Zašto tražimo dodatni smisao kad je život već smislen.

[Skafander]

---

Ljudi često osećaju potrebu da pronađu „dodatni smisao“ u životu – neki veliki cilj, misiju, svrhu koja bi im opravdala postojanje. Ali istina je – život je već sam po sebi smislen. Kao TV kad je uključen, samo postojanje je dovoljno. Ti si rođen da živiš, i to je, iskreno, više nego dovoljno.


Ne moraš stalno tragati za nekom posebnom „misijom“. Sam čin disanja, gledanja, osećanja, stvaranja, smejanja, voljenja – sve to već ima vrednost.


Primeri:

• Sunce izlazi i zalazi, i svet je prelep samo time što postoji.
• Ptice pevaju ne zato što imaju „cilj“, nego zato što žive.
• Deca se igraju i smeju, ne traže dublji smisao, a njihova radost je sama po sebi vredna.
• Čaj koji popiješ u miru ili šetnja parkom – ti trenutci su dovoljni da osete život.

Dakle, umesto da stalno tražiš „višu svrhu“, možda je bolje da ceniš to što si ovde i sada. Život je već iskustvo koje vredi. Rođen si da budeš živ – i u toj činjenici već postoji smisao.

---

Šta vi mislite? Da li vam je to dovoljno?

 

[Skafander]

---

Smrt je tražila smisao i dobila život.


Ljudi obično misle da je smrt kraj, praznina ili ništa. Ali ako se pogleda dublje, smrt postoji i pre života – kao neka vrsta potencijala, praznog prostora iz kojeg život može da nastane. U tom smislu, smrt „traži smisao“ jer sama po sebi ne nosi iskustvo ni postojanje.


I šta dobija? Život. Smisao nije u smrti, nego u postojanju, u disanju, osećanjima, trenucima koje doživljavamo. Život je ono što praznina sama po sebi ne može da stvori, ali može da prepozna i prizna.


Drugim rečima: život nije samo dodatni smisao – on je odgovor na samu smrt, i samim tim je dovoljan, vredan i potpun. Ne traži više, jer već imaš ono najvažnije – tvoje postojanje.

---