Zašto se Kaspijsko jezero smanjuje

[Nina]

Na plaži nedaleko od glavnog grada Azerbejdžana Bakua, par napuštenih ljuljaški škripi napred-nazad na vetru.
Izgrađene su da budu blizu vode Kaspijskog jezera (mora), ali je sada tlo ispod njih isušeno, a one su samo relikti onoga što je nekada tu bilo.

Pre nepunih 20 godina, zemljište ispod njih bilo je pod vodom "Majke Kaspijske", kako je ovde zovu. Reč je o najvećem jezeru na svetu, najvećoj vodenoj površini na kopnu i žili kucavici pet zemalja koje ga okružuju. Međutim, celo jezero se smanjuje, a na ovom komadu zemlje u nacionalnom parku Abšeron, obala je sada udaljena 200 metara.Nivoi vode u Kaspijskom jezeru, koje se nalazi ispod nivoa mora, uvek su varirali, jer tektonska pomeranja menjaju oblik basena. Ipak, nivoi padaju gotovo neprekidno od 1996. godine, a još brže od 2006. godine.

Ribarstvo već opada, poljoprivreda je narušena zbog sve slanije vode, a kritično ugrožena kaspijska foka se suočava sa izumiranjem.
Do 2100. godine nivoi vode u Kaspijskom jezeru bi mogli pasti za između 9 i 18 metara, prema različitim studijama.
Do nedavno, naučnici nisu bili sigurni zašto se voda tako brzo povlačila. Sada otkrivaju otiske klimatskih promena.
Više temperature vazduha i promenljivi obrasci vetra odnose više vode sa vrha mora.

Topliji vazduh takođe isušuje tok u nekim od glavnih reka koje ga hrane, rekla je Alizade, koja je sada konsultant za klimatske promene za WWF Azerbejdžan.

 

[Nina]

 

[Nina]

Ali ima više od toga.

Voda koja se uliva već je pod stresom zbog poljoprivrede, rasta stanovništva i 14.000 brana u okolnim rekama, uključujući reku Volgu, koja hrani Kaspijsko jezero sa 80 odsto vode.

Jezero je čak dom nečemu što dovodi do sopstvenog uništenja. Ono počiva na drugom ključnom bogatstvu regiona: bogatim rezervama nafte i gasa. Azerbejdžanski deo obezbeđuje 60 odsto državnog budžeta. Ali bušenje za njih je zagadilo vodu, a njihovo sagorevanje dovodi do više klimatskih promena.

Meštani ne znaju da li da pomere infrastrukturu, poput ljuljaški, bliže vodi jer se ona stalno povlači.
Pomorska ruta Srednjeg koridora koja prevozi robu između istoka i zapada je takođe poremećena. Plića voda znači da brodovi moraju da nose manje terete i da obavljaju više putovanja, što uzrokuje više emisija.

Na COP29, pet zemalja koje dele Kaspijsko jezero saglasile su se da rade zajedno na očuvanju morskih resursa, suočavanju sa uticajima klimatskih promena i saradnji u nauci, saopštilo je azerbejdžansko ministarstvo ekologije. Ali grupa je malo rekla o rešavanju uzroka: klimatskih promena, izazvanih fosilnim gorivima.link

 

[salko dinamitas]

Na plaži nedaleko od glavnog grada Azerbejdžana Bakua, par napuštenih ljuljaški škripi napred-nazad na vetru.
Izgrađene su da budu blizu vode Kaspijskog jezera (mora), ali je sada tlo ispod njih isušeno, a one su samo relikti onoga što je nekada tu bilo.

Pre nepunih 20 godina, zemljište ispod njih bilo je pod vodom "Majke Kaspijske", kako je ovde zovu. Reč je o najvećem jezeru na svetu, najvećoj vodenoj površini na kopnu i žili kucavici pet zemalja koje ga okružuju. Međutim, celo jezero se smanjuje, a na ovom komadu zemlje u nacionalnom parku Abšeron, obala je sada udaljena 200 metara.Nivoi vode u Kaspijskom jezeru, koje se nalazi ispod nivoa mora, uvek su varirali, jer tektonska pomeranja menjaju oblik basena. Ipak, nivoi padaju gotovo neprekidno od 1996. godine, a još brže od 2006. godine.

Ribarstvo već opada, poljoprivreda je narušena zbog sve slanije vode, a kritično ugrožena kaspijska foka se suočava sa izumiranjem.
Do 2100. godine nivoi vode u Kaspijskom jezeru bi mogli pasti za između 9 i 18 metara, prema različitim studijama.
Do nedavno, naučnici nisu bili sigurni zašto se voda tako brzo povlačila. Sada otkrivaju otiske klimatskih promena.
Više temperature vazduha i promenljivi obrasci vetra odnose više vode sa vrha mora.

Topliji vazduh takođe isušuje tok u nekim od glavnih reka koje ga hrane, rekla je Alizade, koja je sada konsultant za klimatske promene za WWF Azerbejdžan.

Kaspijsko jezero se koristi i za ispiranje ruda ako ne gresim sto je najveci problem.

 

[salko dinamitas]

Na plaži nedaleko od glavnog grada Azerbejdžana Bakua, par napuštenih ljuljaški škripi napred-nazad na vetru.
Izgrađene su da budu blizu vode Kaspijskog jezera (mora), ali je sada tlo ispod njih isušeno, a one su samo relikti onoga što je nekada tu bilo.

Pre nepunih 20 godina, zemljište ispod njih bilo je pod vodom "Majke Kaspijske", kako je ovde zovu. Reč je o najvećem jezeru na svetu, najvećoj vodenoj površini na kopnu i žili kucavici pet zemalja koje ga okružuju. Međutim, celo jezero se smanjuje, a na ovom komadu zemlje u nacionalnom parku Abšeron, obala je sada udaljena 200 metara.Nivoi vode u Kaspijskom jezeru, koje se nalazi ispod nivoa mora, uvek su varirali, jer tektonska pomeranja menjaju oblik basena. Ipak, nivoi padaju gotovo neprekidno od 1996. godine, a još brže od 2006. godine.

Ribarstvo već opada, poljoprivreda je narušena zbog sve slanije vode, a kritično ugrožena kaspijska foka se suočava sa izumiranjem.
Do 2100. godine nivoi vode u Kaspijskom jezeru bi mogli pasti za između 9 i 18 metara, prema različitim studijama.
Do nedavno, naučnici nisu bili sigurni zašto se voda tako brzo povlačila. Sada otkrivaju otiske klimatskih promena.
Više temperature vazduha i promenljivi obrasci vetra odnose više vode sa vrha mora.

Topliji vazduh takođe isušuje tok u nekim od glavnih reka koje ga hrane, rekla je Alizade, koja je sada konsultant za klimatske promene za WWF Azerbejdžan.

ovo je interesantno za istoriju jezera.

https://hr.rbth.com/povijest/91986-staljin-kaspijsko-jezero