Zašto se Srbi van Srbije ponašaju srpskije od Srba u Srbiji?

[Zagor92]

Primijetio sam kroz forume i komentare da su Srbi koji žive izvan Srbije, pogotovo oni iz Republike Srpske ili tzv. Krajine, često puno radikalniji, nacionalističkiji, i pravoslavniji od samih Srba koji žive u Srbiji.

Kod njih je sve epsko, zavjereničko, dramatično, svaki pokušaj kritike države ili društva se doživljava kao izdaja, a svaki kontakt s Hrvatima kao podmukli napad. Dok s druge strane, Srbi u Srbiji, barem oni koje sam upoznao, znaju bit itekako autoironični, pragmatični, i svjesni da nije sve crno-bijelo.

Zanima me je li to stvar traume, nostalgije, izgubljenog doma pa sad postoji potreba da se "identitet" pojača do maksimuma? Ili je možda lakše držati se mitova kad si daleko od svakodnevice i problema Srbije?

Nisam jedini koji je ovo primijetio, kažu mi čak i neki vaši ljudi iz Beograda da im je ponekad neugodno koliko se oštro i radikalno ponašaju oni koji ne žive tamo.

Zanimljivo i da većina tih živi na Zapadu kojeg svakodnevno pljuje i posjeduje putovnice država koje smatraju za smrtne neprijatelje.

Vidite li i vi tu razliku? Ako da, zašto mislite da je tako?

 

[Alter_Ego_]

Зато што је лако туђим кујцем по коприви млатити.

 

[bird again]

Primijetio sam kroz forume i komentare da su Srbi koji žive izvan Srbije, pogotovo oni iz Republike Srpske ili tzv. Krajine, često puno radikalniji, nacionalističkiji, i pravoslavniji od samih Srba koji žive u Srbiji.

Kod njih je sve epsko, zavjereničko, dramatično, svaki pokušaj kritike države ili društva se doživljava kao izdaja, a svaki kontakt s Hrvatima kao podmukli napad. Dok s druge strane, Srbi u Srbiji, barem oni koje sam upoznao, znaju bit itekako autoironični, pragmatični, i svjesni da nije sve crno-bijelo.

Zanima me je li to stvar traume, nostalgije, izgubljenog doma pa sad postoji potreba da se "identitet" pojača do maksimuma? Ili je možda lakše držati se mitova kad si daleko od svakodnevice i problema Srbije?

Nisam jedini koji je ovo primijetio, kažu mi čak i neki vaši ljudi iz Beograda da im je ponekad neugodno koliko se oštro i radikalno ponašaju oni koji ne žive tamo.

Zanimljivo i da većina tih živi na Zapadu kojeg svakodnevno pljuje i posjeduje putovnice država koje smatraju za smrtne neprijatelje.

Vidite li i vi tu razliku? Ako da, zašto mislite da je tako?

Interesantno, ali neistinito zapazanje. Ili imas kontakt sa nekim nacionalistima, a takvih ljudi ima svuda po svetu rasutih.
Sto se Srba koji zive van Srbije tice, mogu sve najbolje o vecini da kazem.
Iz sopstvenog iskustva.

 

[mr Kiza]

Zanima me je li to stvar traume, nostalgije, izgubljenog doma pa sad postoji potreba da se "identitet" pojača do maksimuma? Ili je možda lakše držati se mitova kad si daleko od svakodnevice i problema Srbije?

Verovatno deluju svi navedeni faktori po malo. Tu su traume, jer je taj narod istorijski stradavao zato sto su Srbi. Sa druge strane, posto ne zive u maticnoj drzavi, osecaju naglaseniju potrebu da "srbuju" kako bi time vise iskazali i potvrdili svoj nacionalni identitet u kontekstu prema drugima. Mislim da ima i treci faktor, a to je podsvesna zelja da se isprave "grehovi" njihovih oceva i dedova, koji su listom bili komunisti. projugoslovenski orjentisani i ateisti, pa kada su uvideli kuda ih je verovanje tim ideologijama dovelo, onda su jednostavno usvojili kic turbonacionalizam kao kao zamenu za raniji sistem vrednosti.

 

[Zagor92]

Interesantno, ali neistinito zapazanje. Ili imas kontakt sa nekim nacionalistima, a takvih ljudi ima svuda po svetu rasutih.
Sto se Srba koji zive van Srbije tice, mogu sve najbolje o vecini da kazem.
Iz sopstvenog iskustva.

Moguće je da su tvoji kontakti izuzetno pozitivni, i to je super. Ali znaš kako kažu, tvoja istina nije jedina istina.

Ja govorim o dojmu koji se stalno ponavlja na forumima, društvenim mrežama i javnim diskusijama, da često najglasniji i najratoborniji komentari dolaze upravo od ljudi koji ne žive ni u Srbiji, ni blizu nje. I nije to neka teška uvreda, nego jednostavno zanimljiv društveni fenomen.

Ne mora to nužno značiti da su loši ljudi, možda je baš obrnuto, možda upravo zato što su daleko, osjećaju veću potrebu dokazivati pripadnost i lojalnost, i onda sve postaje veće od života. Samo znaš kako to zvuči onima koji svakodnevno žive u Srbiji, kao da im netko izdaleka objašnjava što je “prava” Srbija i kako bi trebali razmišljati.

A ovo da su “takvi ljudi svuda po svetu”, pa baš zato i treba o tome pričati. Nije specifično samo za Srbe, ali kod vas to poprima posebnu boju kad čuješ nekog iz Kanade ili Beča kako zove na otpor, čast i nikad oprostiti, a onda se vrati na posao u austrijski ured, pod NATO krovom.

Ništa loše, samo primjećujem.

 

[Perperius]

Primijetio sam kroz forume i komentare da su Srbi koji žive izvan Srbije, pogotovo oni iz Republike Srpske ili tzv. Krajine, često puno radikalniji, nacionalističkiji, i pravoslavniji od samih Srba koji žive u Srbiji.

Zbog čega Srbi iz Srbije po defaultu moraju biti "pravoslavniji"?
Takođe zašto moraju biti nacionalističkiji ako već žive u Srbiji kao deo državotvornog naroda?
U takvim situacijama politički fokus je manje na etničkim a više na državnim pitanjima.
Logično je da u BiH npr. etničke teme budu dominantnije kad je to tronacionalna država.

Kod njih je sve epsko, zavjereničko, dramatično, svaki pokušaj kritike države ili društva se doživljava kao izdaja, a svaki kontakt s Hrvatima kao podmukli napad. Dok s druge strane, Srbi u Srbiji, barem oni koje sam upoznao, znaju bit itekako autoironični, pragmatični, i svjesni da nije sve crno-bijelo.

Srbi u Srbiji uglavnom nisu imali iskustvo etničkog rata (bio lokalizovan na Kosovu samo), pa je moguće hladnije glave sagledati to.
Zato su i Hrvati toliko opterećeni ratom poput BH i HR Srba, i dalje ta tematika dominira društvom, čak je i HDZ-ova ratna retorika i dalje živa, 30 godina nakon rata.

Zanimljivo i da većina tih živi na Zapadu kojeg svakodnevno pljuje i posjeduje putovnice država koje smatraju za smrtne neprijatelje.

Dijaspora je po pravilu najekstremnija, ne znam zašto je to tako..

 

[bird again]

Verovatno deluju svi navedeni faktori po malo. Tu su traume, jer je taj narod istorijski stradavao zato sto su Srbi. Sa druge strane, posto ne zive u maticnoj drzavi, osecaju naglaseniju potrebu da "srbuju" kako bi time vise iskazali i potvrdili svoj nacionalni identitet u kontekstu prema drugima. Mislim da ima i treci faktor, a to je podsvesna zelja da se isprave "grehovi" njihovih oceva i dedova, koji su listom bili komunisti. projugoslovenski orjentisani i ateisti, pa kada su uvideli kuda ih je verovanje tim ideologijama dovelo, onda su jednostavno usvojili kic turbonacionalizam kao kao zamenu za raniji sistem vrednosti.

Tog srbovanja nigde vise no u Srbiji.

 

[bird again]

Moguće je da su tvoji kontakti izuzetno pozitivni, i to je super. Ali znaš kako kažu, tvoja istina nije jedina istina.

Ja govorim o dojmu koji se stalno ponavlja na forumima, društvenim mrežama i javnim diskusijama, da često najglasniji i najratoborniji komentari dolaze upravo od ljudi koji ne žive ni u Srbiji, ni blizu nje. I nije to neka teška uvreda, nego jednostavno zanimljiv društveni fenomen.

Ne mora to nužno značiti da su loši ljudi, možda je baš obrnuto, možda upravo zato što su daleko, osjećaju veću potrebu dokazivati pripadnost i lojalnost, i onda sve postaje veće od života. Samo znaš kako to zvuči onima koji svakodnevno žive u Srbiji, kao da im netko izdaleka objašnjava što je “prava” Srbija i kako bi trebali razmišljati.

A ovo da su “takvi ljudi svuda po svetu”, pa baš zato i treba o tome pričati. Nije specifično samo za Srbe, ali kod vas to poprima posebnu boju kad čuješ nekog iz Kanade ili Beča kako zove na otpor, čast i nikad oprostiti, a onda se vrati na posao u austrijski ured, pod NATO krovom.

Ništa loše, samo primjećujem.

Znam, naravno, i one malo drugacije, o kojima pises.
U manjini su.

 

[VranV]

Oni su pacifisti: Srbija do Pacifika!

 

[Ellena_]

Kao što si i sam spomenuo, traume, izrazito neprijateljsko okruzenje sa kojim su bili ili su i danas prinudjeni da dele državu, kao i ogromna stradanja kroz istoriju samo i isključivo zato što su srpske nacionalnosti. Čak su i dan danas u konstantnom grču i strahu da li će opstati na svojim vekovnim ognjištima. Ja ih skroz razumem, volim i podržavam.

Što se tiče vas Hrvata, mnogi od njih su imali gorsko iskustvo sa vama, direktno, kroz svoje pretke i bili na prvoj liniji odbrane. Kod Srba iz Srbije to uglavnom nije slučaj. Otuda i taj znatno nonšalantniji stav. Mada, ovo što se dešava kod vas poslednjih meseci verujem da će bar malo uticati i na naš stav prema vama, i konačno nam otvoriti oči.

 

[Zagor92]

Kao što si i sam spomenuo, traume, izrazito neprijateljsko okruzenje sa kojim su bili ili su i danas prinudjeni da dele državu, kao i ogromna stradanja kroz istoriju samo i isključivo zato što su srpske nacionalnosti. Čak su i dan danas u konstantnom grču i strahu da li će opstati na svojim vekovnim ognjištima. Ja ih skroz razumem, volim i podržavam.

Što se tiče vas Hrvata, mnogi od njih su imali gorsko iskustvo sa vama, direktno, kroz svoje pretke i bili na prvoj liniji odbrane. Kod Srba iz Srbije to uglavnom nije slučaj. Otuda i taj znatno nonšalantniji stav. Mada, ovo što se dešava kod vas poslednjih meseci verujem da će bar malo uticati i na naš stav prema vama, i konačno nam otvoriti oči.

Ne može se uvijek biti samo žrtva kad ste vi često ti koji su palili vatru. Hrvatska je prošla kroz težak rat, ali nemojmo zaboraviti da su mnogi sukobi i problemi započeli upravo s njihove strane. Dok Srbi izvan Srbije drže tu radikalnu priču, možda bi bilo dobro da se malo pogledaju u ogledalo i priznaju koliko su i oni doprinijeli napetostima. Bez suočavanja s vlastitim greškama, teško da će ikada biti istinskog pomirenja.

I ajmo ipak ostati na temi, jer se ovdje ne radi o Hrvatima niti o nekim traumama..
Da imaju tolike traume, ne bi danas pola njih imalo hrvatsku putovnicu.

 

[mr Kiza]

Tog srbovanja nigde vise no u Srbiji.

Ne bih rekao. Mislim da se u Srpskoj daleko vise generalno "srbuje" u javnom i privatnom prostoru, nego u vecini krajeva Srbije, a o odredjenim slojevima u Beogradu, Novom Sadu i da ne govorim.

A ako se govori o susedstvu, slicna je prica sa Hrvatima iz BiH.

 

[Bojan_BRT]

Neki moji rodjaci koji zive preko su mi na blok listi od kako su krenuli da srbuju i pricaju o patriotizmu a brisu dupe svabama vec 20 godina.

 

[bird again]

Neki moji rodjaci koji zive prekosu mi na blok listi od kako su krenuli da srbuju i pricaju o patriotizmu a brisu dupe svabama vec 20 godina.

Malo te pere ljubomora ?
Sto volim takve .

 

[Metronomy]

evroanglopejci su malo traumatizovani, rodjaci ih drže ko bog djavola, a oni se otimaju pljuvanjem po rodjacima u Srbiji.....

 

[Frederick_]

Kod mene nema mnogo srbovanja.
Imamo KUD u kojem ima i par porodica iz Hrvatske, tako da su svi fini i niko nece nista raditi sto bi nekog provociralo na nacionalnoj osnovi.
Povremeno igramo fudbal, i tu nas ima bukvalno iz svih SFRJ republika, i tu tek nema Srbovanja. A kvalitetno se zaiebavamo svaki put na pivu posle fudbala.

Od skoro imamo i skolu srpskog jezika i fantasticnu uciteljicu, tako da ce nam deca koja su rodjena ovde, lepo nauciti srpski.

Zivis normalno, kulturno, dobar si komsija, posten covek i tako predstavljas svoju zemlju u najboljem svetlu.
Npr, pomognem starijoj komsinici da unese stvari iz kupovine do stana, ona sva zahvalna kaze kako sam fin, a ja kazem "tako smo vaspitani svi mi iz Srbije".

To je moje srbovanje

 

[bird again]

A i ja sam nasla gde cu da pisem.

 

[Umri_muski]

Primijetio sam kroz forume i komentare da su Srbi koji žive izvan Srbije, pogotovo oni iz Republike Srpske ili tzv. Krajine, često puno radikalniji, nacionalističkiji, i pravoslavniji od samih Srba koji žive u Srbiji.

Kod njih je sve epsko, zavjereničko, dramatično, svaki pokušaj kritike države ili društva se doživljava kao izdaja, a svaki kontakt s Hrvatima kao podmukli napad. Dok s druge strane, Srbi u Srbiji, barem oni koje sam upoznao, znaju bit itekako autoironični, pragmatični, i svjesni da nije sve crno-bijelo.

Zanima me je li to stvar traume, nostalgije, izgubljenog doma pa sad postoji potreba da se "identitet" pojača do maksimuma? Ili je možda lakše držati se mitova kad si daleko od svakodnevice i problema Srbije?

Nisam jedini koji je ovo primijetio, kažu mi čak i neki vaši ljudi iz Beograda da im je ponekad neugodno koliko se oštro i radikalno ponašaju oni koji ne žive tamo.

Zanimljivo i da većina tih živi na Zapadu kojeg svakodnevno pljuje i posjeduje putovnice država koje smatraju za smrtne neprijatelje.

Vidite li i vi tu razliku? Ako da, zašto mislite da je tako?

Valjda su rasli pored Hrvata, ja mislim da je to ....kad si blizu zmija, onda si i sam zmija..

Slicno kosovari imaju dosta osobina siptara...

Bosanci imaju dosta osobina Muslimana iz bosne, tj bosnji, ili kako se sad drugacije zovu...

Srbi iz istocne srbije imaju dosta osobina vlaha, mada tu je najmanja razlika jer su vec vlasi na pola izmedju rumuna i srba, pa je vec stepenica jedna izmedju..


Ovo sto si rekao da su pravoslaviniji pokazuje da si katolik, tj da pojma nemas sta je pravoslavlje nego da ga tumacis iz ugla katolika koji zivi pored tu nekih srba koji su mu nebliski i daleki..
Od svih tih grupa Srba, pravoslavlje ti je bilo najortodoksnije u Srbiji , sto znaci daleko od toga da to mozes da osetis..
Bilo , posto sad su demografski sve te grupe pojele Srbijance i Srbiju i najmanje ima domicilnih Srba , tj Srbijanaca u Srbiji...

 

[Bojan_BRT]

Malo te pere ljubomora ?
Sto volim takve .

Zbog? Ja u Srbiji zaradjujem dobro i nisam niciji sluga, i povrh svega ne drobim drugim Srbima da su manje Srbi.

Sindrom gastarbajtera

 

[Duskwood]

Ne kradu kao ovi ovde.

 

[FDDD]

Primijetio sam kroz forume i komentare da su Srbi koji žive izvan Srbije, pogotovo oni iz Republike Srpske ili tzv. Krajine, često puno radikalniji, nacionalističkiji, i pravoslavniji od samih Srba koji žive u Srbiji.

Kod njih je sve epsko, zavjereničko, dramatično, svaki pokušaj kritike države ili društva se doživljava kao izdaja, a svaki kontakt s Hrvatima kao podmukli napad. Dok s druge strane, Srbi u Srbiji, barem oni koje sam upoznao, znaju bit itekako autoironični, pragmatični, i svjesni da nije sve crno-bijelo.

Zanima me je li to stvar traume, nostalgije, izgubljenog doma pa sad postoji potreba da se "identitet" pojača do maksimuma? Ili je možda lakše držati se mitova kad si daleko od svakodnevice i problema Srbije?

Nisam jedini koji je ovo primijetio, kažu mi čak i neki vaši ljudi iz Beograda da im je ponekad neugodno koliko se oštro i radikalno ponašaju oni koji ne žive tamo.

Zanimljivo i da većina tih živi na Zapadu kojeg svakodnevno pljuje i posjeduje putovnice država koje smatraju za smrtne neprijatelje.

Vidite li i vi tu razliku? Ako da, zašto mislite da je tako?

Njih ste klali a ne Srbe iz Srbije, to je razlog.

 

[Zagor92]

Valjda su rasli pored Hrvata, ja mislim da je to ....kad si blizu zmija, onda si i sam zmija..

Slicno kosovari imaju dosta osobina siptara...

Bosanci imaju dosta osobina Muslimana iz bosne, tj bosnji, ili kako se sad drugacije zovu...

Srbi iz istocne srbije imaju dosta osobina vlaha, mada tu je najmanja razlika jer su vec vlasi na pola izmedju rumuna i srba, pa je vec stepenica jedna izmedju..


Ovo sto si rekao da su pravoslaviniji pokazuje da si katolik, tj da pojma nemas sta je pravoslavlje nego da ga tumacis iz ugla katolika koji zivi pored tu nekih srba koji su mu nebliski i daleki..
Od svih tih grupa Srba, pravoslavlje ti je bilo najortodoksnije u Srbiji , sto znaci daleko od toga da to mozes da osetis..
Bilo , posto sad su demografski sve te grupe pojele Srbijance i Srbiju i najmanje ima domicilnih Srba , tj Srbijanaca u Srbiji...

Zanimljiva teorija, ispada da Srbi izvan Srbije postaju radikalni jer su predugo gledali Hrvate, Bošnjake i Šiptare, pa se eto, zarazili. Valjda je to neka vrsta etničke osmoze, stojiš dovoljno blizu i odjednom ti raste potreba za epskim narativima, ikonama, zavjerama i duhovnim nadmoćjem.

A što se tiče pravoslavnijeg od pravoslavnog, nemoj mi zamjeriti, ali ako ti je mjera duhovnosti količina ikona u autu, broj komentara ispod ratnih snimaka na YouTubeu i redovito lajkanje stranica o 1389. onda mi je jasno kako definiraš ortodoksnost.

Zanimljivo kako oni koji su najglasniji o očuvanju identiteta obično sjede na terasama u Beču i Torontu, dok pojedena Srbija i dalje vuče i njihovu nostalgiju i njihovu retoriku.

Ali neka, valjda i patriotizam iz inozemstva ima svoj šarm. Teži je, ali udobniji.

 

[Zagor92]

Njih ste klali a ne Srbe iz Srbije, to je razlog.

Klali su se svi međusobno, a ako su strah i trauma razumljiv kontekst, oni ipak ne mogu služiti kao alibi za histeriju, mitomaniju i glorificiranje prošlosti koje postaje prepreka svakom zdravom dijalogu, pogotovo kada dolazi od onih koji danas žive u sigurnosti, daleko od mjesta i vremena vlastitih tragedija.

 

[Jugoslav Čvarak]

Primijetio sam kroz forume i komentare da su Srbi koji žive izvan Srbije, pogotovo oni iz Republike Srpske ili tzv. Krajine, često puno radikalniji, nacionalističkiji, i pravoslavniji od samih Srba koji žive u Srbiji.

Kod njih je sve epsko, zavjereničko, dramatično, svaki pokušaj kritike države ili društva se doživljava kao izdaja, a svaki kontakt s Hrvatima kao podmukli napad. Dok s druge strane, Srbi u Srbiji, barem oni koje sam upoznao, znaju bit itekako autoironični, pragmatični, i svjesni da nije sve crno-bijelo.

Zanima me je li to stvar traume, nostalgije, izgubljenog doma pa sad postoji potreba da se "identitet" pojača do maksimuma? Ili je možda lakše držati se mitova kad si daleko od svakodnevice i problema Srbije?

Nisam jedini koji je ovo primijetio, kažu mi čak i neki vaši ljudi iz Beograda da im je ponekad neugodno koliko se oštro i radikalno ponašaju oni koji ne žive tamo.

Zanimljivo i da većina tih živi na Zapadu kojeg svakodnevno pljuje i posjeduje putovnice država koje smatraju za smrtne neprijatelje.

Vidite li i vi tu razliku? Ako da, zašto mislite da je tako?

A kakvi su npr. australski i kanadski Hrvati, pardon, australske i kanadske -U-stašetine?
Isti kao australska i kanadska hiperčetničad.
Ekstremizam pojedinca, proporcionalan je udaljenosti od matične države, to sam još davno rekao.
Valjda se ti ljudi na neki način pokušavaju dokazati pred sunarodnjacima iz matične države, ekskulpirati zbog toga što žive u bogatim državama a ne nekoj balkanskoj govnari, pa pokušavaju biti "veći katolici od Pape", po principu - ma istina da je takujin pun, ali mene duša boli deset puta više nego tebe.

 

[Pobednik79]

ili Beča kako zove na otpor, čast i nikad oprostiti, a onda se vrati na posao u austrijski ured, pod NATO krovom.

Austrija nije u NATO paktu
Inače, nije čudo da deo ljudi van matice ima potrebu da više ističe svoju nacionalnu pripadnost i odlike, kao (pod)svesni način opiranja asimilaciji.