ZASTO SE TOLIKO TRUDIMO...

Zajednicko nam je nebo ispod kojeg milimo k'o mravi
i sunce kad sija i kad se zbog oblaka ne pojavi...
Zajednika su nam proleca, leta, jeseni i zime...
I zajednicko nam je da svi nemamo isto ime...
I svake ptice lepte krila i njenog glasa poj
i mesec sto svake noci ljubomorno cuva zvezdani roj
zajednicko nam je svakog prolaznosti vremena trag
i zajednicko da svako od nas zeli da bude drag...
I zajednicka nam je ljubav koju bar jednom smo znali
ponekad vise uzeli vise odneli nego dali
i kad je vera i kad je nevera,kad je tuzna i srecna
i kad je prolazna onda kad mislimo da je vecna...



I zajednicki nam je svakog cveta miris i boja
i latica dodir nezeni,i sum vrednog pcelinjeg roja...
I zajednicka nam je suza kad je srecna i kad je tuzna
jer je slana,jer je lepa i kad mislimo da je ruzna.
Zajednicka nam je svake pesme melodija i rima
i onda kad jednu slusamo dok nam dusa drugu sniva
o onda kad je ne volimo jer trag nase tuge nosi-
kad se osecanja razlicitih ko zvezde,note se prospu ko kosi...
Zajednicko nam sto strah imamo od svega neznanog
i kad mislimo da je od onog samo nama znanog
i onda kad nas snadje bas kad nam potreban nije
i kad nas koci, kad nam srce k'o u zeca bije...

Zajednicko nam je svakog drveta hlad i njegov plod
i zajednicko nam je sto smo ponekad stranci a rod
i sto smo ponekad rod iako mislimo da smo stranci
kad nas i spajaju i razdvajaju zivota lanci...
Zajednicko nam je da svi ljudska oblicja imamo
i kad nam je boja koza nije ista. jer znamo
da nam je iste boje krv sto venama tece
i isti je bol koji ranjava, razdire i pece...
I jer nam je ista nada ma kako drugacija bila
i zbog razlicitih stvari u srcu nam se svila
I beznadje nam je isto kad nas obuzme nekad
kad mislimo da se necemo moci izvuci nikad...

Zajednicka nam je svaka kap vode sto zedj nam gasi
i toplota vatre i hladnoca kad se iznenada ugasi
i dan svaki sto dvadeset cetiri sata ima,
i nezivesnost u radjanju i kraju isti je svima
i svaka nam je oseka ista i ista nam svaka plima...

Zasto se onda iz sve snage upinjemio i trudimo
da samo svoje nepremostive razlicitosti nudimo?

(Biljana)

:think:
 
Kliknite za proširenje...
Listajuci staru (prvu) AMBASADU (ex "Politikin zabavnik")pronadjoh ovu pesmu na koju sam potpuno zaboravila, cak sam se malo iznenadila koliko je mnogo istine u njoj i koliko je lepa (dok sam citala)onda vidim da sam JA napisala tu pesmu pre nekoliko godina i postirala je tamo...Neverovatno!!!
Uglavnom i sad mislim da se previse trudimo, ko namerno, ko iz navike, ko zbog toga sto je takav i ne moze drugacije, ko....Sve u svemu to bi bilo to, samo, moram se vratiti unazad (na toj AMBASADI) da vidim sta me je nagnalo da je napisem, sigurno postoji razlog, a onda da se zapitam: Sta me je nagnalo da je danas TRAZIM, jer, sve u zivotu - desava se s razlogom...:tick:
 
Potrudila bih se ranije, ali jedno vreme sam bila odsutna, izvnitie:)

Pa, mozda nisam napisala dovoljno, mozda nisam sve sto sam htela ili mogla, ali, drago mi je sto sam ove trenutke podelila s VAMA.. . I sve emocije koje izlazem kao na dlanu ovde na Blogu, rado delim s Vama.

P.S. Emocije- vrlo slozen pojam, no i zivot je je takav, ali, ma kako bio slozen, sve je jednostavnije i lakse nego sto nam se u prvi mah ucini, odnosno kad postoje oni s kojima mogu da ih podelim.
Od srca Vam hvala, ljubim VAS SVE i samo za VAS:


images
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top