Бановић Страхиња није анти'-патријахалан и ја га никад тако нисам доживљавао. Бановић Страхиња је заправо пример, како се људско, ставља изнад господског.
Ne iznad gospodskog, nego iznad tradicionalnog, patrijarhalnog.
Strahinja ne proklinje bilo koju gospodu, nego vrlo konkretno gospodu hrišćansku, a u njih ubraja i popove koji su se zatekli tu onda kad dolazi moli za pomoć.
Žena koja je bila oteta je bila kriva (jednako kao što je silovana žena kriva u današnjim patrijarhalnim društvima kao što su zemlje sa šerijatskim zakonom), tradicija je nalagala da bude ubijena.
Ne nagovara ona Vlah Aliju da joj ubije muža jer je zaljubljena u kidnapera, nego otud što zna kakva je sudbina prema običajima patrijarhata očekuje.
Osim toga, ko je jedini Banov saveznik u pesmi?
Neki siroti hrišćanin, ili...?
То је општа вредност управо нашег народа.Наша народна епика, ставаља га на пиједесстал виско над другима и говори о нама самима, заиста много. " Нетко беше Бановић Страхиња" речи су народне песме које показују онај морал због кога можемо да будемо поносни.
Naša epika jeste veličanstvena upravo zbog onih dela u kojima je duboko kritična upravo prema nama kao narodu.
"Netko biješe Strahinjiću Bane" ukazuje upravo na njegovu jedinstvenost, a ne na to da je on obrazac neke opšte narodne vrline.
Ако је патријахално, једнако заосталом, мислкм да сам промашио расправу и не знам шта би даље говорио на ову тему. За мене није.
Za mene patrijarhalno nije jednako zaostalom, kao što ni komunizam nije jednak fašizmu, naprotiv, suprotnost mu je.
Ali ja sam svesna toga da je ideja dobra samo do onde dok su njeni nosioci dobri ljudi.
Kada se u osnovi dobra ideja omasovi, i postane ideologija, postaje nužno loša, jer nužno privlači oko sebe masu glupih i pokvarenih ljudi.
Tako da patrijarhalan čovek može biti dobar i ispravan čovek.
Ali patrijarhat, kao ideologija, ne može.
Но, ја знам да измери штетност анархије врло добро.
Anarhista u našoj narodnoj epici je Musa Kesedžija.
Ја, наиме мислим да је Бановић Страхиња ултра-патријахалан.
Šta znači "ultra patrijarhalan"?
У Аустрији се више не пишу добре књиге, као ни у Немачкој. А информисаност није и образовање. ИНаче, код нас су одавно сви писмени. Прва модерна женска школа у Србији је отворена чини ми се 1845 године. А прва жнеска школа у Србији у опште, основана је 1275 године, при манастиру Градац. Основала је краљица Јелена Анжујска.
Ovo za dobre knjige stoji.
Naše školstvo je daleko ispred austrijskog, kada su osnovne i srednje škole u pitanju.
A austrijsko je daleko ispred švajcarskog.
Nisu kod nas svi pismeni.
I ja sam mislila da jesu, dok nisam došla u Beč, pa počela da radim s "našima" koji su došli u Austriju nepismeni.
Doduše, i u Švici sam bila kod naših nepismenih. Ali švica je poseban užas.
- - - - - - - - - -
Iz svoje pozicije proverenih tradicionalista skepticni su prema kosmopolitizmu koji zene unose u srpsku knjizevnost, njihovo napisano je "korak nazad". :
O kojim je ženskim autorima reč?
Užasi zapadnog nemorala.
