Zasto smo toliko usamljeni?

Slazem se sa onim sto si napisala. z:)

Ali, ja sam govorila o sebi, jer je previse ekstremno to nesto kod mene da bih se usudila da generalizujem.
Primer.. bilo ko od mojih prijatelja moze da me najstrasnije razocara, ja bih to podnela mnogo lakse (da ne kazem bas da se ne bih osvrnula) nego drugi. Moze neko da kaze da mi oni onda nisu pravi prijatelji (kad gotovo iscekujem da me razocaraju), da ja nisam prijatelj njima (kad prejudiciram tako nesto).. ali to ne bi bilo tacno. Suvise je sve to komplikovano, ali se, u sustini, svodi na to da odavno ne ocekujem previse od ljudi.

Mozda je odgovor na Zasto smo toliko usamljeni? upravo to da vise ne verujemo jedni u druge ili jedni drugima..ili nas drugi ne zanimaju.. ili se jednostavno ne uklapamo. Greska u nama ili drugima.. pitanje je.

Zanimljivo mi je sto se svakoj od nas tri ono sto je napisala nekako slaze sa potpisom.. z:cry:
 
za OrangeC

Zivot bi bio previse tuzan.da su svi takvi..samosvest jednog bica je da shvati gde je u kom vremenu i prostoru...i ne verujem u ispastanje tudjih grehova..u greh uopste...sta znaci to greh..ucinis nesto pa se posle kajes i gresan si.ali greh nije tema trenutno...pre verujem u svoje nemoci i dobre i pogresne odluke ...koje nas dovedu tu gde smo..zivotni uslovi mogu da uticu na emotivno sazrevanje jednog bica..tacno je da okruzenje stvara odredjene stavove prema zivotu i ljudima..ali..zar ne mislis da su takve osobe ustvari srecne u takvom okruzenju..sa kojim se sazive..one koje nisu..one nadju put izlaska iz toga..
Ne mislim da samocom sebe degradiramo....osim ako to nije depresija kao bolest ..pa i tada smo nesvesni svojih postupaka.,,samoca je samo ono neko vreme kada se sabiramo u sebi ..a ljubav ne podrazumeva i novac..ako se ne vozis dzipom mozes i tramvajem..sa rukom u ruci..naslonjeni jedno na drugo..Ja sam previse romanticna po tom pitanju..Novac jeste potreban i jeste preduslov za mnogo toga ..ali nije presudan u mojoj ljubavi prema Njemu ..na primer..Volela bi mog Solumate i bez sjaja i raskosi..Zivela bi sa njim i u planinskoj kolibi..i od nje bih napravila palatu srece i zadovoljstva..eto..ali to sam ja..potrebno je samo da me on voli i veruje u mene..
Razbi me romantika..
 
za Tallulah .

To sa potpisima si lepo primetila..jednostavno oni odslikavaju trenutno stanje u kojima se nalazimo ..zar ne?..ja nikada nisam napisala ni jedno slovo a da nije bila moja licna emocija ili da tudje reci ili stihovi nisu odslikavali moje stanju duse..tj..da se nisam pronasla u njima..Najlepse i najiskrenije emocije su one koje dolaze iz nas samih..nase sopstvene..Mene prijatelji jedino i mogu razocarati...ostali ne...iako od njih nikada nisam trazila nista vise od onoga sto oni sami mogu da mi pruze..to sam naucila prosavsi neka zivotna iskusenja sa odlicnim...sva moja ocekivanja se uvek krecu tu u tom krugu..zato me i mogu razocarati ..ne sto nisam ocekivala .. vec sto sam verovala.kao sto sam sada verovala da strpljenje postoji..da imam sve vreme ovog sveta da odlucim...postoje i razocaranja koja se desavaju sticajem zivotnih okolnosti ..neko nas moze razocarati i povrediti a da o tome nikada pre toga nije ni razmisljao a kamoli pokusao..jednostavno ne postoji bezgresna osoba niti ona koja moze baciti kamen na drugoga..Ne spadam u one koji su izgubili veru..ja verujem ljudima i uvek u njima prvo trazim ono sve dobro u njima jer isto tako veruejm da u ljudima ima mnogo vise dobrog nego loseg..sto ne znaci da sam neoprezna..naprotiv ..ja sam velika cekalica i neko ko veruje vremenu da ono donosi sve..odluke najvise..vreme nas jaca i cini da sve na kraju vidimo jasnim pogledom..to je ono o cemu sam pisala.. da sebi i svom solumate damo vremena da ga spoznamo i da prihvatimo sa svim njegovim dobrim i losim..ima jedna kovanica koja mi se svidja.a to je:savrsen u svom nesavrsenstvu..naravno za mene licno..za druge me bas briga..
 
Nisam ni ja izgubila veru.. samo mi se na odredjeni nacin (obimom), razlikuje od tvoje. Ti verujes u ljude, ja verujem u coveka. Iako se takodje trudim da pronadjem sve ono dobro u ljudima, ali, ako pogledas realno, nije to tako lako. Nemoj da mislis da iskljucujem sebe, jer i ja sam naucila da, kada je neophodno, igram po pravilima.. ne svidja mi se to, ali tako mora kada se radi o tim nekim egzistencijalnim pitanjima. Kada se radi o nekim drugim (duhovnim), ne pristajem..necu tako.
 
Tallulah:
....Suvise je sve to komplikovano, ali se, u sustini, svodi na to da odavno ne ocekujem previse od ljudi....
Zanimljivo mi je sto se svakoj od nas tri ono sto je napisala nekako slaze sa potpisom.. z:cry:
Kliknite za proširenje...

Prvu recenicu koju sam izdvojila gore prosto si mi "iz usta uzela". Meni je dugo trebalo da smanjim ta ocekivanja da mi bude lakse, ako pogresim. Iskreno, volela bih da je to pocelo da mi se desava mnogo ranije jer bih vise uzivala u zivotu, a manje vremena provodila u razocarenjima, razmisljanjima....

A ovo za potpis :D. Nekako mi je logicno da se svi mi ovde, koliko god da smo zasticeni iza kompova otkrivamo necim - namerno ili slucajno :). Svakako necu sve na dobos staviti, ali ima stvari koje rado podelim sa drugima, pa sad...ako se z. onda sam se z i nece mi biti the first time...:D. Ali, nesto cu da naucim i ako se z :D.
 
Poslednja izmena:
Tallulah:
Nisam ni ja izgubila veru.. samo mi se na odredjeni nacin (obimom), razlikuje od tvoje. Ti verujes u ljude, ja verujem u coveka. Iako se takodje trudim da pronadjem sve ono dobro u ljudima, ali, ako pogledas realno, nije to tako lako. Nemoj da mislis da iskljucujem sebe, jer i ja sam naucila da, kada je neophodno, igram po pravilima.. ne svidja mi se to, ali tako mora kada se radi o tim nekim egzistencijalnim pitanjima. Kada se radi o nekim drugim (duhovnim), ne pristajem..necu tako.
Kliknite za proširenje...

Ne kazem da je lako..naci dobro..ali ako malo zagrebes videces da ispod maske svakog od nas ono postoji..neko ima jednu masku celog zivota..neko ih menja prema situacijama .neko pak prema raspolozenjima..ali ispod svake se nalazi bice..satkano od emocija...koliko su probudjene i spremne da se daju i pokazu to je vec druga prica..U zivotu postoje odredjena pravila kojih se pridrzavamo ili ne..na primer u poslu..ako si se osposobila za posao koji zavisi od nadgradnje i nekog iznad tebe i nekog sistema onda pravila koja su propisana moras da postujes..u suprotnom ispadas iz igre..da skratim..individualizam u zivotu se placa..i m oras biti spremna na to...najcesce se placa bas emotivnoscu i samim sobom..pa i u ljubavi i odnosu dvoje..ja ne mogu drugacije..
 
Zasto smo toliko usamljeni?

I nismo...
...oni koji drugima daju i poklanjaju, takođe i dobijaju zauzvrat...
Oni - večito škrti u ljubavi i svemu ostalom - ne mogu ni očekivati da nešto imaju dugo, i da ne budu usamljeni...
 
Sve sto sami odaberemo to smo mi ,cak i u vecem drustvu vidljivo je koliko smo sami.
Dosla su neka nova vremena gdje je lako biti sam i kad ti to nebi da bude tako.Vidljivo je u samom razgovoru necuja gluvoce za druge,toliko otudjenja na jednom mjestu u jednom vremenu, zalosno i stvarno u istom trenu.Svekolika kriza koja dugo traje ,tope se svi instrumenti otpora,sve je vise nazovi pametnica sebi samodovoljnih ,da te muka da ih budis i gubis vrijeme koje treba potrositi da pomognes sebi da bi mogao i drugima biti od koristi .Da se nesto toplo i lijepo pokrene u covjeku za covjeka.
Samo ljubav u dusi ,mir, razumijevanje ,tolerancija, za sebe i druge mozemo dodati i nada pa neki uspjeh, odbrane od samoce...
 
"Djurjevak: Usamljenost još uvijek nije dokaz da čovjek nema pravo! "
Naravno.

"Nino1980:... Sreća leži u malim očekivanjima".
Uglavnom je tako.

"Kalis: ...oni koji drugima daju i poklanjaju, takođe i dobijaju zauzvrat..."
Mozda ne uvek od onih kojima daju, ali mislim da se sve u zivotu vraca. I dobrota i zloca.

"Kalis: Opet sam promašila temu?"
:lol: Mislim da nisi :D.

"Duska.vodolija: Samo ljubav u dusi ,mir, razumijevanje ,tolerancija, za sebe i druge mozemo dodati i nada pa neki uspjeh, odbrane od samoce..."
Lepo :).

 
... ljubav je tako cudna stvar.
odjednom, bez ikakve najave
nastani se u tebi
i postane vladarom tvog srca,
ispunjava te nekom unutarnjom srecom
koju samo zaljubljeni razumiju.
ponekad ju podijelis
sa nekom tebi dragom osobom
a onda kada sve to zavrsi
polako ti para srce, dusu, tijelo...
poput papira na kojem su ispisane rijeci boli i patnje
pomijesane sa suzama
prolivenih zbog osobe koju volimo,
i onda kada ne zelim da itko vidi
i pokusa shvatiti sto nam je,
papir poderemo u tisuce komadica
ili ga zguzvamo i bacimo...
a to i isto ljubav cini nama...
pusta nas da patimo
dok nas to ne slomi
i onda kad smo na vrhuncu ludila
napusti nas na isti nacin
na koji se i pojavila...
i kad smo prepusteni sami sebi,
tek tada uistinu patimo...
do tada smo krivili ljubav,
a sada krivimo samocu...
ona je najgori covjekov neprijatelj...
uvijek je prisutna
i kad tad nam opet pravi drustvo,
a onda opet sve iznova...
ljubav se bez ikakve najave
nastani u tebi
i ti opet volis.....

:heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Upoznali smo se preko neta
2 3
Odgovora
61
Pregleda
1.356
lapsi
lapsi

Back
Top