Zašto (ne) volim muziku Brus Springstina

[Ovi jedan]

Čisto da nekima od vas dodatno približim šta želim reć kad pričam o njegovim spisateljskim vještima pokušat ću to prilagodit na naše krajeve iako mislim da sam povlačia paralele u tom pravcu. Ako bi nekog glazbenika s ovih prostora usporedili s njim po pitanju kvalitete tekstova i načina na koji su oni pisani onda je to vaš Balaš koji je upravo od njega "pokupia" taj stil pisanja s hrpom detalja i slikovitih opisa. A isto su radili Sejo i ekipa iz Zabranjenog pušenja samo uz puno veću dozu humora nego je to kod Springsteena izraženo. Pa i "Fildžan viška" je samo jedna posveta od Seje prema Bossu jer je osim glazbene podloge i tekst pokupia iz njegove "My Hometown" samo je to prevea i prilagodia svom kutu gledanja.

Taj način pisanja inače nije Springsteen izmislia(Chuck Berry glasi za prvog storytellera), al je svakako podiga na jednu višu razinu i doša do toga da postane "jedini glazbenik koji je u stanju napisat novelu u samo četiri strofe". Riječi Bob Dylana ne moje

 

[Lule]

Pa pokušavam to dokučit jer on je u Hrvatskoj jako visoko na toj listi popularnih svj. glazbenika počevši od toga da je i po izvorima ZAMP-a jedan od stranaca čija se glazba dosta često emitira u našem eteru do toga da se kroz medije i danas piše o njemu i trenutnim aktualnostima vezanim za njim. Pa je tako sad bilo govora o njegovoj turneji ili filmu koji se snima, a jučer je to bilo radi novog albuma ili nečeg sličnog šta je bilo aktualno. Kad svira u blizini nas(Austrija, jug Švabije sjever Italije..) turističke agencije rade aranžmane za posjet koncertima, a dosta toga čujem, vidim, saznam kroz razne kanale i sve upućuje da je on kod nas itekako na cijeni.

I nismo ga prigrlili radi toga jer nam je blizak njegov patrionizam ili bilo šta vezano uz to pošto je to samo jedan mali segment njegove karijere ne nešto na čemu je on karijeru izgradia ili stvoria. A i taj njegov izraz patriotizma je nešto šta je univerzalno i prihvaćeno svagdi po svitu jer manje više svaka osoba razmišlja na sličan način o svojoj zemlji. Vraga bi on punia i dan danas stadione diljem (zapadne) Europe da je neki kreten koji zastupa neke glupe ideje i stavove o Americi bez obzira slaga se neko s njegovim političkim mišljenjem ili ne.

Isto tako kad u svojim tekstovima piše o svom rodnom New Jerseyu, ljudima od tamo, svojoj ulici, plaži, parku ili rasvjetnom stupu sve to možeš primjenit i na svoju okolinu jer su mu i tekstovi takvi da se svako u njima može pronać. A isto je i kad piše o (izgubljenim) ljubavima, prolaznosti života, socijalnim problemima ili tako nekim drugim životnim temama. Jednom ću se malo pozabavit i s tim dijelom njegove glazbene karijere jer zbilja ima čitavu paletu predivnih stihova koji su, šta bi se narodski reklo, za školske udžbenike.

Čisto da nekima od vas dodatno približim šta želim reć kad pričam o njegovim spisateljskim vještima pokušat ću to prilagodit na naše krajeve iako mislim da sam povlačia paralele u tom pravcu. Ako bi nekog glazbenika s ovih prostora usporedili s njim po pitanju kvalitete tekstova i načina na koji su oni pisani onda je to vaš Balaš koji je upravo od njega "pokupia" taj stil pisanja s hrpom detalja i slikovitih opisa. A isto su radili Sejo i ekipa iz Zabranjenog pušenja samo uz puno veću dozu humora nego je to kod Springsteena izraženo. Pa i "Fildžan viška" je samo jedna posveta od Seje prema Bossu jer je osim glazbene podloge i tekst pokupia iz njegove "My Hometown" samo je to prevea i prilagodia svom kutu gledanja.

Taj način pisanja inače nije Springsteen izmislia(Chuck Berry glasi za prvog storytellera), al je svakako podiga na jednu višu razinu i doša do toga da postane "jedini glazbenik koji je u stanju napisat novelu u samo četiri strofe". Riječi Bob Dylana ne moje

Da, Balašević je još bolji primer onoga što sam pokušala da kažem- lokalni zvuk je mnogo prijemčiviji za nekog mekšeg, romantičnijeg muzičkog ukusa nego tamo neki teksaški lokal folk rok, iako je lirika univerzalna, ali melodija je tu ključna po meni.

 

[Ovi jedan]

Da, Balašević je još bolji primer onoga što sam pokušala da kažem- lokalni zvuk je mnogo prijemčiviji za nekog mekšeg, romantičnijeg muzičkog ukusa nego tamo neki teksaški lokal folk rok, iako je lirika univerzalna, ali melodija je tu ključna po meni.

Ma sigurno da je nama bliži zvuk Olivera ili Balaševića jer nam dolaze iz prirodnog okruženja s kojim smo poistovjećeni od samog rođenja i uz čije smo se pisme odgajali i srasli kroz život. Zato oni i imaju više fanova nego strani izvođači jer osim teksta koji svako od nas razumi i glazbena podloga nam je bliža(prirodnija). I to je skroz normalno i razumljivo.

E sad pošto je previše toga u glazbi(šta domaćoj šta stranoj) ne mogu svi dobit jednako pozornosti i vrimena u eteru pa se nešto previše vrti dok se nešto drugo u potpunosti zapostavi. A to šta je zapostavljeno onda postane strano tijelo i teže se prima iako nemam dvojbi kad bi neko malo duže pušta ili sluša nekog "lokal folk-rokera" iz Texasa da bi isti posta primjećen i poštovan kod nas s vrimenom.