Pijanistkinja Clara Haskil (1895-1960 ) je bila uvek dobro prihvaćena kod publike a i od kritike,čak i kad po njenom sopstvenom priznanju nije svirala baš najbolje.Zašto je to tako pitala se i ona sama i kaže da nije to ni savršenstvo izvodjenja,ni nešto lično...Odgovor su pokušali da daju ljudi koji su je poznavali i slušali kao i nekoliko savremenih muzikologa u nedavnoj emisiji o Clari Haskil na RTS3.Neki misle da je to lakoća sa kojom je svirala ali meni je privukao pažnju komentar koji kaže da je ona prilikom izvodjenja uspevala da se oslobodi svoje volje i tako se u najvećoj meri približi delu i autoru koga interpretira.
Ovo se slaže sa savetom Šopenhauera da kad se nadjete pred nekim umetničkim delom treba isključiti svoju volju i pustiti da vam ono govori šta ima da kaže ako hoćete da ga razumete u protivnom videćete sami sebe.
Clara nije samo svirala tako ,ona je tako i živela .Njena prijateljica kod koje je jedno vreme stanovala kaže da joj se činilo da Clara zato i postoji na ovom svetu da bi prenosila muziku a Čarli Čaplin koji ju je poznavao i voleo smatrao ju je genijalnom i stavljao je na prvo mesto svoje liste genijalnih,čak ispred Ajnštajna..
Ovo se slaže sa savetom Šopenhauera da kad se nadjete pred nekim umetničkim delom treba isključiti svoju volju i pustiti da vam ono govori šta ima da kaže ako hoćete da ga razumete u protivnom videćete sami sebe.
Clara nije samo svirala tako ,ona je tako i živela .Njena prijateljica kod koje je jedno vreme stanovala kaže da joj se činilo da Clara zato i postoji na ovom svetu da bi prenosila muziku a Čarli Čaplin koji ju je poznavao i voleo smatrao ju je genijalnom i stavljao je na prvo mesto svoje liste genijalnih,čak ispred Ajnštajna..
