Једини спас је да деца оду у иноземство и да шаљу паре. Зато родитељи терају децу да се како знају и умеју пребаце преко гране. Један од начина је да им тотално огаде Србију и зато им од малих ногу стално понављају да овде немају шта да траже, да никад неће бити боље и да је све одвратно. Чак и ако имају новца за чоколаду, или играчку, то им не купују, него кажу: "Немамо. То је зато што живимо у Србији. Ако не одеш из Србије, никад нећеш пробати чоколаду."
А онда деца узму да читају Дучића и Шантића, и лупетају по интернет форумима и свађају се са Иво Ђимом по крстарици да ли је већи Србима или Хрватима, и да ли Хрватице добију више***у Београду на сплавовима или Београђанке у Дубровнику и на плаветноме Хвару.
И напојени тим патриотизмом реше да остају овдје, под сунцем овога неба. И онда после факса траже посао и не да не могу да га нађу, него их потенцијални послодавци терају уз речи "иш, иш Сотоно, иди у иноземство, не требаш ми ти, радно место у правној служби Паркинг Сервиса Мајданпек чувам ја за МОЈУ ћерку". А кад им се родитељи разболе, сви, од радника тог истог паркинг сервиса, преко лекара, сестара, и радника мртвачнице, дају све од себе да их што више унизе, понизе, испљују, извређају и загорчају им живот.
У деци тада проради пркос, и науче колекцију уврнутих језика. И након што распродају све што имају да плате трошкове амбасаде и којекаквих регистрација и нострификација, заиста се пробуде једног јутра у неком шведском селу са платом од 2000 евра а трошковима од 1200.
Мали део њих се фасцинира лепотама шведске природе, и успе да привуче Ингрид или Торвалда (зависно од пола али и преференција) да се греју у топлој колиби по хладним белим ноћима и иду на шопинг туре у Фиренцу.
Већина остане потпуно сама, и шаље 800 евра кући, а онда се ожене-удају за особу из отаџбине коју не воле да их не би појеле мачке, и добију децу коју не воле нешто посебно и са којима немају никакав однос, и кад напуне 60 година врате се у родне Велике Мокре Лугове да тамо скончају. И убије их локални пајдоман због пензије од 800 евра. Иронија је да је он унук њихове другарице из разреда која је добила посао преко везе пре много година.
