- Poruka
- 383.680
U Srbiji svako selo ima po jedan dan koji slavi i svetkuje. To obično biva od Vaskrsa do Petrova posta. Jun je mesec sa velikim brojem zaveta i litija, tokom kojih se organizuju povorke krstonoša. U selima ove povorke obilaze polja i zapise, stara i sveta stabla, očuvana u velikom broju i do današnjih dana. Litije u gradovima polaze od crkve i prolaze najglavnijim ulicama i kraj najznačajnijih gradskih istorijskih i verskih obeležja. U nekim krajevima Srbije očuvane su i obredne devojačke povorke kraljica, čiji koreni sežu u slovensku pradavninu.
Zavetinu ili seosku slavu praznuje čitavo selo. Danas se obeležava tako što svaka kuća za seosku zavetinu prima goste iz drugih sela i gradova, kao za krsnu slavu. Razlika je i u tome što se o zavetini ne nose slavski kolač i žito u crkvu, u kući se ne pali slavska sveća, ali su prisutne druge radnje karakteristične samo za ovu vrstu svetkovine.
Veliku ulogu u ovom obredu imalo je nekada sveto drvo ili zapis koje se nalazi obično u ataru sela, a uz njega se i veći kameni krst. Zapis je tabuisano, sveto drvo, uglavnom hrast star više stotina godina. Ne sme da se seče ili skrnavi na bilo koji način, pa čak ni da se spava pod njim. U selima u kojima nije bilo crkve, zapis je zamenjivao bogomolju. Čak i kada bi zapis uništila kakva nepogoda, ili bi istrulio, mesto kad kom se on nalazio smatralo bi se “zapisanim”, svetim. Smatra se velikim grehom ako se na bilo koji način ošteti, kidaju grane ili poseče. Onaj koji to uradi plaćaće prokletstvo za sebe i celu svoju porodicu.
Neizostavni deo proslave zavetine su i seoske litije koje čine meštani koji sa sveštenikom u povorci nose crkvene krstove u polje, pa se stoga zavetina u nekim krajevima zove i krstonoše. Na dan zavetine obredna povorka sačinjena od muških članova seoskog domaćinstva polazila je od crkve ili glavnog zapisa, noseći ikone, krstove i barjake. To je litija koja je obilazila kružno oko sela i obnavljala ranije urezane krstove na zapisima i tako stvarala magijski krug koji treba da štiti njegova polja i stanovnike.
Drugi deo dana ima društveni karakter, odlazak na vašar, druženje sa prijateljima i uživanje u hrani koja je pripremljena za taj dan.
Jednom rečju ono što je slava za porodicu to je zavetina za selo. To jest Seoska Slava.
(wikipedija)
Zavetinu ili seosku slavu praznuje čitavo selo. Danas se obeležava tako što svaka kuća za seosku zavetinu prima goste iz drugih sela i gradova, kao za krsnu slavu. Razlika je i u tome što se o zavetini ne nose slavski kolač i žito u crkvu, u kući se ne pali slavska sveća, ali su prisutne druge radnje karakteristične samo za ovu vrstu svetkovine.
Veliku ulogu u ovom obredu imalo je nekada sveto drvo ili zapis koje se nalazi obično u ataru sela, a uz njega se i veći kameni krst. Zapis je tabuisano, sveto drvo, uglavnom hrast star više stotina godina. Ne sme da se seče ili skrnavi na bilo koji način, pa čak ni da se spava pod njim. U selima u kojima nije bilo crkve, zapis je zamenjivao bogomolju. Čak i kada bi zapis uništila kakva nepogoda, ili bi istrulio, mesto kad kom se on nalazio smatralo bi se “zapisanim”, svetim. Smatra se velikim grehom ako se na bilo koji način ošteti, kidaju grane ili poseče. Onaj koji to uradi plaćaće prokletstvo za sebe i celu svoju porodicu.
Neizostavni deo proslave zavetine su i seoske litije koje čine meštani koji sa sveštenikom u povorci nose crkvene krstove u polje, pa se stoga zavetina u nekim krajevima zove i krstonoše. Na dan zavetine obredna povorka sačinjena od muških članova seoskog domaćinstva polazila je od crkve ili glavnog zapisa, noseći ikone, krstove i barjake. To je litija koja je obilazila kružno oko sela i obnavljala ranije urezane krstove na zapisima i tako stvarala magijski krug koji treba da štiti njegova polja i stanovnike.
Drugi deo dana ima društveni karakter, odlazak na vašar, druženje sa prijateljima i uživanje u hrani koja je pripremljena za taj dan.
Jednom rečju ono što je slava za porodicu to je zavetina za selo. To jest Seoska Slava.
(wikipedija)
