Luda Srpska Druzina
Veoma poznat
- Poruka
- 14.718
Jedno od najvećih arhitektonskih dostignuća, sveti grad Inka Maču Pikču, sagrađen je u zabačenom okruženju Anda, na uskom grebenu, visoko iznad prelepog kanjona. Naučnici sada imaju odgovor zbog čega su Inke svoje remek-delo izgradile na tako nepristupačnom mestu.
U ponedeljak, 23. septembra 2019, na godišnjem skupu geologa u američkom gradu Feniksu, Rualdo Menegat, geolog sa brazilskog Federalnog univerziteta u Rio Grande do Sulu, predstavio je rezultate detaljne geoarheološke analize koja ukazuje da su Inke namerno izgradile Maču Pikču – kao i neke od ostalih gradova – na unakrsnim tektonskim linijama.
Pomoću kombinacije satelitskih snimaka i merenja na terenu, Menegat je ustanovio gustu mrežu isprekidanih raseda ispod svetske baštine UNESKO-a.
Njegova analiza pokazuje da pukotine variraju u obimu – od sitnih, koje su vidljive na pojedinom kamenju, do glavnih, 175 kilometara dugačkih procepa, vezanih za cele rečne doline.
Budući da neki od tih procepa imaju pravac severoistok – jugozapad, a drugi severozapad – jugoistok, oni zajedno prave oblik slova 'H', i presecaju se ispod drevnog grada.
Menegatovi nacrti ukazuju da su urbani delovi, okolna poljoprivredna dobra, kao i pojedine zgrade i stepenice, usklađeni sa rasednim linijama.
Geolog navodi da su i drugi gradovi Inka smešteni na preseku takvih raseda.
Smatra da su tektonska kretanja u tom području proizvela mnoštvo useka i lako lomljivih kamenih blokova, što je smanjilo potrebu za njihovom obradom i sečenjem i olakšalo gradnju.
„Bilo bi nemoguće izgraditi ovakav grad visoko u planinama da građevinski materijal nije bio dostupan", dodao je.
Mreža geoloških nepravilnosti pružala je i druge prednosti Inkama, kao što je skladištenje vode.
„Tektonske pukotine tog područja usmeravale su kišnicu direktno na određeno mesto“, objašnjava geolog.
Takođe, gradnja na tako visokoj tački imala je korist u vidu izolacije i zaštite od lavina i klizišta, koji su uobičajeni u tom okruženju, prenosi RTS.
Useci i pukotine ispod Maču Pikčua takođe su pomogli da se mesto isuši tokom intenzivnih kiša u regionu.
Procenjuje se da je oko dve trećine vremena pri izgradnji veličanstvenog grada bilo posvećeno izgradnji podzemnih odvoda.
„Već postojeće pukotine pomogle su ovom procesu i očuvanju tog sistema. Maču Pikču nam jasno pokazuje da je civilizacija Inka bila carstvo ʼizlomljenih stenaʼ“, navodi Menegat.
Zašto su Inke sagradile Maču Pikču na tako nepristupačnom mestu?
U ponedeljak, 23. septembra 2019, na godišnjem skupu geologa u američkom gradu Feniksu, Rualdo Menegat, geolog sa brazilskog Federalnog univerziteta u Rio Grande do Sulu, predstavio je rezultate detaljne geoarheološke analize koja ukazuje da su Inke namerno izgradile Maču Pikču – kao i neke od ostalih gradova – na unakrsnim tektonskim linijama.
Pomoću kombinacije satelitskih snimaka i merenja na terenu, Menegat je ustanovio gustu mrežu isprekidanih raseda ispod svetske baštine UNESKO-a.
Njegova analiza pokazuje da pukotine variraju u obimu – od sitnih, koje su vidljive na pojedinom kamenju, do glavnih, 175 kilometara dugačkih procepa, vezanih za cele rečne doline.
Budući da neki od tih procepa imaju pravac severoistok – jugozapad, a drugi severozapad – jugoistok, oni zajedno prave oblik slova 'H', i presecaju se ispod drevnog grada.
Menegatovi nacrti ukazuju da su urbani delovi, okolna poljoprivredna dobra, kao i pojedine zgrade i stepenice, usklađeni sa rasednim linijama.
Geolog navodi da su i drugi gradovi Inka smešteni na preseku takvih raseda.
Smatra da su tektonska kretanja u tom području proizvela mnoštvo useka i lako lomljivih kamenih blokova, što je smanjilo potrebu za njihovom obradom i sečenjem i olakšalo gradnju.
„Bilo bi nemoguće izgraditi ovakav grad visoko u planinama da građevinski materijal nije bio dostupan", dodao je.
Mreža geoloških nepravilnosti pružala je i druge prednosti Inkama, kao što je skladištenje vode.
„Tektonske pukotine tog područja usmeravale su kišnicu direktno na određeno mesto“, objašnjava geolog.
Takođe, gradnja na tako visokoj tački imala je korist u vidu izolacije i zaštite od lavina i klizišta, koji su uobičajeni u tom okruženju, prenosi RTS.
Useci i pukotine ispod Maču Pikčua takođe su pomogli da se mesto isuši tokom intenzivnih kiša u regionu.
Procenjuje se da je oko dve trećine vremena pri izgradnji veličanstvenog grada bilo posvećeno izgradnji podzemnih odvoda.
„Već postojeće pukotine pomogle su ovom procesu i očuvanju tog sistema. Maču Pikču nam jasno pokazuje da je civilizacija Inka bila carstvo ʼizlomljenih stenaʼ“, navodi Menegat.
Zašto su Inke sagradile Maču Pikču na tako nepristupačnom mestu?
