уређаје за домаћинство, као да су луксуз.
У фази смо продужене првобитне акумулације капитала, у којој грамзивост капитализма "јајари" и сав "напредак", који у статистици и билансима реално постоји- они најбогатији приграбе за себе.
Држава је уцењена инвестицијама, и не сме да отвори питања расподеле, иако јој је то једна од суштинских функција, али то је већ нека сасвим другачија тема за дискусију.

 

[HEFESTOS 1]

Ne verujem da je zavisnost od kredita nego od trošenja para. Kredit je samo način realizovanja toga, da se "stvore" pare, pa deluje kao da je zavisnost od kredita.

Jedino gde je opravdano je uzimanje za stan. Ali ni tad nije matematički razumno samo se nema drugog izbora jer je alternativa bacanje para u podstanarstvo dok se ne skupi keš.

A negde kapiram i kredite za kola, letovanje, renoviranje, nameštaj. Svega ima, ljudi su slabi da odole i izuvuku im se pare na gluposti. Kad nemaš, onda moraš da skuvaš pasulj, dok bi te pare potrošio na restoran, brzu hranu, cipele, haljine, kafiće.

Najbolje je kad imaš dobar razlog i jaku volju da što manje bacaš pare i kljukaš zelenaše. Ali hbg...

Слажем се.
Нема лаких решења, све док се банкарима не стане у крај; они живе од људских слабости и одсуства карактера...

 

[крсташ]

Mislim da to nije navucenost na kredit, nego nedostatak mogucnosti da bez zaduzivanja zive zivot dostojan coveka.

Не, они могу да живе као људи, али опет улазе у неке кредите. Довољно је да се одрекну неких беспотребних ствари и имаће од чега да живе пристојно.

Човек иде и диже кредит да би купио полован SUV. Није дигао кредит да би купио нову шкоду окатвију или да би се школовао, већ иде да се задужи да би купио ауто који му није основна потреба. Друга ствар, то им није први и једини ауто у кући. Имају већ два.

 

[крсташ]

Они о кредитима причају као о нечему што је битно и пожељно. Као када неко прича где је летовао, где је био, са ким је био, ко је са ким итд. Тако говоре.

Чим изађу из једног, улазе у други. Није им доста један, морају да имају два истовремено.

 

[asd221]

I ja sam to primetila. Razumem kredit za stan ili za auto ali za ovako neke sitnice ne. Mislim da su u pitanju ljudi koji ne umeju da raspolažu novcem a hoće da žive izvan svojih nogućnosti.

 

[Džudi S]

@крсташ Sada razumem da pišeš o kreditima jer poznaješ nekoga ko uzima kredite.

Pošto ovo nije potforum " Ekonomija, preduzetništvo i radni odnosi " hajde da se malo osvrnemo na ljude koji vole da troše novac.

Човек иде и диже кредит да би купио полован SUV. Није дигао кредит да би купио нову шкоду окатвију или да би се школовао, већ иде да се задужи да би купио ауто који му није основна потреба. Друга ствар, то им није први и једини ауто у кући. Имају већ два.

Zašto neko želi da ima još jedan automobil a ima već dva? Da li taj čovek ili cela njegova porodica žele da im se okolina divi, jer eto u vreme besparice, oni imaju tri automobila?

Zašto ljudi vole da troše novac za neke stvari koje im realno nisu potrebne?

 

[крсташ]

Zašto neko želi da ima još jedan automobil a ima već dva? Da li taj čovek ili cela njegova porodica žele da im se okolina divi, jer eto u vreme besparice, oni imaju tri automobila?

Zašto ljudi vole da troše novac za neke stvari koje im realno nisu potrebne?

Купује трећи ауто, који је луксуз.

Не купује мали градски или породични ауто, већ SUV. И није једини којег знам.

Зашто људи троше паре? Да би били у друштву, да би били признати, да би им се обраћали, да би неко на њих скренуо пажњу.

 

[Džudi S]

" Zašto prekomerno trošimo novac, šta nas navodi da se tako ponašamo? U kojim situacijama smo tome posebno skloni i gde je granica racionalnog odnosa prema parama? Psiholog i psihoterapeut Ljubica Bogetić ističe da je jedan od čestih razloga takvog ponašanja osećaj nezadovoljstva, praznine ili dosade, a odlazak u kupovinu može trenutno da popravi raspoloženje.

- Kada kupimo nešto što smo želeli, imamo osećaj zadovoljstva, u mozgu se luči endorfin i hoćemo to da ponovimo - kaže Ljubica Bogetić za “Život plus”. - Iz okruženja i posredstvom medija primamo poruke da posedovanje materijalnih stvari donosi sreću. Obično sreću ne donose novac i skupe stvari, ali pare mogu da olakšaju život."

Ovo je deo teksta

https://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/zasto-cesto-trosimo-novac-preko-svojih-mogucnosti_1105517.html

 

[Araon]

Не, они могу да живе као људи, али опет улазе у неке кредите. Довољно је да се одрекну неких беспотребних ствари и имаће од чега да живе пристојно.

Човек иде и диже кредит да би купио полован SUV. Није дигао кредит да би купио нову шкоду окатвију или да би се школовао, већ иде да се задужи да би купио ауто који му није основна потреба. Друга ствар, то им није први и једини ауто у кући. Имају већ два.

Nisam komentarisao taj jedan par, koji ni ne znam, a cinjenica je da jedan par ne pravi pravilo nuzno. Vecina ljudi dize kredit da bi ispunila neke osnovne ljudske potrebe danas i zivela neki pristojan zivot. U smislu vozili neka korektna kola, otisli na more, skolovali decu.

Nazalost ovde se dize kredit za letovanje, koje u normalnim zemljama nije neki bauk. A, siguran sam da ima i tih koji jednostavno zive daleko iznad prosecnog i svojih mogucnosti, ali mislim da nisu takvi bas vecina, nemaju svi vec dva auta i kupuje se treci.

 

[крсташ]

Nisam komentarisao taj jedan par, koji ni ne znam, a cinjenica je da jedan par ne pravi pravilo nuzno. Vecina ljudi dize kredit da bi ispunila neke osnovne ljudske potrebe danas i zivela neki pristojan zivot. U smislu vozili neka korektna kola, otisli na more, skolovali decu.

Nazalost ovde se dize kredit za letovanje, koje u normalnim zemljama nije neki bauk. A, siguran sam da ima i tih koji jednostavno zive daleko iznad prosecnog i svojih mogucnosti, ali mislim da nisu takvi bas vecina, nemaju svi vec dva auta i kupuje se treci.

Постоје ствари које су луксуз, а постоје ствари које су основне. Ја до сада нисам чуо да је неко подигао кредит да би јео и пио или да би се обукао.

Кредит за летовање није нормално понашање, као ни кредит за SUV, а већ имаш два аута са којима можеш да функционишеш сасвим нормално и да те одвезу на 90% места. Стамбени кредит је нешто друго, мада када човек погледа, ти проблеми могу да се реше и на бољи начин, без узимања кредита.

Став и однос тих људи према кредитима је за мене застрашујући. Они о томе причају као да се ради о некој пожељној активности и тиме се у неку руку и хвале. Тему сам отворио јер сам лично сведочио како сви ови што кукају и наричу да им је наводно тешко са лакоћом одлазе у банку и дижу кредит. Тако се понашају наркомани и др. зависници.

Да будем јаснији, готово сваки од људи за које кажем да се понаша ирационално има неке пороке, који им узима доста новца, па и здравља. Пушење, алкохол, коцка, шећер,... Човек може да живи без свега тога, а све наведено није мала ставка у буџету. Пакла цигара није испод 300 динара. Ако сваки дан попуши по једну, на крају месеца је потрошио у просеку 9.150,00 дин (30,5 * 300). На годишњем нивоу то износи 109.800,00 дин. само на цигарете. Када се то претвори у евро, годишњи трошак за цигаре износи 938,46 евра (109.800,00 / 117,00). Наравно, већина пуши сада неке скупље цигарете (Собрање) тако да су ови износи још већи. На то додај да често пуши више чланова породице (муж, жена, син, ћерка) и крени да рачунаш колико годишње потроше на дуван.

Прохтеви људи су се повећали и сада сви говоре да нико не може више да вози мали ауто (пунто, панда, клио) као и да не могу да се возе јавним превозом, већ да морају да имају већи ауто (пасат, октавија караван), а најпожељније би било да је то SUV. Када купе један већи ауто, уз то на крају купе један мањи (за град, за жену, за ћерку).

 

[крсташ]

Канада:

https://mnpdebt.ca/en/resources/mnp-debt-blog/debt-addiction-is-a-serious-problem-among-canadians

Debt addiction is about using borrowed money to finance a lifestyle (properties, vacations, material goods, leisure experiences) you could otherwise not afford.

Often when one form of debt is no longer usable (reached credit limit, loan funds run out, etc.) an individual addicted to debt will immediately apply for new accounts to keep the flow of money going. Lenders see these people as a progressively higher lending risk, so each new account usually comes with higher interest rates and stricter repayment terms.

Those with debt addictions will initially strive to keep minimum payments up to date to avoid any accounts going into collections. However, as the issue becomes more severe, we commonly see people using debt to repay debt and ultimately going insolvent.

 

[Frederick_]

Није то зависност, него плиткоумност.
Нема ту никакве математике која би оправдала узимање кредита, јер су сви кредити, мање или више- легализовано зеленашење.
Нико није направио банку да би добро било клијентима, него да заради на туђој муци.
Нико не узима кредит да би куповао храну, већ нешто, за шта, реално- нема приход.

Saglasan sa vecinom napisanog, ali postoji matematika koja opravdava kredit za nekretninu. Kada ti je rata ista kao kirija. Bolje placati za svoje nego za tudje.

 

[Џорџи]

Bivsi brat

 

[Araon]

Постоје ствари које су луксуз, а постоје ствари које су основне. Ја до сада нисам чуо да је неко подигао кредит да би јео и пио или да би се обукао.

Кредит за летовање није нормално понашање, као ни кредит за SUV, а већ имаш два аута са којима можеш да функционишеш сасвим нормално и да те одвезу на 90% места. Стамбени кредит је нешто друго, мада када човек погледа, ти проблеми могу да се реше и на бољи начин, без узимања кредита.

Став и однос тих људи према кредитима је за мене застрашујући. Они о томе причају као да се ради о некој пожељној активности и тиме се у неку руку и хвале. Тему сам отворио јер сам лично сведочио како сви ови што кукају и наричу да им је наводно тешко са лакоћом одлазе у банку и дижу кредит. Тако се понашају наркомани и др. зависници.

Да будем јаснији, готово сваки од људи за које кажем да се понаша ирационално има неке пороке, који им узима доста новца, па и здравља. Пушење, алкохол, коцка, шећер,... Човек може да живи без свега тога, а све наведено није мала ставка у буџету. Пакла цигара није испод 300 динара. Ако сваки дан попуши по једну, на крају месеца је потрошио у просеку 9.150,00 дин (30,5 * 300). На годишњем нивоу то износи 109.800,00 дин. само на цигарете. Када се то претвори у евро, годишњи трошак за цигаре износи 938,46 евра (109.800,00 / 117,00). Наравно, већина пуши сада неке скупље цигарете (Собрање) тако да су ови износи још већи. На то додај да често пуши више чланова породице (муж, жена, син, ћерка) и крени да рачунаш колико годишње потроше на дуван.

Прохтеви људи су се повећали и сада сви говоре да нико не може више да вози мали ауто (пунто, панда, клио) као и да не могу да се возе јавним превозом, већ да морају да имају већи ауто (пасат, октавија караван), а најпожељније би било да је то SUV. Када купе један већи ауто, уз то на крају купе један мањи (за град, за жену, за ћерку).

Problem je sto se danas covek toliko unizava da se neke vrlo jednostavne stvari smatraju za luksuz. U razvijenim zemljama od dve ili tri plate odvojis za letovanje, kod nas se dize kredit.

I za automobil, resice ti problem i smart preveze te sa tacke A do tacke B, ali komfor koji imas u SUV, Pasatu ili Oktaviji, nije isto kao u Pandi. Igrom slucaja vozio sam sve od navedenog, jedino Pandu nisam imao u vlasnistvu. Prosto ne moze da se poredi.

Cak i te cigarete, jedan kratak period sam glumio idiota sa tim cigarama, valjda da bih bio kul klinac, kad sam prestao nisam se osecao Bog zna kako bogatije.

Ne kazem ja da nema ljudi koji dizu kredit za glupost, ali to sto je meni glupost njima mozda nije.

 

[крсташ]

Problem je sto se danas covek toliko unizava da se neke vrlo jednostavne stvari smatraju za luksuz. U razvijenim zemljama od dve ili tri plate odvojis za letovanje, kod nas se dize kredit.

I za automobil, resice ti problem i smart preveze te sa tacke A do tacke B, ali komfor koji imas u SUV, Pasatu ili Oktaviji, nije isto kao u Pandi. Igrom slucaja vozio sam sve od navedenog, jedino Pandu nisam imao u vlasnistvu. Prosto ne moze da se poredi.

Cak i te cigarete, jedan kratak period sam glumio idiota sa tim cigarama, valjda da bih bio kul klinac, kad sam prestao nisam se osecao Bog zna kako bogatije.

Ne kazem ja da nema ljudi koji dizu kredit za glupost, ali to sto je meni glupost njima mozda nije.

SUV није замишљен да свако може да га има. Нека ти људи који живе у Немачкој и др. земљама запада, а има их на форуму, кажу да не могу сви да имају SUV, а исто тако не могу сви да имају по 3 аутомобила у домаћинству.

Возио сам и ја разне аутомобиле и знам да фиат пунто 1.2. 8v није исто што и шкода суперб 2.5 V6, али није замишљено да свака породица може да купи, вози и одржава шкоду суперб, а нарочито не 2.5 V6.

Што се цигарета тиче, не можеш одмах да се осетиш, на неком месечном или недељном нивоу, али ја сам ти извео рачуницу. У Србији је просечна плата 500 евра, а неко годишње сурва 900+ евра на отров и онда се жали да нема, а истовремено не зарађује ни тих 500 евра (ради за минималац).

Што се позајмљивања тиче, лично знам човека који је имао и чији су имали, а он је опет отишао да позајмљује. То је болест.

 

[Frederick_]

Mislim da ti ljudi koji se non-stop pozajmljuju imaju neki tajni porok, poput kocke, kurwi, ili neke gudrovine.
Ne verujem da se iko pozajmljuje tek tako, jer mu se pozajmljuje, nego jer mu treba novac za nesto.
A mi ne mozemo uvek znati, pa cak i za jako bliske ljude, za sta im tacno treba novac.