(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ZATEČENI
Vreme.....
Samo tren u kome se sastanu
Dolazeće i odlazeće.
Vreme ubija i radja
Uvek postoji.
Čudna tvorevina
Budućeg i prošlog
Svuda je oko nas
Prolazi kroz nas
Vreme je…..
Tek samo sekund u beskraju
U kome smo se zatekli.
Osećaj sićušnosti u ogromnosti
Samo kratak trag jednog postojanja
Vreme u tragu
I trag u vremenu.
Stope nam gaze vremenom svojim
A ono neumorno broji li broji.
I tako izbačeni u orbitu vremena
Lutamo, plutamo živeći tren
Tren samo nama namenjen
Ne vidimo li ga ostaje za nama
Komad našeg vremena zauvek propušten.
Vreme je naša staza od šljunka
Hodamo njome gazeći trene
Škripe pod nogama maleni oblutci
Iskorišćeni i neiskorišćeni….naši trenutci.
vreme….rodilja
vreme….vodilja
vreme….dovodilja
vreme.....ubica
vreme….odvodilja
vreme….rodilja………krug
PS Dobro jutro.....uspavano.....kafa... pa zatečeni ajmo na iskorišćavanje dodeljenih nam trenova (znam da je neispravno, ali mi se svidja....čak nije ni neispravno nego netačno rečeno hahaha)
Dragoceno je samo iskorićeno vreme, a propušteno i izgubljeno vreme je sasvim bezvredno. Radi toga ne žali za izgubljenim, nego se raduj iskorišćenom vremenu.
