Zašto treba gajiti mikrobilje kod kuće?

[Nina]

Mikrobilje (engl. microgreens) su jestive, meke, mlade biljke koje se dobijaju od semena povrća, žitarica ili drugih biljaka sa razvijenim kotiledonima.
U zavisnosti od vrste, rastu do visine od 3 do 10 cm i po pravilu, beru se nakon 7 do 20 dana od klijanja, odnosno sa pojavom prvih pravih listova.

Mikrobilje pršti od nutrijenata
Mikrobilje je poznato po svom atraktivnom izgledu, pa je očigledan izbor za dekoraciju jela kako bi ista privukla pažnju. No, ovo bilje iako ima prefiks “mikro”, ipak sadrži na pretek nutrijenata u sebi.Studije su pokazale da je mikrobilje bogato nutrijentima, poput vitamina C, E i K, luteinom, te beta karotenom. Šta više, ono sadrži do 40 puta više nego zrelo lišće iste biljke ili povrćke. Kao kod potpuno razvijenih pandana, nivo ovih nutrijenata varira od vrste mikrobilja do vrste mikrobilja.
Naravno, to ne znači da treba da zamenite svo povrće mikrobiljem, prvenstveno zato što vam isto pruža vašem telu neophodna vlakna, ali mikrobilje može da ispuni sve one druge praznine u vašoj ishrani.

Uzgajanje mikrobilja je lako i terapeutski
Pored svih neizvesnosti koje se neprestano dešavaju u svetu, gotovo svako traži način da se “izduva”, da počne da živi spokojnije i usredsredi se na stvari koje su zaista važne u životu, kao što je, recimo, porodica i zdravlje.Uzgajanje mikrobilja kod kuće je sjajan “ventil” od svakodnevnice, koje vam pruža istovremeno nešto čemu možete da se radujete, upotpunjuje vaše kulinarske veštine u kuhinji, te daje vam priliku za meditaciju kroz uzgajanje, brigu i branje mikrobilja.

Deca će se zdravije hraniti
Naterati decu da jedu povrće je veliki zalogaj za skoro svakog roditelja. No, kada ih jednom uključite u proces gajenja sopstvene hrane, ništa ih više neće zaustaviti da se time bave. Možda će se i dalje duriti na brokoli ili tako neko povrće, ali to svakako neće biti slučaj sa onim što sami uzgojili.
Bilo da im stavite mikrobilje u sendvič ili jednostavno date im da žvaću tek ubrano mikrobilje, bićete zadovoljni znajući da imaju dobit od svih onih nutrijenata, a oni će biti srećni što ih ne terate da jedu onaj “ušljivi” brokoli!

Kako je nastalo mikrobilje?
Geografski posmatrano, kolevkom mikrobilja smatra se San Francisko (Kalifornija, SAD) gde se ideja o ovoj posebnoj sorti biljaka prvi put javila krajem 80-ih, odnosno početkom 90-ih godina. Izvorno se koristilo samo u dekorativne svrhe ili kao pojačivač ukusa u najfinijim restoranima i bilo dostupno malom krugu ljudi, najčešće onima „dubljeg džepa”, koji su takva mesta i posećivali.

Međutim, vremenom ljudi su postali svesni i hranljive vrednosti mikrobilja, te se ono sada koristi i kao deo svakodnevne ishrane (čorbe, potaži, salate, veganski burgeri, smutiji,…), posebno u današnje vreme kada bi trebalo da povedemo računa o ishrani kako bismo sačuvali zdravlje. S obzirom na to da se konzumira sveže i ne obrađuje se termički, mikrobilje zadržava sve nutritivne vrednosti.

Nažalost, većina ljudi, naročito kod nas, još uvek nije (dovoljno) upoznata sa fenomenom mikrobilja i sa prednostima istog

 

[Nina]

Koja je razlika između klica, mikrobilja i baby povrća?

Po veličini i stepenu razvijenosti, mikrobilje je veće i razvijenije od klica, ali manje od tzv. bejbi (baby) povrća, te se razlikuje i od jednih i od drugih. Evo i nekih razlika, osim u očiglednoj veličini.

Klice su samo proklijala semena, mikrobilje je razvijenija mlada biljka. Klice obično rastu u mraku ili uz vrlo malo svetlosti. S druge strane, mikrobilju je potrebna svetlost. Klice postaju mikrobilje kada se proklijala semena poseju u zemlju i nastave rast do pojave prvih pravih listova.

Sledeća faza u razvoju, nakon mikrobilja jeste bejbi povrće, visine otprilike preko 10 cm, kada je biljka i dalje mlada. Bejbi povrće je mlada biljka sa razvijenim parovima pravog lišća. Za razliku od mikrobilja koje dovoljno zaliha za rast i razvoj ima iz semena, bejbi povrće koristi dodatne hranljive materije i iz zemlje.

 

[Nina]

Način gajenja

Način gajenja mikropovrća i začinskog bilja je dosta jednostavan. Zbog kratkog vegetacionog perioda, biljke nemaju dovoljno vremena da razgrade hemijske supstance, pa se pesticidi i mineralna đubriva u njihovom uzgoju ne koriste. Prilikom odabira prostora, poželjnija je južna strana, gde ima dovoljno svetlosti, koja je neophodna za celokupan razvoj biljaka koje zahtevaju do 12 sati dnevne svetlosti. Ako su dani kraći, potrebno je obezbediti dodatno osvetljenje lampama, da se biljke ne bi izduživale i bile podložne napadu patogenih mikroorganizama. U njihovoj neposrednoj blizini nije dobro držati uređaje za granje.

Optimalna temperatura za uzgoj mikrobilja je oko 20°S. Celi proces treba obavljati čistim rukama ili koristiti rukavice. Za setvu se koriste plitke posude sa otvorima za drenažu koje se pune supstratom ili podlogom koja dobro zadržava vlagu. Supstrat treba da bude kvalitetan, dobro propustan, a posipa se u sloju 4 do 6 cm debljine zavisno od krupnoće semena. Pre sejanja, supstrat je potrebno zaliti filtriranom vodom.

Seme treba da bude organskog porekla ili seme koje nije tretirano pesticidima. Preporučljivo je da se potopi u vodi nekoliko sati pre setve, što će dosta ubrzati proces klijanja. Seje se gusto ravnomerno raspoređeno, malo se pritisne i pažljivo prekriva tankim slojem supstrata. Zatim sledi zalivanje koje se vrši isključivo iz pumpe orošavanjem, kako ne bi došlo do spiranja supstrata i pomeranja semena u stranu. Prekriva se poklopacem, kartonom ili tankom folijom koja će zadržati vlažnost u zoni semena, sprečiti variranje temperature i osigurati bolje klijanje.

Uklanja se čim biljke počnu da nicu, a dalje se održavaju redovnim i umerenim zalivanjem, kako ne bi došlo do propadanja istih. Ciklus razvoja mikrobilja traje od 7 do 15 dana. Visina biljaka u trenutku berbe je od 2,5 cm do 10 cm u zavisnosti od vrste, a obavlja se ručno pomoću makaza odmah iznad zemlje. Kod mnogih berba se vrši višekratno.

Sejanje u vremenski kratkim razmacima, omogućava neprekidnu berbu svežih biljaka. Konzumiraju se listovi i stabljike u svežem stanju. Mogu se čuvati u zip kesicama u frižideru par dana, a pojedine vrste i nedjelju dana.

 

[Nina]

 

[Plant]

Komore za setvu mikrobilja sa prirodnim svetlom

ima i sa veštačkim - ljubičastim svetlom
- skoristivost ljubičastog svetla je najveća (kod fotosinteze biljaka )

​