Српско писмо је фонетска ћирилица, са правилом једна фонема (глас) – једна графема (слово).
Један број страних експерата за интернет је изнео став да је наша ћирилица, због своје готово математичке једноставности врло погодна за интернет комуникацију.
Латиница, она која се још увек обилато користи у Србији и региону, због своја три двознака (lj,nj,dž) спада у недовољно фонетска писма, а због употребе „квачица“ (дијакритичких знака изнад слова) је потпуно неразумљива изван региона и само прави забуну странцима кад покушају да је читају.
Још гора варијанта је латиница без квачица, тзв, ошишана или уштројена која се обилато користи у српско српској комуникацији?
Зар вам је толико тешко писати матерњим писмом?
Један број страних експерата за интернет је изнео став да је наша ћирилица, због своје готово математичке једноставности врло погодна за интернет комуникацију.
Латиница, она која се још увек обилато користи у Србији и региону, због своја три двознака (lj,nj,dž) спада у недовољно фонетска писма, а због употребе „квачица“ (дијакритичких знака изнад слова) је потпуно неразумљива изван региона и само прави забуну странцима кад покушају да је читају.
Још гора варијанта је латиница без квачица, тзв, ошишана или уштројена која се обилато користи у српско српској комуникацији?
Зар вам је толико тешко писати матерњим писмом?