Pisac: Željko Mijanović
Režija: Petar Bozović
Igraju:
Petar Božović - Načelnik
Nebojša Ljubišić - Vito
Odnos pesnika Vitomira Nikolića i države. Večiti odnos pesnika i vlasti. Tito i 68’. Poezija kao glavni junak.
Predstava po tekstu Željka Mijanovića
Komad Željka Mijanovića, „Vito – zaustavite zemlju, hoću da izađem“ ima dva lica: pesnika Vitomira Nikolića-Vita i načelnika UDB-e Vuka Dragovića. Tema drame je skoro arhetipska: odnos pesnika i društva, sa osobenostima koje nosi biografija ovog pesnika, ne bez razloga nazvanim Jesenjinom našeg jezika. Vitomir Nikolić je bio autentičan pesnik, liričar sa spontanim izrazom, u čijim pesmama ima puno sete, gorčine, lične tragike i sugestivne slikovitosti. Stalno je bio u sukobu s vlašću, odležao je neko vreme u zatvoru, ali su ga pojedinci iz te vlasti i štitili. Ponekad je Vito priređivao književne večeri u kafanama, pred brojnom publikom koju je on znao da razgali i uzbudi svojim stihovima. Vitove pesme često se recituju u kafanskom štimungu, jer su većinom nastale za kafanskim stolom. Vito je prestao da “drumuje“ 1994. godine, a njegova poezija prihvaćena je u narodu i nastavlja da živi.
(Izvor: teatarnabrdu.rs)
Režija: Petar Bozović
Igraju:
Petar Božović - Načelnik
Nebojša Ljubišić - Vito
Odnos pesnika Vitomira Nikolića i države. Večiti odnos pesnika i vlasti. Tito i 68’. Poezija kao glavni junak.
Predstava po tekstu Željka Mijanovića
Komad Željka Mijanovića, „Vito – zaustavite zemlju, hoću da izađem“ ima dva lica: pesnika Vitomira Nikolića-Vita i načelnika UDB-e Vuka Dragovića. Tema drame je skoro arhetipska: odnos pesnika i društva, sa osobenostima koje nosi biografija ovog pesnika, ne bez razloga nazvanim Jesenjinom našeg jezika. Vitomir Nikolić je bio autentičan pesnik, liričar sa spontanim izrazom, u čijim pesmama ima puno sete, gorčine, lične tragike i sugestivne slikovitosti. Stalno je bio u sukobu s vlašću, odležao je neko vreme u zatvoru, ali su ga pojedinci iz te vlasti i štitili. Ponekad je Vito priređivao književne večeri u kafanama, pred brojnom publikom koju je on znao da razgali i uzbudi svojim stihovima. Vitove pesme često se recituju u kafanskom štimungu, jer su većinom nastale za kafanskim stolom. Vito je prestao da “drumuje“ 1994. godine, a njegova poezija prihvaćena je u narodu i nastavlja da živi.
(Izvor: teatarnabrdu.rs)
Poslednja izmena:
